Српски вето спречио даљу отимачину од Републике Српске
17:17 07.07.2026 (Освежено: 17:18 07.07.2026)
© Sputnik / Дејан Симић
Пратите нас
Да се Бошњацима дозволило да спроведу у дело именовање чланова Комисије за очување националних споменика БиХ они би онда у разним приликама могли да утичу не само на питања везана за споменике, већ и на друге ствари, проглашавајући их културним споменицима или добрима на штету Српске, каже професор Милош Шолаја.
Посланици Народне скупштине подржали су на 40. посебној седници Народне скупштине Републике Српске вето српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић, на одлуку бошњачког члана Дениса Бећировића о именовању чланова Комисије за очување националних споменика БиХ.
Подржан вето Цвијановићеве
Одлуком Бећировића о именовању чланова Комисије за очување националних споменика БиХ ишло се на "мишиће", потпуно занемарујући важност и осетљивост теме, али и процедуралну страну доношења оваквих одлука, истакла је Цвијановићева у уводној речи у Народној скупштини Републике Српске на којој се расправљало о вету српског члана Председништва БиХ.
Универзитетски професор из Бањалуке Милош Шолаја каже да је за Републику Српску веома битно да се подржи вето Цвијановићеве.
„Јер ако странци са Бошњацима у Комисији за споменике поново буду у већини доносиће одлуке прегласавањем. И зато је за Републику Српску битно да се то не деси. То не само зато што су странци, него зато што се ту гура бошњачка политика у Сарајеву која је апсолутно антисрпска,“ каже он.
Покушај манипулације
Ако би им се то дозволо, упозорава Шолаја, они би у разним приликама могли да утичу на друга питања, не само кад је реч о споменицима већ и на друге ствари, да их проглашавају културним споменицима на штету Српске.
„Дакле, врло је битно да се објективно процени шта је национални споменик културе или добро, а шта није. Али странци обично дођу у БиХ због великих плата и не занима их пуно о чему се ради а често и не разумеју и онда пристану на то што Бошњаци траже. После Дејтонског споразума постојала је Комисиј за очување националних споменика БиХ, која је била састављена од Бошњака, Срба и Хрвата али и странаца. Њен мандат је био орочен на пет година и после тога тај мандат није више обнављан. Све одлуке везане за културне споменике су наставили да доносе консензусом представници сва три народа о томе шта су то национални споменици, како их штитити и како се то финансира,“ објашњава наш саговорник.
Врло је битно, истиче Шолаја, да се објективно процени шта је национални споменик културе, или добро а шта није. Али странци, обично дођу због великих плата и не занима их пуно о чему се ради а често и не разумеју и онда о пристану на то што у Бошњаци траже.
На питање да ли је ово начин на који су Бошњаци покушали да се докопају имовине РС наш саговорник каже:
„Имовина је питање које је гурао самозванац Кристијан Шмит и настојао да је отме од Српске, али он је отишао а да није наметнуо такав закон - није смео. Овај закон о коме се ради сада, закон о културним споменицима и добрима, па и власништву над њима је нешто где треба наћи баланс по питању шта шта је културни споменик. Тај историјски моменат је за Босну и Херцеговину јако битан из аспекта дневне политике,“ навео је Шолаја.
Он додаје да је председавајући Председништва БиХ Денис Бећировић хтео да се у Комисију за националне споменике врате страни чланови, а то је ретроградан процес и правно и политички.
„Пошто Председништво Босне и Херцеговине ту одлуку треба да донесе консензусом, Жељка Цвјановића није хтела да гласа за ту одлуку. А кад за то не гласа српски члан Председништва и позива се на национални интерес Срба, тад Народна скупштина треба да заседа и да каже да ли то подржава или не. Пошто скупштина то подржи то значи да одлука Председништва не важи,“ каже он.
Бошњацима потребни странци
Шолаја објашњава и чиме се бави Комисија за националне споменике. Како каже, она ради све оно што раде и комисије у свакој држави или неки други сличан орган, као што га има и Србија, Русија, Америка...
„Доносе одлуке о томе шта су то национални споменици, шта спада у то и тако даље. Али то је у БиХ врло осетљиво питање јер имате бошњачке националне споменике који су турско наслеђе, српске који су српско, хрватске који су хрватске и ту се увек гледа да се направи баланс. У БиХ после Дејтона, та комисија имала је између осталих и стране чланове комисије, странце а кад им је истекао мандат, они су отишли. Наравно људи су после радили између себе - Срби, Хрвати, Бошњаци по договору и по принципу консензуса, и проглашавали шта су то национални споменици, који су облици и врсте њихове заштите и како се финансирају,“ објашњава Шолаја.
Он је истовремено уверен да је немогуће да се страни чланови Комисије врате.
„Политичка суштина је у две ствари. Прва, што Бошњаци и даље рачунају на страни фактор, посебно им је сад стало кад су видели да се америчко-српски односи и односи САД и Републике Српске поправљају. Они желе да задрже своју монополску позицију коју су и до сада држали рачунајући на гласове тих странаца и зато желе да их врате. Друга ствар колико сам ја успео да сазнам, биће неких инвестиција у културна добра у Сарајеву и они вероватно желе да се уграђују у те послове,“ сматра Шолаја.
Суштина је у томе да је Жељка Цвијановића оспорила ту одлику да се странци врате, сматрајући да је то против националног интереса РС и да је за то добила подршку Народне скупштине Републике Српске.
Од 64 присутна посланика, гласао је 61, од којих је 59 гласао за, док су два посланика гласала против. Уколико у року од 10 дана од дана прослијеђивања Изјаве Народна скупштина Републике Српске двотрећинском већином потврди Изјаву, оспорена одлука Предсједништва БиХ не ступа на снагу.
