https://sputnikportal.rs/20260709/okeansko-dno-se-rascepilo-naucnici-prvi-put-svedocili-stvaranju-nove-zemljine-kore-1201142637.html
Океанско дно се расцепило: Научници први пут сведочили стварању нове Земљине коре
Океанско дно се расцепило: Научници први пут сведочили стварању нове Земљине коре
Sputnik Србија
Већина Земљине коре настаје у океанској "фабрици" скривеној дубоко испод мора, далеко од људских очију. Научници су сада, први пут у историји, успели да... 09.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-09T22:35+0200
2026-07-09T22:35+0200
2026-07-09T22:35+0200
наука и технологија
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/09/1201142970_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_5ac0e00723ed146ec4ea69b2dfecf977.png
Невероватни призори забележени су на Југоисточном индијском хрпту, пише Сајенс алерт. Систем средњоокеанских хрптова, дуг око 65.000 километара, означава границе на којима се сусрећу Земљине тектонске плоче.У тим дубинама, далеко од сунчеве светлости, огромне силе цепају морско дно, а у насталу пукотину продире магма. Она се затим хлади и очвршћава, стварајући нову кору. На тај начин настало је више од две трећине Земљине површине.Подводна опсерваторија на правом местуКрајем фебруара 2024. године, тим научника предвођен морским геофизичарем Жан-Ивом Ројером из Француског националног центра за научна истраживања поставио је подводну опсерваторију на Југоисточном индијском хрпту, између Аустралије и Антарктика. Циљ је био да забележе једну од ретких, силовитих епизода у којима настаје ново морско дно.Ширење морског дна није постепен процес. Тектонска напетост нагомилава се деценијама пре него што се ослободи у наглим, снажним пробојима, које истраживачи називају "квантним" догађајима. Тим је поставио пет аутономних хидрофона у нади да ће забележити једну такву катаклизму.Догађај какав се виђа једном у 40 годинаСамо неколико месеци касније, у априлу 2024. године, догодило се управо оно чему су се надали - морско дно се распукло.Током 16 дана крајем априла, оса хрпта је попустила, омогућивши нагомиланој магми да продре у океанску кору. Огромне плоче магме, познате као дајкови, пробиле су се кроз кору за мање од два сата, убризгавши у њу око 150 милиона кубних метара магме.Ширење дајкова изазвало је земљотресе, активирало дуго успаване раседе и испразнило резервоар магме испод хрпта. На крају је лава избила до самог морског дна, узрокујући даље пропадање."Као последица тога, морско дно изнад коморе веома брзо се урушило. Укупно се дно долине која означава осу хрпта спустило за 4,2 метра. Ово је први пут да је један такав 'квантни' догађај ширења морског дна посматран из сата у сат", објаснио је Ројер.Готово пола милиона пута брже од просекаОвај догађај био је савршен доказ да се ширење морског дна не одвија непрекидно, већ у огромним налетима. На свом врхунцу, хрбат се раздвајао брзином од пет центиметара у минути - готово пола милиона пута брже од дугорочног просека, који износи око 6,3 центиметра годишње."Измерена хоризонтална померања од два до четири метра одговарају периоду од 30 до 60 година непрекидног ширења том просечном брзином, што нам даје представу о томе колико се често овакви 'квантни' догађаји понављају", објаснио је Ројер.Решена дугогодишња геофизичка загонеткаЗахваљујући овом посматрању, истраживачи су коначно успели да реше и дугогодишњу геофизичку загонетку. Научници одавно знају којом се брзином тектонске плоче размичу, али када би сабрали сва померања изазвана регистрованим земљотресима, резултати се никада нису поклапали. Једноставно није било довољно земљотреса да објасне стварну брзину ширења.Ројер и његове колеге открили су где је "нестао" остатак померања. Иако су догађај пратили земљотреси, њихови модели показали су да су се раседи померили знатно више него што су сами земљотреси указивали. Већина кретања догодила се асеизмички - тихо, без стварања снажних сеизмичких таласа.Ова запажања пружају основу са којом се сада могу упоређивати сеизмички подаци, помажући научницима да боље разумеју како се океанско дно шири чак и када немају среће да томе непосредно присуствују."Показали смо да је, уз мало среће, али и вештине, сада могуће мерити ширење морског дна. То отвара нове видике за морске геофизичаре", закључио је Ројер.Налази су објављени у часопису Нејчр.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија
Океанско дно се расцепило: Научници први пут сведочили стварању нове Земљине коре
Већина Земљине коре настаје у океанској "фабрици" скривеној дубоко испод мора, далеко од људских очију. Научници су сада, први пут у историји, успели да забележе тај процес на делу, сведочећи катаклизмичком догађају у којем се океанско дно дословно распукло и створило потпуно нови део коре.
Невероватни призори забележени су на Југоисточном индијском хрпту,
пише Сајенс алерт.
Систем средњоокеанских хрптова, дуг око 65.000 километара, означава границе на којима се сусрећу Земљине тектонске плоче.
У тим дубинама, далеко од сунчеве светлости, огромне силе цепају морско дно, а у насталу пукотину продире магма. Она се затим хлади и очвршћава, стварајући нову кору. На тај начин настало је више од две трећине Земљине површине.
Подводна опсерваторија на правом месту
Крајем фебруара 2024. године, тим научника предвођен морским геофизичарем Жан-Ивом Ројером из Француског националног центра за научна истраживања поставио је подводну опсерваторију на Југоисточном индијском хрпту, између Аустралије и Антарктика. Циљ је био да забележе једну од ретких, силовитих епизода у којима настаје ново морско дно.
Ширење морског дна није постепен процес. Тектонска напетост нагомилава се деценијама пре него што се ослободи у наглим, снажним пробојима, које истраживачи називају "квантним" догађајима. Тим је поставио пет аутономних хидрофона у нади да ће забележити једну такву катаклизму.
When we redeploy a transponder+tripod, we must always make sure it's standing upright on the seafloor, and that it can still ping its colleagues.
[image or embed]
— The OHA-GEODAMS Seafloor Observatory (@geodams.bsky.social) January 31, 2025 at 5:18 AM
Догађај какав се виђа једном у 40 година
Само неколико месеци касније, у априлу 2024. године, догодило се управо оно чему су се надали - морско дно се распукло.
"Срећа прати храбре, како се каже. Нисмо ни сањали да ћемо забележити овако велики догађај. Надали смо се да ћемо измерити барем постојано растезање хрпта од неколико центиметара, али смо уместо тога присуствовали догађају какав се догађа једном у четрдесет година и измерили померање од неколико метара", изјавио је Ројер.
Током 16 дана крајем априла, оса хрпта је попустила, омогућивши нагомиланој магми да продре у океанску кору. Огромне плоче магме, познате као дајкови, пробиле су се кроз кору за мање од два сата, убризгавши у њу око 150 милиона кубних метара магме.
Ширење дајкова изазвало је земљотресе, активирало дуго успаване раседе и испразнило резервоар магме испод хрпта. На крају је лава избила до самог морског дна, узрокујући даље пропадање.
"Као последица тога, морско дно изнад коморе веома брзо се урушило. Укупно се дно долине која означава осу хрпта спустило за 4,2 метра. Ово је први пут да је један такав 'квантни' догађај ширења морског дна посматран из сата у сат", објаснио је Ројер.
Готово пола милиона пута брже од просека
Овај догађај био је савршен доказ да се ширење морског дна не одвија непрекидно, већ у огромним налетима. На свом врхунцу, хрбат се раздвајао брзином од пет центиметара у минути - готово пола милиона пута брже од дугорочног просека, који износи око 6,3 центиметра годишње.
"Измерена хоризонтална померања од два до четири метра одговарају периоду од 30 до 60 година непрекидног ширења том просечном брзином, што нам даје представу о томе колико се често овакви 'квантни' догађаји понављају", објаснио је Ројер.
Решена дугогодишња геофизичка загонетка
Захваљујући овом посматрању, истраживачи су коначно успели да реше и дугогодишњу геофизичку загонетку. Научници одавно знају којом се брзином тектонске плоче размичу, али када би сабрали сва померања изазвана регистрованим земљотресима, резултати се никада нису поклапали. Једноставно није било довољно земљотреса да објасне стварну брзину ширења.
Ројер и његове колеге открили су где је "нестао" остатак померања. Иако су догађај пратили земљотреси, њихови модели показали су да су се раседи померили знатно више него што су сами земљотреси указивали. Већина кретања догодила се асеизмички - тихо, без стварања снажних сеизмичких таласа.
Ова запажања пружају основу са којом се сада могу упоређивати сеизмички подаци, помажући научницима да боље разумеју како се океанско дно шири чак и када немају среће да томе непосредно присуствују.
"Показали смо да је, уз мало среће, али и вештине, сада могуће мерити ширење морског дна. То отвара нове видике за морске геофизичаре", закључио је Ројер.
Налази су објављени у часопису Нејчр.
