https://sputnikportal.rs/20260703/moze-da-dise-pod-vodom-3-sata-napravljeno-ronilacko-odelo-za-kiborg-bubasvabe-foto-1200949761.html
Може да дише под водом три сата: Направљено ронилачко одело за киборг бубашвабе /фото/
Може да дише под водом три сата: Направљено ронилачко одело за киборг бубашвабе /фото/
Sputnik Србија
Истраживачи са Технолошког универзитета Нанјанг у Сингапуру развили су помоћу 3Д штампе флексибилно ронилачко одело за киборг бубашвабе, које им омогућава да... 03.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-03T22:43+0200
2026-07-03T22:43+0200
2026-07-03T22:44+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/06/1180325754_0:303:1025:879_1920x0_80_0_0_dec2ab1e6109d885689099d5c9bc7026.jpg
Током тестирања, киборг бубашвабе успешно су се кретале под водом, а научници верују да би ова технологија могла значајно да унапреди њихову примену у акцијама потраге и спасавања, посебно у поплављеним подручјима и на местима до којих је тешко стићи.Предност у односу на класичне роботеНаучници већ годинама развијају киборг инсекте којима се кретање усмерава помоћу електричних импулса. Инсект задржава природну способност да савладава препреке, док оператер само коригује правац кретања када је то потребно.У односу на класичне роботе, овакви „живи роботи” имају значајне предности. Не захтевају сложене моторе и велике батерије, троше мање енергије и лакше пролазе кроз уске пукотине и рушевине. До сада је њихова примена била ограничена на сув терен, јер су, као и све копнене животиње, зависили од кисеоника из ваздуха.Потенцијал за спасилачке мисијеНово ронилачко одело решава управо тај проблем. Истраживачи су уместо резервоара са компримованим кисеоником применили лагани хемијски систем у којем сунђер премазан манган-диоксидом, у контакту са водоник-пероксидом, постепено ослобађа кисеоник. Такво решење је довољно лако да не омета кретање бубашвабе, а омогућава јој да функционише и у окружењима без кисеоника.Према речима аутора студије, ова технологија могла би да омогући киборг бубашвабама да претражују поплављене рушевине, одводе и друге опасне просторе до којих спасиоци и класични роботи тешко долазе.Научници сматрају да би се исти принцип у будућности могао применити и у другим срединама са ниским нивоом кисеоника, па чак и у свемиру, чиме би се додатно прошириле могућности примене ових необичних киборг-инсеката.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Може да дише под водом три сата: Направљено ронилачко одело за киборг бубашвабе /фото/
22:43 03.07.2026 (Освежено: 22:44 03.07.2026) Истраживачи са Технолошког универзитета Нанјанг у Сингапуру развили су помоћу 3Д штампе флексибилно ронилачко одело за киборг бубашвабе, које им омогућава да под водом остану и до три сата. Одело се носи као ранац, а уграђени хемијски генератор производи кисеоник који се цевчицама доводи до отвора за дисање инсекта.
Током тестирања, киборг бубашвабе успешно су се кретале под водом, а научници верују да би ова технологија могла значајно да унапреди њихову примену у акцијама потраге и спасавања, посебно у поплављеним подручјима и на местима до којих је тешко стићи.
Предност у односу на класичне роботе
Научници већ годинама развијају киборг инсекте којима се кретање усмерава помоћу електричних импулса. Инсект задржава природну способност да савладава препреке, док оператер само коригује правац кретања када је то потребно.
У односу на класичне роботе, овакви „живи роботи” имају значајне предности. Не захтевају сложене моторе и велике батерије, троше мање енергије и лакше пролазе кроз уске пукотине и рушевине. До сада је њихова примена била ограничена на сув терен, јер су, као и све копнене животиње, зависили од кисеоника из ваздуха.
Потенцијал за спасилачке мисије
Ново ронилачко одело решава управо тај проблем. Истраживачи су уместо резервоара са компримованим кисеоником применили лагани хемијски систем у којем сунђер премазан манган-диоксидом, у контакту са водоник-пероксидом, постепено ослобађа кисеоник. Такво решење је довољно лако да не омета кретање бубашвабе, а омогућава јој да функционише и у окружењима без кисеоника.
Према речима аутора студије, ова технологија могла би да омогући киборг бубашвабама да претражују поплављене рушевине, одводе и друге опасне просторе до којих спасиоци и класични роботи тешко долазе.
Научници сматрају да би се исти принцип у будућности могао применити и у другим срединама са ниским нивоом кисеоника, па чак и у свемиру, чиме би се додатно прошириле могућности примене ових необичних киборг-инсеката.
