https://sputnikportal.rs/20260703/gde-nestade-jovo-lukic-sport-fudbal-bih-svetsko-prvenstvo-mundijal-2026-1200918855.html
Где нестаде Јово?
Где нестаде Јово?
Sputnik Србија
Јово Лукић заувек је уписао своје име у историју фудбала Босне и Херцеговине као стрелац првог гола „змајева“ на Светским првенствима. Међутим, уместо да му... 03.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-03T16:56+0200
2026-07-03T16:56+0200
2026-07-03T17:00+0200
мундијал 2026
сп 2026 – скенер
спорт
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/0c/1200287311_0:86:2087:1260_1920x0_80_0_0_5878bb8f2f94b2390fb40051c4b835d9.jpg
Двадесетседмогодишњак рођен у Шапцу био је једно од најпријатнијих изненађења уочи Мундијала. После одличне сезоне у дресу Клужа, у којој је завршио као најбољи стрелац румунског шампионата, изборио је место у репрезентацији и заслужио позив за Светско првенство у Сједињеним Америчким Државама, Мексику и Канади.Поверење је добио већ у првој утакмици против домаћина Канаде и то је оправдао на најбољи могући начин. Лукић је у 21. минуту постигао историјски погодак и донео Босни и Херцеговини вођство. Иако „змајеви“ нису успели да сачувају предност, освојени бод против једног од домаћина турнира представљао је велики успех.Међутим, уместо да после такве партије добије још већу улогу, уследио је потпуно супротан сценарио.Већ у наредном мечу против Швајцарске Лукић је остао на клупи и на терен је ушао тек у 86. минуту, док у дуелима против Катара и Сједињених Америчких Држава није добио ни секунд.Тако је после историјског гола на наредне три утакмице сакупио свега 12 минута.У међувремену се од повреде у потпуности опоравио четрдесетогодишњи Един Џеко, који је поново преузео место у самом шпицу напада. Иако искусни капитен није успео да се упише у стрелце, а било је приметно да му је све теже да изнесе велики број минута у високом ритму, Барбарез није мењао своју одлуку.Предност је испред Лукића добио и Ермин Махмић, док је офанзивни везиста Слована из Либереца Ермедин Махмић одлично искористио своју прилику, постигавши два гола за само 72 минута проведена на терену.Без поготка је турнир завршио и Ермедин Демировић, а прилику је против Американаца добио и Харис Табаковић.Управо зато остаје утисак да је Барбарез, у тренуцима када је Босна и Херцеговина тражила решење пред противничким голом, можда прерано одустао од човека који је већ показао да уме да казни и најмању грешку одбране.Јово Лукић је на премијери Мундијала потврдио да поседује инстинкт класичног голгетера и да је прави „лисица“ у шеснаестерцу. Ипак, после историјског поготка, уместо нових шанси, добио је место међу резервистима, па остаје једно од највећих питања босанскохерцеговачког наступа на Светском првенству да ли је нападач Клужа заслужио много већу минутажу.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
сп 2026 – скенер, спорт, фудбал
сп 2026 – скенер, спорт, фудбал
Где нестаде Јово?
16:56 03.07.2026 (Освежено: 17:00 03.07.2026) Јово Лукић заувек је уписао своје име у историју фудбала Босне и Херцеговине као стрелац првог гола „змајева“ на Светским првенствима. Међутим, уместо да му тај погодак отвори врата стартне поставе, нападач Клужа практично је нестао из планова селектора Сергеја Барбареза.
Двадесетседмогодишњак рођен у Шапцу био је једно од најпријатнијих изненађења уочи Мундијала. После одличне сезоне у дресу Клужа, у којој је завршио као најбољи стрелац румунског шампионата, изборио је место у репрезентацији и заслужио позив за Светско првенство у Сједињеним Америчким Државама, Мексику и Канади.
Поверење је добио већ у првој утакмици против домаћина Канаде и то је оправдао на најбољи могући начин. Лукић је у 21. минуту постигао историјски погодак и донео Босни и Херцеговини вођство. Иако „змајеви“ нису успели да сачувају предност, освојени бод против једног од домаћина турнира представљао је велики успех.
Међутим, уместо да после такве партије добије још већу улогу, уследио је потпуно супротан сценарио.
Већ у наредном мечу против Швајцарске Лукић је остао на клупи и на терен је ушао тек у 86. минуту, док у дуелима против Катара и Сједињених Америчких Држава није добио ни секунд.
Тако је после историјског гола на наредне три утакмице сакупио свега 12 минута.
У међувремену се од повреде у потпуности опоравио четрдесетогодишњи Един Џеко, који је поново преузео место у самом шпицу напада. Иако искусни капитен није успео да се упише у стрелце, а било је приметно да му је све теже да изнесе велики број минута у високом ритму, Барбарез није мењао своју одлуку.
Предност је испред Лукића добио и Ермин Махмић, док је офанзивни везиста Слована из Либереца Ермедин Махмић одлично искористио своју прилику, постигавши два гола за само 72 минута проведена на терену.
Без поготка је турнир завршио и Ермедин Демировић, а прилику је против Американаца добио и Харис Табаковић.
Управо зато остаје утисак да је Барбарез, у тренуцима када је Босна и Херцеговина тражила решење пред противничким голом, можда прерано одустао од човека који је већ показао да уме да казни и најмању грешку одбране.
Јово Лукић је на премијери Мундијала потврдио да поседује инстинкт класичног голгетера и да је прави „лисица“ у шеснаестерцу. Ипак, после историјског поготка, уместо нових шанси, добио је место међу резервистима, па остаје једно од највећих питања босанскохерцеговачког наступа на Светском првенству да ли је нападач Клужа заслужио много већу минутажу.
