
Ова слика, дело Доналда Е. Дејвиса, приказује астероид који удара у плитко тропско море на сумпором богатом полуострву Јукатан, на подручју данашњег југоисточног Мексика. Сматра се да су последице овог огромног судара астероида, који се догодио пре око 65 милиона година, изазвале нестанак диносауруса и многих других врста на Земљи.
Удар је избацио стотине милијарди тона сумпора у атмосферу, што је довело до глобалног замрачења и наглог захлађења које је потрајало најмање десет година.
На слици су приказани птеродактили, летећи гмизавци са распоном крила и до око 15 метара, како клизе изнад ниских тропских облака.

Кратер Вредфорт, у Јужноафричкој Републици, највећи је потврђени ударни кратер на Земљи, пречника око 300 километара. Настао је пре приближно две милијарде година ударом астероида пречника између 10 и 15 километара.

Учесници експедиције у подручју Попигајског метеоритског кратера у Сибиру разгледају узорке стена донете са експедиције.
Попигај је џиновска астроблема пречника око 100 километара, настала ударом астероида пре приближно 35 милиона година.

Евенкијски аутономни округ Краснојарског краја. Подручје пада Тунгуског метеорита.
Овако је изгледала тајга 1927. године, када су научници први пут стигли до места пада.

Последице пада космичког тела у Чељабинску.

Минералошки музеј „А. Е. Ферсман“ Академије наука СССР-а. Посетиоци поред највећег фрагмента Сихоте-Алинског гвозденог метеорита, масе 1.745 килограма.
Сихоте-Алински метеорит једна је од највећих познатих киша гвоздених метеорита, која се догодила у планинама Сихоте-Алин, у Приморском крају, 12. фебруара 1947. године. Укупна маса пронађених фрагмената процењује се на око 23 тоне.)

Метеорит Гоба.
Гоба је највећи до сада пронађени метеорит. Налази се на месту где је пао, у Намибији, и представља највећи природни комад гвожђа на Земљи.

Метеорски кратер, Аризона.
Аризонски кратер (САД), пречника 1,2 километра и дубине 170 метара, настао је пре око 50.000 година падом гвозденог астероида пречника око 50 метара.

