https://sputnikportal.rs/20260630/naucnici-dosli-do-otkrica-na-dnu-antarktika-mozda-se-nalazi-lek-za-melanom--1200870157.html
Научници дошли до открића: На дну Антарктика можда се налази лек за меланом
Научници дошли до открића: На дну Антарктика можда се налази лек за меланом
Sputnik Србија
Истраживачи са Флориде кажу да би бактеријски токсини које производе сићушни морски организми проучавани на Антарктику могли постати ефикасан третман за... 30.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-30T23:00+0200
2026-06-30T23:00+0200
2026-06-30T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112284/52/1122845259_0:290:3054:2008_1920x0_80_0_0_692e4970cb9005ae79ecd55820a01b3f.jpg
Тим са Универзитета Јужне Флориде (УСФ) недавно се вратио са шестонедељне експедиције у један од најудаљенијих региона света, где су прикупљали узорке асцидија, бескичмењака који живе у леденим водама, пишу медији.Брајан Бејкер, професор хемије на УСФ-у, рекао је да се токсини које асцидије производе ради заштите од предатора могу искористити за другу намену. Наиме, истраживање које је његов тим већ спровео показало је да су ти токсини уништили ћелије меланома код мишева. Добра вест је да то није убило мишеве - рекао је он. "Убило је њихов рак, па знамо да има физиолошка својства да делује као лек. Потребни су нам грами материјала да бисмо урадили веће истраживање на мишевима, можда прешли на друге животињске моделе, а ако докажемо безбедност, можемо започети нека испитивања на људима", рекао је он.Бејкер је признао да је пут до производње безбедног и ефикасног лека против меланома, уз одобрење за употребу код људи, дуг. То би захтевало низ строго регулисаних и све ширих испитивања чак и након што се лек формулише. Али знање стечено током експедиције, током које су ронилачки тимови силазили на дубине до 40 метара на око пола сата, могло би значајно убрзати тај процес, рекао је он. Рад на развоју токсина у потенцијални лек против меланома сада ће се одвијати у лабораторијама, а део тога је већ у току кроз партнерства која су Бејкер и његово одељење успоставили са Институтом за истраживање пустиња и Океанографским институтом Скрипс. Иако су њихови тимови дуго веровали да би токсини могли бити корисни у борби против меланома, Бејкер каже да су нова сазнања са овогодишње експедиције унапредила њихово разумевање о томе како бактерија која убија меланом живи унутар микроорганизма, као и о еколошком односу између њих. "Ствари које научимо из ових теренских студија помоћи ће нам да напредујемо када почнемо са радом на животињским и људским моделима. Имаћемо много бољу представу о томе шта можемо, а шта не би требало да радимо у погледу коришћења ових материја као лека - рекао је он. Откриће у вези са меланомом назвао је „својеврсним врхунцем каријере“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, изуми и открића
наука и технологија, друштво, изуми и открића
Научници дошли до открића: На дну Антарктика можда се налази лек за меланом
Истраживачи са Флориде кажу да би бактеријски токсини које производе сићушни морски организми проучавани на Антарктику могли постати ефикасан третман за меланом, најсмртоноснији облик рака коже.
Тим са Универзитета Јужне Флориде (УСФ) недавно се вратио са шестонедељне експедиције у један од најудаљенијих региона света, где су прикупљали узорке асцидија, бескичмењака који живе у леденим водама, пишу медији.
Брајан Бејкер, професор хемије на УСФ-у, рекао је да се токсини које асцидије производе ради заштите од предатора могу искористити за другу намену. Наиме, истраживање које је његов тим већ спровео показало је да су ти токсини уништили ћелије меланома код мишева.
Добра вест је да то није убило мишеве - рекао је он.
"Убило је њихов рак, па знамо да има физиолошка својства да делује као лек. Потребни су нам грами материјала да бисмо урадили веће истраживање на мишевима, можда прешли на друге животињске моделе, а ако докажемо безбедност, можемо започети нека испитивања на људима", рекао је он.
Бејкер је признао да је пут до производње безбедног и ефикасног лека против меланома, уз одобрење за употребу код људи, дуг. То би захтевало низ строго регулисаних и све ширих испитивања чак и након што се лек формулише. Али знање стечено током експедиције, током које су ронилачки тимови силазили на дубине до 40 метара на око пола сата, могло би значајно убрзати тај процес, рекао је он.
Рад на развоју токсина у потенцијални лек против меланома сада ће се одвијати у лабораторијама, а део тога је већ у току кроз партнерства која су Бејкер и његово одељење успоставили са Институтом за истраживање пустиња и Океанографским институтом Скрипс.
Иако су њихови тимови дуго веровали да би токсини могли бити корисни у борби против меланома, Бејкер каже да су нова сазнања са овогодишње експедиције унапредила њихово разумевање о томе како бактерија која убија меланом живи унутар микроорганизма, као и о еколошком односу између њих.
"Ствари које научимо из ових теренских студија помоћи ће нам да напредујемо када почнемо са радом на животињским и људским моделима. Имаћемо много бољу представу о томе шта можемо, а шта не би требало да радимо у погледу коришћења ових материја као лека - рекао је он.
Откриће у вези са меланомом назвао је „својеврсним врхунцем каријере“.
