https://sputnikportal.rs/20260630/patrijarh-porfirije-odlikovao-danicu-marinkovic-koja-je-kao-sudija-demaskirala-slucaj-racak-1200848506.html
Патријарх Порфирије одликовао Даницу Маринковић, која је као судија демаскирала случај Рачак
Патријарх Порфирије одликовао Даницу Маринковић, која је као судија демаскирала случај Рачак
Sputnik Србија
Патријарх Порфирије одликовао је данас у Патријаршији орденом Светог Саве другог степена Даницу Маринковић, која је као некадашњи истражни судија Окружног суда... 30.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-30T13:16+0200
2026-06-30T13:16+0200
2026-06-30T13:16+0200
србија
србија
рачак
патријарх порфирије
даница маринковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/1e/1200848880_0:5:3072:1733_1920x0_80_0_0_0bbe8c75a91e9172437498d7dc7df859.jpg
Патријарх је, обраћајући се Маринковићевој, истакао да је благослов и радост за нашу цркву што постоји могућност да јој се искаже захвалност за љубав према роду, истини и правди.Даница Маринковић је истакла да је орден за њу доказ да је радила исправну ствар.„Никада нисам одустала од правде. Увек сам имала циљ да идем ка истини и да не одустанем. Водила ме мисао да имам анђела чувара, посебно јер сам се редовно налазила у опасним ситуацијама и добијала претње атентатом“, рекла је Маринковић.Како истиче, поново би исто учинила.„Имам велику подршку свих, а посебно народа са Косова и Метохије“, каже Маринковић.Даница Маринковић је, као истражни судија Окружног суда у Приштини, водила истрагу о догађајима у Рачку током 1999. године и касније о томе сведочила пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.У селу Рачак на Косову и Метохији, општина Штимље, 15. јануара 1999. догодио се оружани сукоб српске полиције и припадника албанских терористичких формација, такозване ОВК.Акција је уследила због чињенице да се у том селу налазило јако упориште такозване ОВК и да се на том потезу догодио низ напада и убистава припадника полиције.После сукоба српске полиције са албанским екстремистима у селу Рачак, уследила је оптужба Вилијама Вокера да се догодио „масакр недужних цивила“.Вокер се у то време на Косову и Метохији налазио у својству руководиоца Косовске верификационе мисије ОЕБС.Овај догађај је, иако никада није стварно утврђено да је полиција одговорна за погибију цивила, послужио као повод за оптужбу против Србије и повод за НАТО агресију на Србију, односно Савезну Републику Југославију.Агресија која је уследила крајем марта 1999. била је потпуно припремљена још последњих месеци претходне 1998, чекало се само наређење за напад.Савет НАТО је одлуку о убрзаним припремама напада на Србију (СРЈ) и размештању трупа у граничним областима, донео на затвореном састанку 2. јула 1998.На простору Штимља деловала је 161. бригада такозване ОВК.У тој области од јула 1998. до јануара 1999. убијене су 24 особе, припадници Полиције Србије, Војске Југославије или цивили, при чему је такође рањено 25 особа.Почев од октобра 1998. до средине јануара 1999. терористи такозване ОВК на простору Штимља убили су Синишу Михајловића, Назмија Алурија, Сашу Јанковића, Ранка Ђорђевића, Светислава Пешића, као и цивиле Енвера Гашија и Мифтара Ресенија.Полицијска акција у Рачку, 15. јануара 1999. непосредно је изазвана убиством тројице полицајаца 8. јануара и такође полицајца Светислава Пржића 10. јануара.Акција је уследила, после одлагања, у раним јутарњим сатима 15. јануара. Претходно је установљено да се цивили нису налазили у селу.Све време током акције били су присутни, благовремено обавештени, посматрачи Косовске верификационе мисије ОЕБС, а такође представници медија, Ројтерса и Асошијетед преса.Борбе су тог дана у Рачку окончане у поподневним сатима, око 15.00 часова. Процена је била да је упориште тзв. ОВК разбијено. Заплењено је оружје, аутоматско стрељачко оружје, два митраљеза, ручни бацачи, бомбе, мине, муниција.Полиција се по окончаној акцији повукла из села.Сутрадан, у суботу 16. јануара, око 13.00 часова у Рачак је ушао Вилијем Вокер, праћен припадницима медија. Уследили су, по сведочењу присутних новинара, разговори са заповедницима тзв. ОВК, који су се очигледно вратили у село пошто се полиција повукла.Тада се појављује прича да су у Рачку страдали цивили.Паралелно, припадницима државног истражног тима Србије, међу њима и истражном судији Даници Маринковић онемогућен је улазак у село.У 17 часова тога дана, Вилијам Вокер држи конференцију за штампу у Приштини, у центру ОЕБС. Изјављује да се у Рачку „догодио масакр“, као и да је посматрачка мисија избројала 45 тела жртава.У недељу, 17. јануара, припадници државног истражног тима Србије, укључујући истражног судију Даницу Маринковић, поново покушавају да уђу у Рачак, како би била обављена стручна истрага.Државни истражни тим започео је истрагу тек у понедељак, 18. јануара. Полиција је била приморана да поново, под борбом, заузме село како би приступ истражитељима био омогућен.У Рачак су ушли око 14.00. Посмртни остаци страдалих пронађени у џамији, пренети су у Приштину ради обдукције.Борбе у околини села су настављене и сутрадан 19. јануара. Тада је убијен заменик командира полиције станице Урошевац, док су двојица полицајаца рањена.Према резултатима истраге државног тима патолога, идентификовано је 37 лица. Порекло три лица није разјашњено, претпоставља се да нису били муслимани. Међу страдалима била је и једна женска особа, кћерка заповеданика тзв. ОВК која је такође учествовала у борбама.Парафинске рукавице показале су да су готово сви користли оружје.Сви погинули страдали су дејством ватреног оружја. Није установљено да је било икаквих трагова другачијих дејстава над њима.Неколико дана потом, истрази се прикључио тим патолога из Финске који је предводила Хелена Ранта. Следила је заједничка истрага.Ранта је оспорила ваљаност методе парафинске рукавице, као застарео.Годинама касније, није крила да је била изложена грубом притиску Вилијама Вокера, због како се изразио „недовољно убедљивог језика“.Неколико дана потом уследила је агресија НАТО на Србију, односно СРЈ.Несумњиво је да екипе патолога, ни домаћа, ни финска, ни белоруска, нису установиле да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене другачије ране осим из ватреног оружја и то из даљине.На шакама 37 од 40 тела, методом парафинске рукавице, откривене су барутне честице што указује да су користили ватрено оружје.Један од показатеља јесте и чињеница да је Трибунал за бившу Југославију у Хагу, иако је првобитно потенцирао случај Рачак, на крају од њега одустао.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, рачак, патријарх порфирије, даница маринковић
србија, рачак, патријарх порфирије, даница маринковић
Патријарх Порфирије одликовао Даницу Маринковић, која је као судија демаскирала случај Рачак
Патријарх Порфирије одликовао је данас у Патријаршији орденом Светог Саве другог степена Даницу Маринковић, која је као некадашњи истражни судија Окружног суда у Приштини демаскирала случај Рачак који се десио 1999. године на простору Косова и Метохије и који је послужио као повод за НАТО агресију.
Патријарх је, обраћајући се Маринковићевој, истакао да је благослов и радост за нашу цркву што постоји могућност да јој се искаже захвалност за љубав према роду, истини и правди.
„Поучени Вашим примером, нећемо одустати од истине и правде, нити од љубави“, рекао је патријарх наводећи да, пре или касније, правда пронађе свој пут.
Даница Маринковић је истакла да је орден за њу доказ да је радила исправну ствар.
„Никада нисам одустала од правде. Увек сам имала циљ да идем ка истини и да не одустанем. Водила ме мисао да имам анђела чувара, посебно јер сам се редовно налазила у опасним ситуацијама и добијала претње атентатом“, рекла је Маринковић.
Како истиче, поново би исто учинила.
„Имам велику подршку свих, а посебно народа са Косова и Метохије“, каже Маринковић.
Даница Маринковић је, као истражни судија Окружног суда у Приштини, водила истрагу о догађајима у Рачку током 1999. године и касније о томе сведочила пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.
У селу Рачак на Косову и Метохији, општина Штимље, 15. јануара 1999. догодио се оружани сукоб српске полиције и припадника албанских терористичких формација, такозване ОВК.
Акција је уследила због чињенице да се у том селу налазило јако упориште такозване ОВК и да се на том потезу догодио низ напада и убистава припадника полиције.
После сукоба српске полиције са албанским екстремистима у селу Рачак, уследила је оптужба Вилијама Вокера да се догодио „масакр недужних цивила“.
Вокер се у то време на Косову и Метохији налазио у својству руководиоца Косовске верификационе мисије ОЕБС.
Овај догађај је, иако никада није стварно утврђено да је полиција одговорна за погибију цивила, послужио као повод за оптужбу против Србије и повод за НАТО агресију на Србију, односно Савезну Републику Југославију.
Агресија која је уследила крајем марта 1999. била је потпуно припремљена још последњих месеци претходне 1998, чекало се само наређење за напад.
Савет НАТО је одлуку о убрзаним припремама напада на Србију (СРЈ) и размештању трупа у граничним областима, донео на затвореном састанку 2. јула 1998.
На простору Штимља деловала је 161. бригада такозване ОВК.
У тој области од јула 1998. до јануара 1999. убијене су 24 особе, припадници Полиције Србије, Војске Југославије или цивили, при чему је такође рањено 25 особа.
Почев од октобра 1998. до средине јануара 1999. терористи такозване ОВК на простору Штимља убили су Синишу Михајловића, Назмија Алурија, Сашу Јанковића, Ранка Ђорђевића, Светислава Пешића, као и цивиле Енвера Гашија и Мифтара Ресенија.
Полицијска акција у Рачку, 15. јануара 1999. непосредно је изазвана убиством тројице полицајаца 8. јануара и такође полицајца Светислава Пржића 10. јануара.
Акција је уследила, после одлагања, у раним јутарњим сатима 15. јануара. Претходно је установљено да се цивили нису налазили у селу.
Све време током акције били су присутни, благовремено обавештени, посматрачи Косовске верификационе мисије ОЕБС, а такође представници медија, Ројтерса и Асошијетед преса.
Борбе су тог дана у Рачку окончане у поподневним сатима, око 15.00 часова. Процена је била да је упориште тзв. ОВК разбијено. Заплењено је оружје, аутоматско стрељачко оружје, два митраљеза, ручни бацачи, бомбе, мине, муниција.
Полиција се по окончаној акцији повукла из села.
Сутрадан, у суботу 16. јануара, око 13.00 часова у Рачак је ушао Вилијем Вокер, праћен припадницима медија. Уследили су, по сведочењу присутних новинара, разговори са заповедницима тзв. ОВК, који су се очигледно вратили у село пошто се полиција повукла.
Тада се појављује прича да су у Рачку страдали цивили.
Паралелно, припадницима државног истражног тима Србије, међу њима и истражном судији Даници Маринковић онемогућен је улазак у село.
У 17 часова тога дана, Вилијам Вокер држи конференцију за штампу у Приштини, у центру ОЕБС. Изјављује да се у Рачку „догодио масакр“, као и да је посматрачка мисија избројала 45 тела жртава.
У недељу, 17. јануара, припадници државног истражног тима Србије, укључујући истражног судију Даницу Маринковић, поново покушавају да уђу у Рачак, како би била обављена стручна истрага.
Државни истражни тим започео је истрагу тек у понедељак, 18. јануара. Полиција је била приморана да поново, под борбом, заузме село како би приступ истражитељима био омогућен.
У Рачак су ушли око 14.00. Посмртни остаци страдалих пронађени у џамији, пренети су у Приштину ради обдукције.
Борбе у околини села су настављене и сутрадан 19. јануара. Тада је убијен заменик командира полиције станице Урошевац, док су двојица полицајаца рањена.
Према резултатима истраге државног тима патолога, идентификовано је 37 лица. Порекло три лица није разјашњено, претпоставља се да нису били муслимани. Међу страдалима била је и једна женска особа, кћерка заповеданика тзв. ОВК која је такође учествовала у борбама.
Парафинске рукавице показале су да су готово сви користли оружје.
Сви погинули страдали су дејством ватреног оружја. Није установљено да је било икаквих трагова другачијих дејстава над њима.
Неколико дана потом, истрази се прикључио тим патолога из Финске који је предводила Хелена Ранта. Следила је заједничка истрага.
Ранта је оспорила ваљаност методе парафинске рукавице, као застарео.
Годинама касније, није крила да је била изложена грубом притиску Вилијама Вокера, због како се изразио „недовољно убедљивог језика“.
Неколико дана потом уследила је агресија НАТО на Србију, односно СРЈ.
Несумњиво је да екипе патолога, ни домаћа, ни финска, ни белоруска, нису установиле да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене другачије ране осим из ватреног оружја и то из даљине.
На шакама 37 од 40 тела, методом парафинске рукавице, откривене су барутне честице што указује да су користили ватрено оружје.
Један од показатеља јесте и чињеница да је Трибунал за бившу Југославију у Хагу, иако је првобитно потенцирао случај Рачак, на крају од њега одустао.
