,,Црвена линија" се усијала - Телефонски разговор Путина и Трампа тик пред НАТО самит
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Телефон
Пратите нас
Нови телефонски разговор између Путина и Трампа апсолутно је намеран - намерно је вођен баш сада, намерно су објављене теме које су објављене, намерно се јавност обавестила, намерно је разговор трајао сат и по. Циљ разговора био је послати поруке најближем окружењу руског председника, америчког председника и будућем НАТО самиту.
Овако политички консултатн Иван Мишић коментарише последњи у низу телефонски разговор који су недавно обавили председници Русије и Америке. Ово им је четврти званични разговор од почетка године и трајао је више од сат времена, а Владимир Путин је Доналду Трампу честитао државни празник. Путин је Трампа обавестио о напредовању у Украјини, разговарали су о преговорима Ирана и Америке, али и о слању заједничке руско-америчке мисије у свемир.
Комуникација је кључ
Мишић сматра да је у политици, животу, породици, па и у односима између светских нуклеарних суперсила, комуникација добра и неопходна. Он чак тврди да су Путин и Трамп од почетка текуће године разговарали три пута више од званична четири позива, што је такође позитиван показатељ.
Наравно да је добро да две највеће нуклеарне силе комуницирају што чешће. То, у сваком случају, може да донесе више добра и њима и свету него да не комуницирају, што смо имали за време мандата, пре свега демократских администрација, од Клинтонових, преко Обаме, па до овог формалног Бајденовог мандата. Здрав разум налаже да се генерално политичари који имају неке заједничке интересе, па чак и неслагања, чују више пута него што ће то јавност сазнати. То је ствар здравог разума, тако да то иде у прилог овој теорији да је свакако било више од четири разговора и - то је добро, рекао је Мишић за Спутњик.
Тајминг разговора
Наш саговорник сматра да је овај разговор специфичан из неколико разлога, а први је време када је обављен. Разговор је дошао у ,,пет до дванаест" пред НАТО самит и заправо представља поруку учесницима тог скупа.
Постоје два најбитнија аспекта тог разговора и први је порука партнерима, противницима, супарницима – економским, политичким и војним, чак и вредносним, а други је такође порука, али сарадницима и деловима државног апарата Сједињених Америчких Држава и Руске Федерације. Није тајна да председник Трамп у оквиру свог великог тима, који је већински сам бирао, има људе који имају отпор према односима са Руском Федерацијом, а нарочито према личним односима које Трамп и Путин имају. И у оквиру Руске Федерације такође постоји отпор и постоје људи који сматрају да су односи између Путина и Трампа превише блиски. Овај разговор био је порука за све њих.
Што се тиче предстојећег НАТО самита, Мишић сматра да постоје две могућности по којима ће се радња одвијати. Уколико остали учесници НАТО-а буду довољно сервилни према ,,великом хегемону", односно Сједињеним Америчким Државама, самит ће протећи без изненађења. Међутим, уколико поједини представници буду иоле оптуживачки настројени према тренутној политици Сједињених Америчких Држава, могуће је да Трамп, или ко год буде представљао САД на самиту, буде врло оштар према својим тренутним, формалним НАТО партнерима.
НАТО се ближи свом не само суштинском, него и формалном крају у овом формату. Јесте, битна је економија, битни су интереси, јесте све то тачно и све је то битно, али на крају крајева вредности су те које спајају Руску Федерацију и Сједињене Америчке Државе. Не бих се зачудио да, уколико у будућности дође до било каквих интервенција, на истој страни буду Сједињене Америчке Државе и Руска Федерација, насупрот главним европским земљама.
Сличан са сличним сарађује
Битно је да се ова врста добре и редовне комуникације настави, истиче Мишић, поготово након свих пропалих покушаја да се забије клин у точкове нових односа између ове две председничке администрације. Наш саговорник сматра да су за овакве односе, упркос противљењима појединаца у обе администрације, најзаслужнији директно Владимир Путин и Доналд Трамп.
Када је реч о подршци продубљивању добрих веза између ове две суперсиле, Мишић каже да, наравно, постоје и њени заговорници,
Потпредседник Венс веома позитивно гледа на све контакте са Руском Федерацијом. Не кажем да други гледају другачије, али знам да он има позитиван став.
Овде је реч о два доминантна лидера, о два доминантна човека који знају шта раде и који су добили легитимитет и легалитет од својих бирача да воде политику какву сматрају најбољом за своје државе. Они су ти који су, у врло тешким геополитичким околностима, заслужни за тренутне најбоље могуће односе између Руске Федерације и Сједињених Америчких Држава, закључује Мишић.
Погледајте и:
