https://sputnikportal.rs/20260709/evropski-zatvoreni-krug-koji-usisava-srpske-vecite-rivale-sport-kosarka-evroliga-1201152633.html
Европски затворени круг који усисава српске вечите ривале
Европски затворени круг који усисава српске вечите ривале
Sputnik Србија
Свако лето Евролига донесе десетине трансфера, али последњих година све је теже отети се утиску да се не дешава ништа суштински ново. Док клубови представљају... 09.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-09T20:35+0200
2026-07-09T20:35+0200
2026-07-09T22:17+0200
спорт
спорт
кошарка
евролига (кошарка)
кк црвена звезда
кк партизан
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/16/1197211210_0:321:2047:1472_1920x0_80_0_0_7deab7fa8a41b8dacd21170105ff1d91.jpg
Овог лета тај утисак је можда најизраженији до сада.Мустафа Фал је из Олимпијакоса прешао у Панатинаикос, у једном од најконтроверзнијих трансфера између два грчка великана. Коди Милер-Мекинтајер је Црвену звезду заменио Олимпијакосом, Маријус Григонис се из Панатинаикоса вратио у Жалгирис, Алек Питерс је из Пиреја стигао у Олимпију Милано, Девон Хол је Фенербахче заменио Арманијем, Бонзи Колсон је из Истанбула отишао у Макаби, Сејбен Ли из Ефеса у Жалгирис, Дилан Осетковски из Партизана у Валенсију, Стерлинг Браун из Партизана у Жалгирис, Двејн Вашингтон у Бајерн, док је један од најзвучнијих потеза свакако прелазак Шевона Шилдса из Олимпије Милано у Фенербахче.Посматрани појединачно, сви ови трансфери имају своју логику. Али када се ставе на папир, постаје јасно да Евролига све више функционише као затворени систем у којем ограничен број проверених играча непрестано кружи између истих клубова.Наравно, постоје изузеци. И управо су ти изузеци најзанимљивији.Париз је већ у својој дебитантској сезони у Евролиги показао да и даље постоји простор за откривање нових играча. Ти Џеј Шортс постао је један од најбољих плејмејкера Европе и преселио се у Панатинаикос. Тајсон Ворд је појачао Олимпијакос, а Микаел Јантунен Фенербахче. За само једну сезону Париз је практично лансирао тројицу кошаркаша у сам врх европске кошарке.Сличан пример је и Валенсија. Прошле сезоне афирмисала је Бранкуа Бадија и Жана Монтера, а већ овог лета обојица су направила велики корак – Бадио је прешао у Панатинаикос, док је Монтеро задужио дрес Олимпијакоса.То показује да талента и даље има. Проблем је што се највећи клубови више не труде да га сами стварају, већ га преузимају чим се појави.У тај образац последњих година све више улазе и Партизан и Црвена звезда. Два највећа српска клуба, која су некада важила за средине у којима су се стварала нова имена европске кошарке, данас су у великој мери постала део истог евролигашког циклуса. Уместо да доводе кошаркаше који ће у Београду направити искорак и постати нове звезде, све чешће ангажују играче који су већ прошли кроз неколико евролигашких клубова, а након сезоне или две настављају даље ка некој новој адреси.Разлози за то су јасни. Притисак резултата никада није био већи. Тренери ретко имају времена да развијају играча две или три године. Много је сигурније довести кошаркаша који већ има 100 евролигашких утакмица него ризиковати са неким ко је доминирао у Еврокупу, француском или немачком првенству. Истовремено, краткорочни уговори и све већа финансијска разлика између клубова додатно подстичу овакву динамику.Последица је да навијачи све ређе добијају прилику да се годинама везују за исте играче. Уместо тога, сваког лета гледају како њихови љубимци облаче нови дрес, док на њихово место стижу неки други кошаркаши који су до јуче били ривали.Евролига данас вероватно никада није била квалитетнија. Али истовремено никада није деловала затвореније. Исти играчи непрестано круже између истих клубова, док је простора за нова лица све мање.Можда је зато најважније питање за будућност европске кошарке не ко ће освојити наредну Евролигу, већ ко ће бити следећи Париз или Валенсија – клуб који ће створити нове звезде, пре него што их најбогатији поново расподеле по већ добро познатом кругу.
https://sputnikportal.rs/20260709/igra-bez-pravila-kako-politika-pokusava-da-pobedi-medjunarodni-sport-1201145515.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, кошарка, евролига (кошарка), кк црвена звезда, кк партизан
спорт, кошарка, евролига (кошарка), кк црвена звезда, кк партизан
Европски затворени круг који усисава српске вечите ривале
20:35 09.07.2026 (Освежено: 22:17 09.07.2026) Свако лето Евролига донесе десетине трансфера, али последњих година све је теже отети се утиску да се не дешава ништа суштински ново. Док клубови представљају велика појачања, навијачи све чешће имају осећај да гледају исти списак играча који из сезоне у сезону само мењају дресове.
Овог лета тај утисак је можда најизраженији до сада.
Мустафа Фал је из Олимпијакоса прешао у Панатинаикос, у једном од најконтроверзнијих трансфера између два грчка великана. Коди Милер-Мекинтајер је Црвену звезду заменио Олимпијакосом, Маријус Григонис се из Панатинаикоса вратио у Жалгирис, Алек Питерс је из Пиреја стигао у Олимпију Милано, Девон Хол је Фенербахче заменио Арманијем, Бонзи Колсон је из Истанбула отишао у Макаби, Сејбен Ли из Ефеса у Жалгирис, Дилан Осетковски из Партизана у Валенсију, Стерлинг Браун из Партизана у Жалгирис, Двејн Вашингтон у Бајерн, док је један од најзвучнијих потеза свакако прелазак Шевона Шилдса из Олимпије Милано у Фенербахче.
Посматрани појединачно, сви ови трансфери имају своју логику. Али када се ставе на папир, постаје јасно да Евролига све више функционише као затворени систем у којем ограничен број проверених играча непрестано кружи између истих клубова.
Наравно, постоје изузеци. И управо су ти изузеци најзанимљивији.
Париз је већ у својој дебитантској сезони у Евролиги показао да и даље постоји простор за откривање нових играча. Ти Џеј Шортс постао је један од најбољих плејмејкера Европе и преселио се у Панатинаикос. Тајсон Ворд је појачао Олимпијакос, а Микаел Јантунен Фенербахче. За само једну сезону Париз је практично лансирао тројицу кошаркаша у сам врх европске кошарке.
Сличан пример је и Валенсија. Прошле сезоне афирмисала је Бранкуа Бадија и Жана Монтера, а већ овог лета обојица су направила велики корак – Бадио је прешао у Панатинаикос, док је Монтеро задужио дрес Олимпијакоса.
То показује да талента и даље има. Проблем је што се највећи клубови више не труде да га сами стварају, већ га преузимају чим се појави.
У тај образац последњих година све више улазе и Партизан и Црвена звезда. Два највећа српска клуба, која су некада важила за средине у којима су се стварала нова имена европске кошарке, данас су у великој мери постала део истог евролигашког циклуса.
Уместо да доводе кошаркаше који ће у Београду направити искорак и постати нове звезде, све чешће ангажују играче који су већ прошли кроз неколико евролигашких клубова, а након сезоне или две настављају даље ка некој новој адреси.
Тако су и београдски вечити ривали, свесно или не, постали део велике европске ротације. Не више клубови који постављају трендове, већ клубови који учествују у њима.
Разлози за то су јасни. Притисак резултата никада није био већи. Тренери ретко имају времена да развијају играча две или три године. Много је сигурније довести кошаркаша који већ има 100 евролигашких утакмица него ризиковати са неким ко је доминирао у Еврокупу, француском или немачком првенству. Истовремено, краткорочни уговори и све већа финансијска разлика између клубова додатно подстичу овакву динамику.
Последица је да навијачи све ређе добијају прилику да се годинама везују за исте играче. Уместо тога, сваког лета гледају како њихови љубимци облаче нови дрес, док на њихово место стижу неки други кошаркаши који су до јуче били ривали.
Евролига данас вероватно никада није била квалитетнија. Али истовремено никада није деловала затвореније. Исти играчи непрестано круже између истих клубова, док је простора за нова лица све мање.
Можда је зато најважније питање за будућност европске кошарке не ко ће освојити наредну Евролигу, већ ко ће бити следећи Париз или Валенсија – клуб који ће створити нове звезде, пре него што их најбогатији поново расподеле по већ добро познатом кругу.
