Са двора пред публику: Заоставштина нововековних српских династија /фото/
Са двора пред публику: Заоставштина нововековних српских династија /фото/
Sputnik Србија
Софе, трон-фотеље, у дуборезу израђене дворске столице, лични предмети и оружје из заоставштине нововековних српских династија и још много тога изложено је на... 05.07.2026, Sputnik Србија
Софе, трон-фотеље, у дуборезу израђене дворске столице, лични предмети и оружје из заоставштине нововековних српских династија и још много тога изложено је на изложби „Од двора до сцене“ приређеној под сводом Народног позоришта у Београду
Изложба „Од двора до сцене“, уприличена у Музеју Народног позоришта у Београду, посвећена је заоставштини нововековних српских династија Обреновић и Карађорђевић
Окосницу изложбе чине делови дворског мобилијара који су некада красили такозвано краљевско одељење (краљевски салон) у коме су даме и господа из краљевских кућа проводили време пре и после представа, одмарали се током пауза, разговарали са глумцима...
Три дуборезне столице са двора кнеза Михаила Обреновић су, по свему судећи, у Народно позориште доспеле после Мајског преврата 1903. године, иако за сада нема непосредних извора који би то потврдили
На основу ретких фотографија Сале за министарске седнице Старог конака у Београду, претпоставља се да је оваквих столица било осам. У Народно позориште су доспеле три, док се за осталих пет не зна где су завршиле
Још један комад мобилијера из заоставштине Обреновића је и "трон-фотеља" из периода краља Милана у стилу венецијанског барока израђена средином 19. века.
Поставку употпуњује витрина са оружјем, у којој су изложене пушке Винчестер и и џефердар, официрске и турске сабље и једна кубура које је Народном позоришту даровано са двора краља Милана
Михаило Обреновић- оснивач Народног позоришта у Београду. Остало је познато да је, након једне од одгледаних представа гостујећег позоришта, кнез Михаило иницирао градњу зграде Народног позоришта уз саопштење: „Сазидаћу ја вама театар за себе па ћете бити сасвим задовољни“.
Упамћен као владар који је изузетну пажњу посветио развоју културе и уметности у Србији, нажалост није дочекао отварање овог велелепног здања 1869. године
„Посмртна слава кнеза Михаила” Ђорђа Малетића је први комад који је изведен у новој згради Народног позоришта 30. октобра 1869. године, чиме је одато признање и захвалност кнезу Михаилу.
Поставку изложбе чини и низ фотографија и докумената којима је приказана покровитељска улога Обреновића, како према институцији националног театра, тако и према истакнутим члановима глумачког ансамбла
Покровитељство владара се није огледало само у улагању у институцију театра, већ и потребама извођача. Краљица Наталија се више пута показала као покровитељ, дарујући глумицама своје тоалете не би ли што аутентичније одиграле улоге у српским драмским комадима
Дворски мобилијер је временом постао део сценског фонда Народног позоришта, трансформишући се од симбола монархијске репрезентације у реквизите који су доприносили сценском дочаравању историјских и дворских амбијената
Посетиоци имају јединствену прилику да виде позлаћену салонску гарнитуру Карађорђевића израђену почетком двадесетог века. Сачувани делови салона чине канабе, фотеља, велики овални сто, конзола и сталак за вазу
Према архивској документацији, дворско или краљевско одељење представљало је издвојен и строго регулисан простор унутар позоришне зграде у који се улазило кроз засебан улаз из Француске улице.
Ту је и реплика дворске ложе у којој је посетицима дозвољено да уђу у њу, седну у краљевске столице и фотографишу се. За "краљевски осећај " ту су и круна краља и краљице.
Поставка укључује и фотографије, уметничка дела и разноврсну документарну грађу која омогућава потпуније и слојевитије сагледавање односа двор – сцена.
Једна од фотографија које посетиоцу "приповедају" догађаје који су се збили пре више од једног века, је и фотографија настала 12. јуна 1903. године којом је овековечена свечано декорисана зграда Народног позоришта поводом дочека краља Петра Првог Карађорђевића
„Обновљена зграда отворена низом свечаних претстава на дан венчања Његовог Величанства Витешког Краља Александра Ујединитеља 9. јуна 1922. године" стајало је на мермерној спомен -табли постављеној поводом поновног рада националног театра.
Од кнежеве, преко краљевске и дворске ложе, затим краљевског, односно дворског салона стижемо до Титовог салона. У оквиру поставке изложен је сточић и фотеља у којој је седео Јосип Броз Тито, најчешће у дружењу са глумцима након представа
Рекламни плакат за Шекспирову драму "Титус Андроникус " и фотографије на којима се види разговор маршала Тита са глумцима, међу којима су неки од светски познатих глумаца Лоренс Оливије и Вивијен Ли.
Под сводом Народног позоришта приређиване су представе, одржавани добротворни балови и концерти, држане свечане седнице, али је такође плато испред овог велелепног здања, био простор на коме се исписивала историја.
Један од експоната сталне поставке је и традиционални јапански кимоно, ручно рађен за царску породицу, који је сестра јапанског цара поклонила примадони Радмили Бакочевић
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![Једна од фотографија које посетиоцу "приповедају" догађаје који су се збили пре више од једног века, је и фотографија настала 12. јуна 1903. године којом је овековечена свечано декорисана зграда Народног позоришта поводом дочека краља Петра Првог Карађорђевића - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/17/1200628847_0:0:3078:2048_600x0_80_0_1_38b96d5b32fc337785a3c8b6ec6abe5d.jpg "Једна од фотографија које посетиоцу "приповедају" догађаје који су се збили пре више од једног века, је и фотографија настала 12. јуна 1903. године којом је овековечена свечано декорисана зграда Народног позоришта поводом дочека краља Петра Првог Карађорђевића")
