Имамо све информације! Београд тражи одговоре за Газиместан – Запад још ћути
17:10 30.06.2026 (Освежено: 17:38 30.06.2026)
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом Бранкица Ристић
Пратите нас
Србија је реаговала сваки пут када се на Косову и Метохији дешавао неки напад на Србе, али из међународних институција о томе углавном не стрижу одговори, каже за Спутњик омбудсман Зоран Пашалић након што се обратио међународним факторима поводом привођења 37 Срба за Видовдан на Газиместану.
Прослава Видовдана на Газиместану на Косову и Метохији из године у годину је праћења масовним хапшењем Срба због истицања симбола националног идентитета што Приштина види као удар на тзв. државу Косово. Oве године је забележено најмасовније хапшење Срба (37) на овај свети празник за Србе због чега су реаговале српске институције и Српска православна црква, захтевајући и од приштинских институција да се таксативно изјасне која су то законе Срби погазили да би били ухапшени или приведени од стране тзв. косовске полиције.
Епархија рашко-призренска позвала је међународне мисије да испитају све околности привођења Срба на обележавању Видовдана уз тврдњу да је било физичког и психичког малтретирања приведених. Реакција је стигла и од омбудсмана Србије Зорана Пашалића који се тим поводом обратио институцијама ЕУ, амбасадама земаља Квинте, као и Мисији ОЕБС-а у Приштини.
Нема реакције међународних фактора
Пашалић за Спутњик каже да ово није први пут да се из Србије тражи реакција међународних фактора на нападе на Србе на Косову и Метохији, па је то учињено и овог пута у вези са догађајима на Газиместану .
„Имамо информације шта се дешавало на Газиместану не само из медија, него и од људи који су тамо били присутни. То су детаљне информације - апсолутно све што је било у медијима, плус оно што смо чули од људи који су тамо били. Ми очекујемо реакције, првенствено од служби на Косову и Метохији, без обзира што ми те службе као и целу ту конструкцију у Приштини не признајемо, али имамо неку врсту контаката са њиховим сличним институцијама као што је заштитник грађана и тражили смо од њих реакцију. Та реакција је стигла данас - да су они предузели одређене кораке, али као опште место. Значи није речено које кораке, него у складу са њиховим прописима и да ћемо о томе бити обавештени,“ наводи Пашалић.
Што се тиче институција међународне заједнице које су тамо стално стациониране, очекујемо да нам стигне информација – а још је нема - шта су они видели, истиче омбудсман, али напомиње да је на његова претходна обраћања међународним факторима било веома мало реакција.
Чекамо одговоре
„На све реакције које су ишле, на сва наша обраћања међународној заједници, не само у погледу стања људских права Срба на Косову и Метохији, већ уопште било је јако мало реакција. На пример, ако пошаљемо допис на сто адреса, стигну одговори са две, три,“ прецизира наш саговорник.
На питање зашто је то тако и да ли то значи да међународне факторе не занима положај Срба на КиМ Пашалић одговара:
„Ја то не знам. То морате да питате њих, али апсолутно знам једну ствар, да се на положај људских права у свету, у многим кризним ситуацијама, много више реагује, неупоредиво више него у случају Срба и неалбанаца на Косову,“ истиче он.
Пашалић такође истиче да ће омбудсман Србије увек реаговати на кршење људских права било ког држављане Републике Србије, било где у свету, не само на Косову и Метохији које је по Уставу део Србије, него и у другим земљама.
Шта пише у захтеву Пашалића
Поводом хапшења Срба на Газиместану омбудсман Србије је у обраћању институцијама ЕУ у Бриселу, амбасадама земаља Квинте, као и Мисији ОЕБС-а у Приштини, указао на потребу да се поступање надлежних органа спроведе у складу са највишим међународним стандардима заштите људских права, уз обезбеђивање пуне заштите процесних права свих приведених лица.
Пашалић је од такође Приштине затражио да се утврди да ли су приликом лишавања слободе, задржавања и покретања прекршајних поступака поштовани међународни стандарди заштите људских права, укључујући право на слободу и безбедност, право на обавештеност о разлозима лишења слободе, право на приступ браниоцу, право на правично суђење, као и забрану дискриминације по било ком основу, наводи се у саопштењу Заштитника грађана.
Посебно је затражено да се испита да ли су у случају малолетног лица поштоване гаранције предвиђене Конвенцијом Уједињених нација о правима детета у најкраћем могућем трајању.
Сем тога затражио је и информације о мерама које су надлежни органи предузели или планирају да предузму ради обезбеђивања пуне примене међународних стандарда људских права и заштите процесних права свих приведених лица.
Хапшења Срба на Газиместану редовна појава
Током протеклих десет година на Газиместану, приликом обележавања Видовдана, забележено је више десетина хапшења и привођења Срба од стране косовске полиције. Овогодишња хапшења мотивисана су оптужбама за "изазивање етничке мржње, раздора и нетрпељивости" или је разлог био ношење српских и верских обележја.
Тако је 2022. године ухапшен Никола Недељковић (20) из Београда, а косовска полиција га је оптужила за извикивање националистичких парола и "изазивање етничке мржње и нетрпељивости”. Суд у Приштини га је првобитно осудио на осам месеци затвора. Након уложене жалбе, казна му је смањена, те је пуштен на слободу крајем децембра 2022. године, након што је провео шест месеци у притвору.
Слично се догодило 2021. године када је ухапшен црногорски држављанин Ристо Јовановић из Подгорице, који је проведен након што је протестовао због претреса једне монахиње унутар комплекса. Полиција га је званично теретила за "изазивање раздора и нетрпељивости", а суд у Приштини га је осудио на шест месеци затвора, али је казна замењена новчаном казном у износу од 6.700 евра, након чега је пуштен и протеран са територије Косова на период од пет година.
У периоду (2016–2020. и 2023–2025.) између ових великих инцидената на Газиместану је спровођена строга контрола на улазу у спомен-комплекс. Готово сваке године забележено је привођење појединаца (најчешће по неколико особа по скупу) који су одбијали да скину мајице са српским историјским и националним симболима или су носили заставе које је полиција сматрала провокативним. Већина приведених у овом периоду била је задржана у локалним полицијским станицама ради идентификације и давања изјава, након чега су углавном кажњавани новчано за нарушавање јавног реда или одмах депортовани ако су у питању били држављани централне Србије.
