https://sputnikportal.rs/20260704/tri-zemlje-vode-antirusko-kolo-u-evropi-i-spremaju-novu-prevaru-video-1200884560.html
Три земље воде антируско коло у Европи и спремају нову превару /видео/
Три земље воде антируско коло у Европи и спремају нову превару /видео/
Sputnik Србија
Иако у Европи има гласова да се треба вратити дијалогу с Русијом, остаје доминанта русофобна и ратоборна струја која сања о стратешком поразу Русије, а како... 04.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-04T22:22+0200
2026-07-04T22:22+0200
2026-07-04T22:24+0200
русија
русија
русија – политика
европа
немачка
француска
велика британија
анализе и мишљења
свет са спутњиком
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/01/1200884831_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_2c58a0e5b72473b502fe7b9c06d307ca.jpg
У овом моменту је очигледно да кључну улогу има такозвана коалиција вољних коју чине ове три земље, али оне имају толико дубоке унутрашње проблеме да њихов агресиван однос према Русији делом има за циљ и да скрене пажњу са огромних унутрашњих проблема које имају, посебно Британија.„Она постаје земља трећег света где више од 20 одсто становништва живи у дубоком сиромаштву а такозвана средња класа је мање-више нестала. Француска има своје проблеме с тим што је Макрон у овом моменту човек који има вероватно најнижу политичку подршку од завршетка Другог светског рата, а и Мерцова ситуација није ништа боља“, описује ситуацију дипломата.И Немачка је, напомиње Паић, последњих година запала у велике проблеме, пре свега због тога што је лишена јефтиних енергената из Русије. С друге стране је следила Бајдена, а сада и Трампа у покушају да буде на линији земаља које се противе јачању утицаја Кине, тако да све те три земље покушавају да кроз мобилизацију становништва због такозване руске претње ублаже унутришње притиске под којима се налазе.Хтели би неку нову преваруПаић коментарише и предлоге за решење украјинске кризе који стижу из Европе, почев од идеје немачког канцелара Фридриха Мерца да је прво неопходан прекид ватре а тек онда перговори.„То је у ствари идеја неког новог Минског споразума да се направи предах да се Украјина поново наоружа, да се мало престроји, да војна индустрија Запада добије предах јер су њихови арсенали оружја доста испражњени. На крају крајева, Американци већ имају озбиљних проблема да воде ограничени сукоб са Ираном. Да не говоримо о томе да Русија располаже заиста најсавременијим оружјем“, констатује саговорник Спутњика, уз оцену да је незамисливо да Русија у овом моменту пристане на примирје и тиме да Украјини предах у моменту када сви на Западу признају да је руска војска у озбиљном замаху а да линије украјинске одбране попуштају.На Западу су, како истиче, свесни да Русија и Путин не могу да улазе у договоре те врсте тим пре што и догађаји на линији САД и Ирана показују да западна страна апсолутно није кредибилан партнер, да она повремено прави кобојаги компромисе али да иза тога опет стоји покушај да се наметну њихови базични интереси и циљеви - иста је ствар са Украјином.Обични Европљани не желе да ратују с РусимаПаић додаје да увек треба имати на уму да се у Украјини заправо води прокси рат између Русије и Запада, али и напомиње да сами Европљани не желе директно да ратују с Русима.„Мислим да у овом моменту у Европи, међу становништвом ове велике три земље, нема много расположења да се улази у рат са Русијом. Немачка много прети, али она има велике проблеме, јер уколико би увели обавезни војни рок око 30 одсто војника били би муслимани у које они немају поверења. Британија практично нема војску, она никад није имала велику стајаћу војску али она је та која има капацитет подривања, изазивања иницидената. Њихове јединице САС у ствари су јако присутне у Украјини а сви украјински напади на Кримско полострво, на рафинерије, на погоне за производњу оружја имају британски печат.“Паић напомиње да се европске земље и финансијски јако исцрпљују у подршци Украјини па предлозима о прекиду ватре покушавају да и саме добију неки предах и да се војно и кадровски консолидују за евентуални директни рат са Русијом, али да не треба заборавити да и Русија има своју црвену линију после које ће морати да одговори подстрекачима сукоба.Дубоки корени антируске политикеИсторичар др Милоје Пршић подсећа да политика Европе према Русији има дубоке корене а да је њена суштина у уверењу да онај ко има контролу над западним деловима некадашње Руске империје, односно данашњом територијом Украјине, може да рачуна да ће у перспективи да овлада Русијом и раздроби је.„Континуитет такве политике траје веома дуго, бар два века. Руси то перфектно знају и препознају ток потеза које повлаче западњаци. Ту су само у питању нијансе – Запад константно ради на подривању Руске Федерације… Путин је на то више пута указивао, рецимо, на обећање Запада да се неће ширити на исток и да неће примати нове чланице. Ништа од тога није поштовано. Запад не поштује ни реч, ни оно што је потписао – класична превара.“Упркос надањима Запада, силни пакети санкција према Русији нису дали никакве резултате – Европа се само одрекла јефтиних енергената.„Последице су велике али кад се уђе у то коло, кад хоћете да уђете у рат, кад сте кренули тим путем, онда је тешко повући се.“Пршић напомиње да не само да се са Запада доставља оружје Украјини него сад праве и заједничке фабрике дронова, иако се западне земље чувају да са своје територије не направе неку акцију према Русији јер би то значило ескалацију сукоба а Русији дало право да одговори.„Као што је Иран урадио с америчким базама у заливским земљама - он је имао право да гађа објекте одакле је нападана територија Ирана. Запад веома вешто избегава да са Русијом дође до тога. Ове провокације које се дешавају са украјинским доновима, те Пољска, те Литванија, то се све ради не би ли се увукла Русија… Немци и Британци у међувремену испоручују Зеленском неке елементе осиромашеног уранијума што је веома опасно. Зеленски гађа нуклеарну централу Запорожје у неколико наврата, гађа аутобусе пуне деце, гађа један интернат, оптужује Белорусију - погледајте куда све то води.“Поделе у Европи око европског пута УкрајинеПаић дотле указује на растуће поделе у Европи, не само око односа према Русији, већ и према Украјини, што се одлично види на питању њеног могућег пријема у ЕУ, против чега су не само Словачка и Мађарска већ сада и Пољска.Јасно је, каже он, да је то пре свега геополитичко питање.„Украјина је толико велика и значајна да би била прва линија одбране према Русији. Не мора да уђе у НАТО, али тиме што би ушла у ЕУ постигло би се исто. А земље које су против украјинског чланства то чине из више разлога: обнова Украјине ће бити огроман терет за њене западне спонзоре и уласком у ЕУ већину фондова која би се делила на новије земље члнанице прогутала би Украјина. С друге стране, Украјина би била земља с највећим територијом у ЕУ и због својих природних па и људских ресурса. Треће, Украјина има и значајан излаз на Црно море и тиме је земља која практично блокира руски прилаз Црном мору, пре свега Криму. Главни разлог је ипак што би Украјина вукла највећи део средстава и била рангирана у нивоу Немачке, Велике Британије и Француске. А још би ту била с ореолом да је зауставила Русију. Мислим да је то врло опасна игра и да је добро да постоје земље које се противе њеном уласку.“Истовремено апсурдно је, додаје Паић, да чланство Украјине у ЕУ гура земља која је из Уније изашла – Велика Британија.„То је све велико лицемерије, интереси водећих западних земља су огољени, а то је да се Русија што је могуће више ослаби, да се сатера у ћошак да би Запад могао да черечи тај простор како њему одговара“, каже на крају Паић уз поруку да се такав сценарио, упркос њиховим жељама, неће догодити.Погледајте и:
европа
немачка
француска
велика британија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/01/1200884831_199:0:2930:2048_1920x0_80_0_0_be906d3f47b253442858b6afd177f4f4.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
русија, русија – политика, европа, немачка, француска, велика британија, анализе и мишљења, свет са спутњиком
русија, русија – политика, европа, немачка, француска, велика британија, анализе и мишљења, свет са спутњиком
Три земље воде антируско коло у Европи и спремају нову превару /видео/
22:22 04.07.2026 (Освежено: 22:24 04.07.2026) Иако у Европи има гласова да се треба вратити дијалогу с Русијом, остаје доминанта русофобна и ратоборна струја која сања о стратешком поразу Русије, а како каже за Спутњик каријерни дипломата Милисав Паић, три земље су у томе најгласније и најагресивније – Велика Британија, Немачка и Француска.
У овом моменту је очигледно да кључну улогу има такозвана коалиција вољних коју чине ове три земље, али оне имају толико дубоке унутрашње проблеме да њихов агресиван однос према Русији делом има за циљ и да скрене пажњу са огромних унутрашњих проблема које имају, посебно Британија.
„Она постаје земља трећег света где више од 20 одсто становништва живи у дубоком сиромаштву а такозвана средња класа је мање-више нестала. Француска има своје проблеме с тим што је Макрон у овом моменту човек који има вероватно најнижу политичку подршку од завршетка Другог светског рата, а и Мерцова ситуација није ништа боља“, описује ситуацију дипломата.
И Немачка је, напомиње Паић, последњих година запала у велике проблеме, пре свега због тога што је лишена јефтиних енергената из Русије. С друге стране је следила Бајдена, а сада и Трампа у покушају да буде на линији земаља које се противе јачању утицаја Кине, тако да све те три земље покушавају да кроз мобилизацију становништва због такозване руске претње ублаже унутришње притиске под којима се налазе.
Хтели би неку нову превару
Паић коментарише и предлоге за решење украјинске кризе који стижу из Европе, почев од идеје немачког канцелара Фридриха Мерца да је прво неопходан прекид ватре а тек онда перговори.
„То је у ствари идеја неког новог Минског споразума да се направи предах да се Украјина поново наоружа, да се мало престроји, да војна индустрија Запада добије предах јер су њихови арсенали оружја доста испражњени. На крају крајева, Американци већ имају озбиљних проблема да воде ограничени сукоб са Ираном. Да не говоримо о томе да Русија располаже заиста најсавременијим оружјем“, констатује саговорник Спутњика, уз оцену да је незамисливо да Русија у овом моменту пристане на примирје и тиме да Украјини предах у моменту када сви на Западу признају да је руска војска у озбиљном замаху а да линије украјинске одбране попуштају.
На Западу су, како истиче, свесни да Русија и Путин не могу да улазе у договоре те врсте тим пре што и догађаји на линији САД и Ирана показују да западна страна апсолутно није кредибилан партнер, да она повремено прави кобојаги компромисе али да иза тога опет стоји покушај да се наметну њихови базични интереси и циљеви - иста је ствар са Украјином.
Обични Европљани не желе да ратују с Русима
Паић додаје да увек треба имати на уму да се у Украјини заправо води прокси рат између Русије и Запада, али и напомиње да сами Европљани не желе директно да ратују с Русима.
„Мислим да у овом моменту у Европи, међу становништвом ове велике три земље, нема много расположења да се улази у рат са Русијом. Немачка много прети, али она има велике проблеме, јер уколико би увели обавезни војни рок око 30 одсто војника били би муслимани у које они немају поверења. Британија практично нема војску, она никад није имала велику стајаћу војску али она је та која има капацитет подривања, изазивања иницидената. Њихове јединице САС у ствари су јако присутне у Украјини а сви украјински напади на Кримско полострво, на рафинерије, на погоне за производњу оружја имају британски печат.“
Паић напомиње да се европске земље и финансијски јако исцрпљују у подршци Украјини па предлозима о прекиду ватре покушавају да и саме добију неки предах и да се војно и кадровски консолидују за евентуални директни рат са Русијом, али да не треба заборавити да и Русија има своју црвену линију после које ће морати да одговори подстрекачима сукоба.
Дубоки корени антируске политике
Историчар др Милоје Пршић подсећа да политика Европе према Русији има дубоке корене а да је њена суштина у уверењу да онај ко има контролу над западним деловима некадашње Руске империје, односно данашњом територијом Украјине, може да рачуна да ће у перспективи да овлада Русијом и раздроби је.
„Континуитет такве политике траје веома дуго, бар два века. Руси то перфектно знају и препознају ток потеза које повлаче западњаци. Ту су само у питању нијансе – Запад константно ради на подривању Руске Федерације… Путин је на то више пута указивао, рецимо, на обећање Запада да се неће ширити на исток и да неће примати нове чланице. Ништа од тога није поштовано. Запад не поштује ни реч, ни оно што је потписао – класична превара.“
Упркос надањима Запада, силни пакети санкција према Русији нису дали никакве резултате – Европа се само одрекла јефтиних енергената.
„Последице су велике али кад се уђе у то коло, кад хоћете да уђете у рат, кад сте кренули тим путем, онда је тешко повући се.“
Пршић напомиње да не само да се са Запада доставља оружје Украјини него сад праве и заједничке фабрике дронова, иако се западне земље чувају да са своје територије не направе неку акцију према Русији јер би то значило ескалацију сукоба а Русији дало право да одговори.
„Као што је Иран урадио с америчким базама у заливским земљама - он је имао право да гађа објекте одакле је нападана територија Ирана. Запад веома вешто избегава да са Русијом дође до тога. Ове провокације које се дешавају са украјинским доновима, те Пољска, те Литванија, то се све ради не би ли се увукла Русија… Немци и Британци у међувремену испоручују Зеленском неке елементе осиромашеног уранијума што је веома опасно. Зеленски гађа нуклеарну централу Запорожје у неколико наврата, гађа аутобусе пуне деце, гађа један интернат, оптужује Белорусију - погледајте куда све то води.“
Поделе у Европи око европског пута Украјине
Паић дотле указује на растуће поделе у Европи, не само око односа према Русији, већ и према Украјини, што се одлично види на питању њеног могућег пријема у ЕУ, против чега су не само Словачка и Мађарска већ сада и Пољска.
Јасно је, каже он, да је то пре свега геополитичко питање.
„Украјина је толико велика и значајна да би била прва линија одбране према Русији. Не мора да уђе у НАТО, али тиме што би ушла у ЕУ постигло би се исто. А земље које су против украјинског чланства то чине из више разлога: обнова Украјине ће бити огроман терет за њене западне спонзоре и уласком у ЕУ већину фондова која би се делила на новије земље члнанице прогутала би Украјина. С друге стране, Украјина би била земља с највећим територијом у ЕУ и због својих природних па и људских ресурса. Треће, Украјина има и значајан излаз на Црно море и тиме је земља која практично блокира руски прилаз Црном мору, пре свега Криму. Главни разлог је ипак што би Украјина вукла највећи део средстава и била рангирана у нивоу Немачке, Велике Британије и Француске. А још би ту била с ореолом да је зауставила Русију. Мислим да је то врло опасна игра и да је добро да постоје земље које се противе њеном уласку.“
Истовремено апсурдно је, додаје Паић, да чланство Украјине у ЕУ гура земља која је из Уније изашла – Велика Британија.
„То је све велико лицемерије, интереси водећих западних земља су огољени, а то је да се Русија што је могуће више ослаби, да се сатера у ћошак да би Запад могао да черечи тај простор како њему одговара“, каже на крају Паић уз поруку да се такав сценарио, упркос њиховим жељама, неће догодити.