https://sputnikportal.rs/20260705/konacni-debakl-petriceve-srbije-sport-fudbal-evropsko-prvenstvo-u19-1201007699.html
Коначан дебакл Петрићеве Србије
Коначан дебакл Петрићеве Србије
Sputnik Србија
Фудбалска репрезентација Србије за играче млађе од 19 година доживела је коначни крах на Европском првенству. 05.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-05T19:51+0200
2026-07-05T19:51+0200
2026-07-05T19:52+0200
спорт
спорт
фудбал
фсс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/13/1158784861_0:0:3073:1730_1920x0_80_0_0_97dba835d0f554985661978a9790465f.jpg
Србија је поражена од Хрватске са 3:0 у последњој утакмици групне фазе такмичења. Екипа селектора Гордана Петрића је поразима од Италије и Украјине изгубила шансе за полуфинале турнира, а неуспехом у дуелу против Хрватске остала је и без прилике да обезбеди позицију у баражу за Светско првенство. Србија је први гол примила већ у деветом минуту, а стрелац за Хрватску био је Ловро Шелфи. У 70. минуту на 2:0 је повисио Дино Годец, а коначних 3:0 у 87. минуту из пенала поставио је Патрис Човић.Србија је тако шампионат завршила без иједног освојеног бода, уз три пораза, само један постигнут гол и шест примљених, што представља један од најлошијих наступа омладинске репрезентације на великим такмичењима у последњих неколико година.Шта би у Велсу?Међутим, дебакл у Велсу не може се свести само на оно што је приказано на терену. Он је оголио бројне системске проблеме српског омладинског фудбала који су били присутни много пре почетка Европског првенства.Већ приликом објављивања списка било је јасно да Србија неће наступити у најјачем саставу. Пошто се шампионат играо ван званичног ФИФА термина, клубови нису били у обавези да пусте своје играче.Црвена звезда није дозволила Василију Костову да наступи за репрезентацију, Андерлехт је задржао Михајла Цветковића, Базел Андреја Бачанина, док је РБ Лајпциг проценио да Андрија Максимовић остане на припремама са немачким клубом.Тако је Србија на Европско првенство отпутовала без неколико играча који су требало да представљају окосницу тима.Посебно је занимљива одлука Црвене звезде да задржи Василија Костова. Клуб који се често представља као један од носилаца српског фудбала проценио је да су летње припреме важније од највећег репрезентативног турнира у омладинској конкуренцији. Формално, Звезда је имала право на такав потез, али остаје питање да ли је њиме корист имао и сам играч, који је пропустио прилику да се докаже против најбољих европских вршњака и стекне драгоцено међународно искуство.Ништа мање значајан није ни случај Андрије Максимовића. Један од највећих талената српског фудбала овог лета је направио велики трансфер у РБ Лајпциг, али је уместо Европског првенства остао на припремама новог клуба. То је још један показатељ како интереси клубова све чешће добијају предност у односу на репрезентативне обавезе младих играча.Ипак, кадровски проблеми не могу бити једино оправдање за оно што је Србија приказала у Велсу.Репрезентација током три утакмице није успела да изгради препознатљив модел игре. Одбрана је често деловала несигурно, везни ред није успевао да контролише темпо утакмице, а у нападу је недостајало организованих акција и јасне идеје. Против Италије Србија није озбиљније угрозила фаворита, против Украјине је испустила вођство, док је у дуелу са Хрватском поново оставила утисак екипе која није успела да пронађе одговор на захтеве великог такмичења.Због тога ће се неизбежно поставити и питање одговорности селектора Гордана Петрића. Иако је радио са ослабљеним саставом, Србија ни у једном тренутку није показала јасан тактички идентитет који би надоместио недостатак индивидуалног квалитета.Истовремено, неуспех у Велсу поново је отворио расправу о реалном квалитету генерације 2007/08, која је у домаћој јавности често представљана као једна од најталентованијих у последњој деценији. Поређења са генерацијом која је 2015. године освојила титулу првака света на Новом Зеланду показала су се преурањеним. За разлику од шампионске екипе Вељка Пауновића, чији су носиоци већ били стандардни у сениорском фудбалу, данашња генерација још увек пролази кроз процес развоја, а многи њени играчи немају континуитет на највишем нивоу.Поразом од Хрватске стављена је тачка на разочаравајући наступ Србије у Велсу. Оно што, међутим, далеко више брине од самог резултата јесте чињеница да је Европско првенство показало све слабости система – од односа клубова према репрезентацији, преко немоћи Фудбалског савеза Србије да окупи најјачи тим, до игре која није оправдала очекивања.Зато дебакл у Велсу не би смео да остане упамћен само као још један неуспешан турнир једне генерације, већ као озбиљно упозорење да српски омладински фудбал мора да преиспита начин на који развија своје највеће таленте и припрема их за највећу сцену.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал, фсс
Коначан дебакл Петрићеве Србије
19:51 05.07.2026 (Освежено: 19:52 05.07.2026) Фудбалска репрезентација Србије за играче млађе од 19 година доживела је коначни крах на Европском првенству.
Србија је поражена од Хрватске са 3:0 у последњој утакмици групне фазе такмичења.
Екипа селектора Гордана Петрића је поразима од Италије и Украјине изгубила шансе за полуфинале турнира, а неуспехом у дуелу против Хрватске остала је и без прилике да обезбеди позицију у баражу за Светско првенство.
Србија је први гол примила већ у деветом минуту, а стрелац за Хрватску био је Ловро Шелфи.
У 70. минуту на 2:0 је повисио Дино Годец, а коначних 3:0 у 87. минуту из пенала поставио је Патрис Човић.
Србија је тако шампионат завршила без иједног освојеног бода, уз три пораза, само један постигнут гол и шест примљених, што представља један од најлошијих наступа омладинске репрезентације на великим такмичењима у последњих неколико година.
Међутим, дебакл у Велсу не може се свести само на оно што је приказано на терену. Он је оголио бројне системске проблеме српског омладинског фудбала који су били присутни много пре почетка Европског првенства.
Већ приликом објављивања списка било је јасно да Србија неће наступити у најјачем саставу. Пошто се шампионат играо ван званичног ФИФА термина, клубови нису били у обавези да пусте своје играче.
Црвена звезда није дозволила Василију Костову да наступи за репрезентацију, Андерлехт је задржао Михајла Цветковића, Базел Андреја Бачанина, док је РБ Лајпциг проценио да Андрија Максимовић остане на припремама са немачким клубом.
Тако је Србија на Европско првенство отпутовала без неколико играча који су требало да представљају окосницу тима.
Посебно је занимљива одлука Црвене звезде да задржи Василија Костова. Клуб који се често представља као један од носилаца српског фудбала проценио је да су летње припреме важније од највећег репрезентативног турнира у омладинској конкуренцији. Формално, Звезда је имала право на такав потез, али остаје питање да ли је њиме корист имао и сам играч, који је пропустио прилику да се докаже против најбољих европских вршњака и стекне драгоцено међународно искуство.
Ништа мање значајан није ни случај Андрије Максимовића. Један од највећих талената српског фудбала овог лета је направио велики трансфер у РБ Лајпциг, али је уместо Европског првенства остао на припремама новог клуба. То је још један показатељ како интереси клубова све чешће добијају предност у односу на репрезентативне обавезе младих играча.
Ипак, кадровски проблеми не могу бити једино оправдање за оно што је Србија приказала у Велсу.
Репрезентација током три утакмице није успела да изгради препознатљив модел игре. Одбрана је често деловала несигурно, везни ред није успевао да контролише темпо утакмице, а у нападу је недостајало организованих акција и јасне идеје. Против Италије Србија није озбиљније угрозила фаворита, против Украјине је испустила вођство, док је у дуелу са Хрватском поново оставила утисак екипе која није успела да пронађе одговор на захтеве великог такмичења.
Због тога ће се неизбежно поставити и питање одговорности селектора Гордана Петрића. Иако је радио са ослабљеним саставом, Србија ни у једном тренутку није показала јасан тактички идентитет који би надоместио недостатак индивидуалног квалитета.
Истовремено, неуспех у Велсу поново је отворио расправу о реалном квалитету генерације 2007/08, која је у домаћој јавности често представљана као једна од најталентованијих у последњој деценији.
Поређења са генерацијом која је 2015. године освојила титулу првака света на Новом Зеланду показала су се преурањеним. За разлику од шампионске екипе Вељка Пауновића, чији су носиоци већ били стандардни у сениорском фудбалу, данашња генерација још увек пролази кроз процес развоја, а многи њени играчи немају континуитет на највишем нивоу.
Поразом од Хрватске стављена је тачка на разочаравајући наступ Србије у Велсу. Оно што, међутим, далеко више брине од самог резултата јесте чињеница да је Европско првенство показало све слабости система – од односа клубова према репрезентацији, преко немоћи Фудбалског савеза Србије да окупи најјачи тим, до игре која није оправдала очекивања.
Зато дебакл у Велсу не би смео да остане упамћен само као још један неуспешан турнир једне генерације, већ као озбиљно упозорење да српски омладински фудбал мора да преиспита начин на који развија своје највеће таленте и припрема их за највећу сцену.
