https://sputnikportal.rs/20260710/preminuo-doajen-srpskog-filma-djordje-kadijevic-1201194655.html
Преминуо доајен српског филма Ђорђе Кадијевић
Преминуо доајен српског филма Ђорђе Кадијевић
Sputnik Србија
Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је данас у Београду у 94. години, објавила... 10.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-10T21:36+0200
2026-07-10T21:36+0200
2026-07-10T21:55+0200
друштво
србија
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/14/1136640063_0:0:1600:900_1920x0_80_0_0_73f37ff66ef29e1ac084daa29f2e7b79.jpg
Кадијевић је био један од најзначајнијих аутора у историји југословенске и српске кинематографије, а иза себе је оставио опус који је обележио домаћи филм и телевизију, посебно у жанру фантастике, хорора и историјске драме.Рођен је 6. новембра 1933. године у Шибенику. Дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду, након чега је радио као ликовни и филмски критичар, а потом се посветио режији и драматургији.Филмску каријеру започео је шездесетих година прошлог века, а широку афирмацију стекао је филмовима који су померали границе тадашње југословенске кинематографије.Његово најпознатије остварење је култни хорор Лептирица из 1973. године, снимљен по приповеци Милована Глишића После деведесет година. Филм се сматра првим домаћим хорор остварењем и деценијама ужива култни статус међу публиком.Његов опус обухвата и друга значајна остварења попут филмова Свето место и Дарови моје рођаке Марије.Поред играног филма, Кадијевић је оставио дубок траг и на телевизији. Његова серија Вук Караџић (1987-1988) освојила је Гран при на телевизијском фестивалу у Риму као најбоља европска серија.Поред филмског рада, био је цењени историчар уметности, есејиста и ликовни критичар. Објавио је велики број стручних и публицистичких текстова о филму, сликарству и естетици, а током каријере био је добитник бројних домаћих признања за допринос филмској уметности и култури.За своје стваралаштво добио је бројна признања, укључујући Сретењски орден Републике Србије 2020. године, награду за животно дело „Доситеј Обрадовић" 2024. године, као и „Златни печат", највише признање Југословенске кинотеке.Југословенска кинотека ће у септембру приказати ретроспективу филмова Кадијевића, који је и лауреат њеног највећег признања – Златног печата за изузетан допринос седмој уметности.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво, друштво
србија, србија – друштво, друштво
Преминуо доајен српског филма Ђорђе Кадијевић
21:36 10.07.2026 (Освежено: 21:55 10.07.2026) Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је данас у Београду у 94. години, објавила је Југословенска кинотека.
Кадијевић је био један од најзначајнијих аутора у историји југословенске и српске кинематографије, а иза себе је оставио опус који је обележио домаћи филм и телевизију, посебно у жанру фантастике, хорора и историјске драме.
Рођен је 6. новембра 1933. године у Шибенику. Дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду, након чега је радио као ликовни и филмски критичар, а потом се посветио режији и драматургији.
Филмску каријеру започео је шездесетих година прошлог века, а широку афирмацију стекао је филмовима који су померали границе тадашње југословенске кинематографије.
Његово најпознатије остварење је култни хорор Лептирица из 1973. године, снимљен по приповеци Милована Глишића После деведесет година. Филм се сматра првим домаћим хорор остварењем и деценијама ужива култни статус међу публиком.
Његов опус обухвата и друга значајна остварења попут филмова Свето место и Дарови моје рођаке Марије.
Поред играног филма, Кадијевић је оставио дубок траг и на телевизији. Његова серија Вук Караџић (1987-1988) освојила је Гран при на телевизијском фестивалу у Риму као најбоља европска серија.
Поред филмског рада, био је цењени историчар уметности, есејиста и ликовни критичар. Објавио је велики број стручних и публицистичких текстова о филму, сликарству и естетици, а током каријере био је добитник бројних домаћих признања за допринос филмској уметности и култури.
За своје стваралаштво добио је бројна признања, укључујући Сретењски орден Републике Србије 2020. године, награду за животно дело „Доситеј Обрадовић" 2024. године, као и „Златни печат", највише признање Југословенске кинотеке.
Југословенска кинотека ће у септембру приказати ретроспективу филмова Кадијевића, који је и лауреат њеног највећег признања – Златног печата за изузетан допринос седмој уметности.
