Омбудсман БиХ: Одбацивањем Додикове апелације остало отворено питање овлашћења високог представника
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Европски суд за људска права одбацио је апелацију Милорада Додика којом је указивано на повреде људских права у кривичном поступку вођеном пред Судом Босне и Херцеговине, саопштио је у ауторском тексту за РТРС омбудсмен за људска права БиХ из српског народа Невенко Врањеш.
Одлуку је, наводи, донео судија појединац, а против такве одлуке нису предвиђена даља правна средства.
То, указао је Врањеш, уједно значи да предмет неће бити разматран пред судским већем, нити ће Европски суд за људска права донети мериторну одлуку о правним питањима која су овом апелацијом покренута,
„Последица оваквог исхода јесте да ће стручна и шира јавност остати ускраћена за став Суда о низу сложених питања која се односе на правни положај високог представника у Босни и Херцеговини, домет његових овлашћења и могућност судске контроле његових аката. Реч је о темама које већ деценијама представљају једно од најспорнијих питања у уставноправном и политичком животу БиХ, те чије би разјашњење имало значај далеко изван оквира конкретног предмета“, навео је Врањеш.
Према наводима из апелације, додаје Врањеш, , апелант је указивао да је правоснажно осуђен за кривично дело које је у кривичноправни систем БиХ уведено одлуком Кристијана Шмита.
„Истовремено је оспоравао његов легитимитет и овлашћења за доношење аката такве правне снаге. Без обзира на различита правна и политичка становишта која о овом питању постоје, несумњиво је да се ради о проблему од изузетног значаја за правни поредак БиХ, који до данас није добио коначан и општеприхваћен судски одговор. У досадашњој пракси Европски суд за људска права је заузимао став да није надлежан за оцену поступања високог представника. Међутим, овај предмет је отворио и одређена нова питања, пре свега у погледу правних последица одлука којима се непосредно мења законодавни оквир и стварају основи за кривичноправну одговорност појединаца. Управо због тога постојала су очекивања дела стручне јавности да би Европски суд за људска права могао искористити прилику да се подробније изјасни о домету и границама овлашћења високог представника са становишта Европске конвенције о људским правима“, сматра Врањеш.
Наводи да једно од кључних питања које остаје отворено јесте питање делотворне правне заштите лица која сматрају да су им актима високог представника повређена људска права.
„Наиме, уколико домаћи судови сматрају да нису надлежни да мериторно преиспитују такве акте, а међународне судске инстанце такође избегавају да се о томе изјасне, поставља се питање на који начин појединци могу остварити право на делотворан правни лек гарантован Европском конвенцијом. За ово питање, по свему судећи, нису надлежни редовни судови у Босни и Херцеговини, укључујући и Суд БиХ, који има статус редовног суда и чија овлашћења су ограничена позитивним правом. Пракса Уставног суда БиХ такође је углавном полазила од становишта да се не може упуштати у оцјену аката који не потичу од домаћих законодавних органа. Са друге стране, Европски суд за људска права се у ранијим предметима проглашавао ненадлежним или је избегавао да заузме мериторно становиште о самом правном положају високог представника“, сматра Врањеш.
Додаје да се сличан приступ може уочити и у правним системима држава из којих долазе високи представници.
„Судови тих држава углавном полазе од становишта да се ради о лицима која своје функције обављају у оквиру међународног мандата, те да њихове активности у БиХ не подлежу редовној контроли националних судова држава чији су држављани. Без обзира на оправданост таквог приступа са становишта међународног права, остаје отворено питање ко је надлежан да обезбеди судску заштиту лицима која сматрају да су им актима високог представника повређена права гарантована Европском конвенцијом“, указао је Врањеш.
Тако се, додаје Врањеш, ствара утисак постојања правне празнине у погледу судске контроле одлука високог представника.
„Уколико ни домаће ни међународне институције не сматрају себе надлежним за мериторно преиспитивање таквих аката, поставља се озбиљно питање усклађености таквог стања са начелом владавине права и правом на делотворну правну заштиту. С аспекта заштите људских права, од посебног значаја је чињеница да грађани морају имати приступ механизму који ће омогућити преиспитивање одлука јавне власти или других субјеката који својим актима непосредно утичу на њихов правни положај. За појединца је од секундарног значаја ко је формално надлежан за одређено поступање; од суштинског значаја је постојање ефикасног правног механизма који може отклонити повреду права и обезбедити одговарајућу правну заштиту“, рекао је Врањеш.
Поручио је да посебну пажњу привлачи и динамика поступања Европског суда за људска права у овом предмету.
„Иако Суд, према доступним статистичким подацима, велики број предмета решава у периоду од више година (три до шест) од дана њихове регистрације, док је поступак у овом случају окончан у релативно кратком року. Најпре је почетком априла 2026. године одбијен захтев за изрицање привремене мере, да би 14. јуна 2026. године апелација била одбачена. Таквим исходом исцрпљена су и преостала међународна правна средства која су апеланту стајала на располагању. Међутим, без обзира на процесни исход поступка, суштинска правна питања која су овим предметом отворена остају и даље без одговора. Јавност није добила став Европског суда за људска права о томе да ли и у којем обиму одлуке високог представника подлежу контроли са становишта Европске конвенције, нити да ли постоји институција која је надлежна да обезбеди потпуну и делотворну заштиту права лица погођених таквим актима“, рекао је Врањеш.
Због тога ће овај предмет, додаје он, без обзира на чињеницу што није мериторно разматран пред судским већем Европског суда за људска права, несумњиво остати предмет интересовања правне теорије и праксе.
„Питање правног положаја високог представника, домета његових овлашћења и механизама судске контроле његових аката остаје једно од најзначајнијих отворених питања у уставноправном систему Босне и Херцеговине. Одговор на та питања биће од пресудног значаја не само за будући развој домаће судске праксе, већ и за јачање начела владавине права и правне сигурности у БиХ“, истакао је Врањеш.
Погледајте и:
