https://sputnikportal.rs/20260705/fizicari-simulirali-crnu-rupu-u-laboratoriji-pocelo-isparavanje-video-1200980353.html
Физичари симулирали црну рупу у лабораторији: Почело „испаравање“ /видео/
Физичари симулирали црну рупу у лабораторији: Почело „испаравање“ /видео/
Sputnik Србија
У лабораторијском експерименту који би могао приближити разумевању једне од највећих космичких мистерија, физичари су симулирали понашање црне рупе и... 05.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-05T23:00+0200
2026-07-05T23:00+0200
2026-07-05T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/13/1182793252_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_c2381f509430dbe785697d027fa83701.jpg
Још од 1970-их година физичари су предвиђали да црне рупе, иако су објекти из којих ништа не може да побегне, ипак могу да емитују веома слабо топлотно зрачење. Ову идеју је 1974. године формулисао физичар Стивен Хокинг, показавши да квантни ефекти у близини хоризонта догађаја могу довести до појаве зрачења које временом „исцрпљује“ црну рупу.Лабораторијска симулација хоризонта догађајаПроблем у проучавању овог феномена је што је директно посматрање Хокинговог зрачења из астрофизичких црних рупа практично немогуће. Очекује се да је сигнал толико слаб да би се изгубио у позадинском зрачењу свемира.Због тога се физичари окрећу лабораторијским аналогама — системима који не представљају стварне црне рупе, али се понашају по истим физичким принципима.Такви модели могу бити различити: од вртлога у води, преко ултрахладних атомских система, па све до оптичких експеримената.У овом истраживању коришћен је систем заснован на ултракратким ласерским импулсима који путују кроз специјално оптичко влакно.Један ласерски импулс мења особине самог влакна, стварајући услове који опонашају „хоризонт догађаја“, док други импулс реагује на те промене као аналог светлости која покушава да побегне из гравитационог поља.Први директни увид у повратну реакцијуДо сада су експерименти углавном успевали да детектују само аналог Хокинговог зрачења. Овај пут, истраживачи су се фокусирали на много суптилнији ефекат — такозвану повратну реакцију, односно начин на који емитовано зрачење утиче назад на систем који га ствара.Тај процес може се упоредити са Њутновим трећим законом: ако један објекат делује силом на други, други узвраћа једнаком силом у супротном смеру.У овом случају, научници су тражили „трзај уназад“ — веома мали помак у ласерском импулсу који би указивао да систем губи енергију емисијом зрачења.Тим истраживача, који предводи Лоренц Прокопио са Универзитета у Падерборну у Немачкој, успео је да измери управо тај ефекат. Резултат је био изненађујуће јасан сигнал да постоји повратна реакција у систему.Према њиховим резултатима, механизам настанка зрачења и губитка енергије може бити једноставнији него што су ранији теоријски модели претпостављали, што мења досадашње разумевање овог феномена.Корак ка разумевању „испаравања“ црних рупаИако се исти процес не може директно посматрати у астрофизичким црним рупама, научници сматрају да лабораторијски резултати представљају важан корак ка разумевању њиховог понашања и процеса „испаравања“.Уколико се резултати потврде у будућим експериментима, могли би допринети решавању једног од највећих отворених проблема у теоријској физици — информационог парадокса црних рупа, који је деценијама заокупљао Стивен Хокинг и бројне физичаре широм света.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, свемир
наука и технологија, друштво, свемир
Физичари симулирали црну рупу у лабораторији: Почело „испаравање“ /видео/
У лабораторијском експерименту који би могао приближити разумевању једне од највећих космичких мистерија, физичари су симулирали понашање црне рупе и забележили процес који подсећа на њено постепено „испаравање“. Реч је о појави повезаној са Хокинговим зрачењем, према којој црне рупе могу полако да губе енергију и нестају емисијом зрачења.
Још од 1970-их година физичари су предвиђали да црне рупе, иако су објекти из којих ништа не може да побегне, ипак могу да емитују веома слабо топлотно зрачење. Ову идеју је 1974. године формулисао физичар Стивен Хокинг, показавши да квантни ефекти у близини хоризонта догађаја могу довести до појаве зрачења које временом „исцрпљује“ црну рупу.
Лабораторијска симулација хоризонта догађаја
Проблем у проучавању овог феномена је што је директно посматрање Хокинговог зрачења из астрофизичких црних рупа практично немогуће. Очекује се да је сигнал толико слаб да би се изгубио у позадинском зрачењу свемира.
Због тога се физичари окрећу лабораторијским аналогама — системима који не представљају стварне црне рупе, али се понашају по истим физичким принципима.
Такви модели могу бити различити: од вртлога у води, преко ултрахладних атомских система, па све до оптичких експеримената.
У овом истраживању коришћен је систем заснован на ултракратким ласерским импулсима који путују кроз специјално оптичко влакно.
Један ласерски импулс мења особине самог влакна, стварајући услове који опонашају „хоризонт догађаја“, док други импулс реагује на те промене као аналог светлости која покушава да побегне из гравитационог поља.
Први директни увид у повратну реакцију
До сада су експерименти углавном успевали да детектују само аналог Хокинговог зрачења. Овај пут, истраживачи су се фокусирали на много суптилнији ефекат — такозвану повратну реакцију, односно начин на који емитовано зрачење утиче назад на систем који га ствара.
Тај процес може се упоредити са Њутновим трећим законом: ако један објекат делује силом на други, други узвраћа једнаком силом у супротном смеру.
У овом случају, научници су тражили „трзај уназад“ — веома мали помак у ласерском импулсу који би указивао да систем губи енергију емисијом зрачења.
Тим истраживача, који предводи Лоренц Прокопио са Универзитета у Падерборну у Немачкој, успео је да измери управо тај ефекат. Резултат је био изненађујуће јасан сигнал да постоји повратна реакција у систему.
„Наш експеримент и теорија показују да је Хокингово зрачење резултат директног процеса“, наводе истраживачи.
Према њиховим резултатима, механизам настанка зрачења и губитка енергије може бити једноставнији него што су ранији теоријски модели претпостављали, што мења досадашње разумевање овог феномена.
Корак ка разумевању „испаравања“ црних рупа
Иако се исти процес не може директно посматрати у астрофизичким црним рупама, научници сматрају да лабораторијски резултати представљају важан корак ка разумевању њиховог понашања и процеса „испаравања“.
„Ово поједностављује теоријско разумевање и отвара нове могућности за прорачуне у оваквим системима“, изјавио је Прокопио.
Уколико се резултати потврде у будућим експериментима, могли би допринети решавању једног од највећих отворених проблема у теоријској физици — информационог парадокса црних рупа, који је деценијама заокупљао Стивен Хокинг и бројне физичаре широм света.
