Невиђен потез Немачке против Руса! Све подсећа на Други светски рат – а то је радио и НАТО у Србији
19:19 03.07.2026 (Освежено: 19:42 03.07.2026)
© Sputnik / Владимир Астапкович
/ Пратите нас
Казне за појединце који шерују руске медије попут РТ или Спутњика у западним земљама немају везе са међународним правом нити са медијским слободама већ је реч о чисто политичкој одлуци, сматра новинар Никола Тркља.
Због интернет странице на којој су објављивали видео-снимке телевизије РТ Дојч, и то оне које су већ били јавно доступни на интернету, троје људи из Немачке суочава се са кривичним поступком.
Случај би могао да постане преседан, јер ће немачки судови одлучивати да ли се санкције Европске уније против руских државних медија могу примењивати и на обичне грађане који деле или објављују њихов садржај на интернету.
Све је дозвољено против Руса
Новинар у уредник „Политике“ Никола Тркља каже да га све ово подсећа на период Другог светског кад се губила глава ако је неко на радију могао да ухвати Радио Москву или Радио Лондон, па су Немци онда, некада у окупираном Београду, купили све радио уређаје и давали уређаје које су могли да регистрирају само немачке радио станице.
„Е то на то данас подсећа, 80 година после Другог светског рата. Ја не знам који је то закон који забрањује да ви шерујете садржај неког медија и да због тога сносите кривичну одговорност. Иако постоје одређене ситуације кад, рецимо, не можете да ширите лажне вести, да узнемиравате јавност, да објављујте информације које су безбедносно осетљиве, ово с тим нема никакве везе. Овде ви доносите политичку одлуку да су све вести које емитују руске ТВ станице непожељан материјал и санкционишете људе који те информације конзумирају,“ каже Тркља.
Према његовим речима, ова одлука немачких власти нема превише везе ни са правом, ни са медијским слободама.
„Напротив, по свему судећи то је политичка одлука која се дословно спроводи у свим сферама друштва па и у медијској сфери на Западу. Посебно у неким друштвима као што су Пољска, Немачка, Данска - све што је руско је лоше. Русија је у ствари у овом тренутку представљена за њих као ратни противник. Они сматрају да су у таквој ситуацији све мере дозвољене, при чему се позивају на међународно право и кршење слобода. А медијске слободе немају никакве везе ако ви одлучите да забраните сваки руски медиј реченицом да је то пропаганди сервис Владимира Путина и да је зато у борби против те „пропаганде машинерије“ све дозвољено,“ истиче он.
То је радио и НАТО са РТС-ом
Тркља каже да је све то слично ономе што је НАТО радио кад је пре 20 година Радио-телевизију Србије сврстао у пропагандни сервис Слободана Милошевића и на тај начин оправдавао бомбардовање новинара РТС-а.
„Тако и данас - сваки руски медиј на Западу се третира као страно тело. Кад кривично гоните људе који шерују видео материјал или текст који је објављен на РТ-у, а претходно сте забранили РТ као непријатељску телевизију, то је типично политичка одлука. То нема везе са правом или медијским слободама. С друге стране, не треба заборавити, грађани Србије сваке године када оду у Европску унију или када оду на летовање у Грчку, тек тада схвате шта то значи. Када оду и покушају да добио неку информацију или хоће да посете сајт РТ или Спутњика ви то не могу ако су, рецимо, у Грчкој. Не можете да читате Спутњик или да гледате РТ. Они су једноставно недоступни грађанима земаља Европске уније. Ни то им није довољно па сад примењују и казнене мере за људе који шерују на друштвеним мрежама или на неким другим платформама садржаје које су објављивале те станице. Стога је реч о типично политичкој одлуци која је опет везана за одлуке тренутних политичких елита на Западу, и ту нема неког простора да се озбиљно расправља о медијским слободама. Јер како да разговарате о медијским слободама када неко одлучи да ви нисте медиј, да је дозвољено гађати вас бомбама, а не само забранити тај део медијског спектра који грађани Западне Европе, по њима, не треба да чују. Другог објашњења за све то што се дешава - нема,“ истиче Тркља.
Забране и казне
Европска унија је у марту 2022. године забранила емитовање телевизије РТ и Спутњика на територији држава чланица, образлажући одлуку тврдњом да представљају инструменте руске пропаганде након почетка сукоба у Украјини. Забрана обухвата дистрибуцију програма путем кабловских оператера, сателита, интернета и дигиталних платформи.
Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) у Србији доделио је телевизији РТ Дојч дозволу за прекогранично емитовање програма, али ни то није помогло да ова медијска кућа преживи бриселску цензуру, па је немачки канал РТ био приморан да престане са радом.
