Да ли је то ОЕБС стао уз Куртија
© Sputnik / Stringer
Пратите нас
С обзиром да смо се извештајима из ОЕБС-а не тако давно опекли, мислим да из ове организације треба да разјасне на шта тачно мисле када причају о убрзању предмета везаних за наводне ратне злочине у којима су углавном Срби оптужени, каже професор Стевица Деђански.
Случајно или не, извештај ОЕБС -а је у препоруке које се односе на тзв. косовске правосудне институције уврстио и убрзање случајева везане за ратне злочине, што се поклопило са речима премијера у техничком мандату приштинских институција самоуправе Аљбина Куртија. То наводи на помисао да су Курти и ОЕБС на истом колосеку.
Курти и ОЕБС сматрају да истраге и суђења за ратне злочине, где је углавном реч о Србима, морају бити интензивирани због протока времена и старења сведока.
Куртија не морамо да тумачимо
Директор Центра за међународне односе професор др Стевица Деђански каже да би овде ОЕБС требало да буде јаснији.
„Можемо да тумачимо, наравно, двојако ово што се чуло из ОЕБС-а. Куртија не морамо да тумачимо двојако, знамо да он мисли само на измишљене српске злочине и да би желео да се убрза да сви Срби буду осуђени, да би утерао страх у кости осталим Србима, јер ако буду невини људи осуђени, шта други могу да помисле. То је његов циљ, и то већ дуже време да ради да просто заплаши Србе, да они сами побегну и тиме би решио своје проблеме. Што се тиче ОЕБС-а, ту би нам требало разјашњење: или је на истој линији као што говори Курти, па и он жели да се Срби осуде, или жели да се, с обзиром да до сада то није урађено, ти људи ослободе, јер је немогуће држати неког у притвору због измишљене приче, или због неке чак и сумње, ако постоји, а да му се не суди нити пресуђује,“ каже Деђански.
Можемо такође да кажемо, додаје он, да мислимо да ОЕБС можда мисли и на шиптарске терористе, који су убијали како Србе, тако и Албанце који се не слажу са сепаратистичком политиком или са политиком малтретирања суграђана.
ОЕБС нам дугује разјашњење
„Тако да ОЕБС нама, условно речено, дугује разјашњење шта је тачно мислио, зато што ако не буде рекао конкретно, онда можемо помислити да се налази на линији ових људи који желе да протерају Србе. Дискутабилно је с обзиром на прошлост и на то какве су нам поруке стизале и раније из ОЕБС-а и како су штитили све могуће злочине који су били против Срба. Бојим се да је у питању исто то, али да оставимо трачак наде да није,“ каже Деђански.
Извештај ОЕБС-а обухвата период од оснивања специјалног одељења основног суда у Приштини, анализира 48 предмета "ратних злочина" са 138 оптужених и 394 одржана рочишта.
Кашњења у поступцима, проблеми са доказима, недолазак сведока и изазови у спровођењу суђења у одсуству само су неки од недостатака које је Мисија ОЕБС-а на КиМ идентификовала у седмогодишњем извештају о праћењу суђења за ратне злочине.
Према налазима ОЕБС-а, свако пето рочиште одложено је због недоласка сведока, док су бројни поступци каснили због проблема у достављању и превођењу доказа, као и промена у саставу судских већа.
Представљајући налазе извештаја, представници ОЕБС-а указали су и на забринутост у вези са квалитетом појединих оптужница, посебно када је реч о јасном индивидуализовању одговорности оптужених.
(Не)јасна порука из ОЕБС-а
Као додатни изазови наведени су ослањање на раније исказе уместо непосредног саслушања сведока, проблеми у обезбеђивању њиховог присуства, као и неуједначена пракса у предметима који се воде у одсуству оптужених.
Током представљања извештаја отворена су и питања појединачних предмета који су изазвали пажњу јавности.
Представницима правосуђа постављена су питања у вези са случајевима Срђана Лазовића и Милорада Плесковића, у којима одбрана оспорава поједине закључке судских поступака и указује на спорна доказна питања.
Међутим, председник врховног суда у Приштини Фејзулах Реџепи и вршилац дужности главног тужиоца Агрон Ћаљај нису дали конкретне одговоре на питања која су се односила на ове предмете, већ су говорили о општим изазовима у процесуирању ратних злочина и потреби даљег јачања институција.
