https://sputnikportal.rs/20260710/prinudna-mobilizacija-u-ukrajini-kazneni-odredi-love-ljude-za-front-rusija-olivera-ikodinovic-1201173129.html
Принудна мобилизација у Украјини: Казнени одреди „ловe“ људе за фронт
Принудна мобилизација у Украјини: Казнени одреди „ловe“ људе за фронт
Sputnik Србија
Све већи број сукоба између грађана и припадника војног одсека и полиције указује на растуће незадовољство украјинског друштва, оцењује Иван Скориков, шеф... 10.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-10T22:19+0200
2026-07-10T22:19+0200
2026-07-10T22:22+0200
специјална операција у украјини
специјална војна операција у украјини – вести
анализе и мишљења
русија
русија – политика
свет
свет – политика
мобилизација
сукоб
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0d/1185722820_0:111:2297:1403_1920x0_80_0_0_fff9a959196dc27619ba9dcc634fe4dc.jpg
Према оцени саговорника, проблем недостатка људства на фронту довео је до принудне мобилизације, што продубљује страх у народу, изазива непослушност грађана и подстиче отпор.Последњи инцидент забележен је у Лавову, бастиону украјинског национализма, где је око 200 Украјинаца учествовало у масовном сукобу са припадницима војног одсека и полиције.Коментаришућу те догађаје, чак је украјински лидер Владимир Зеленски признао да постоји негативан однос друштва према људима који спроводе мобилизацију и према људима у војничкој уноформи, што представља додатни проблем за украјинске власти у условима рата.Скориков наводи да се проблем додатно продубљује због тога што, како тврди, у ТЦК-у често раде људи са одређеним психолошким проблемима или са радикалним ставовима. Према његовим речима, запошљавањем у регрутним центрима део њих на тај начин избегава одлазак на фронт, док истовремено обавља прљав посао принудног спровођења мобилизације и „ловљења“ људи који покушавају да избегну одлазак на фронт.Он додаје да, судећи по случајевима насиља над грађанима, међу припадницима ТЦК-а има и особа са, како каже, „манијакалним садистичким склоностима“. Због свега тога, наводи Скориков, припадници ТЦК-а у већем делу украјинског друштва имају изразито негативан имиџ.Он оцењује да кијевске власти, суочене са озбиљним недостатком људства на фронту, прибегавају све строжим и репресивнијим методама како би обезбедиле нове војнике.„Ово није први такав чин, али посебна карактеристика овог инцидента је у томе што су претходни случајеви углавном били у неким удаљеним руралним срединама, где се сви познају. Овде, међутим, видимо да је инцидент доспео у фокус медија и политичара и дошао до нивоа на којем је чак и Зеленски морао да реагује“, додао је експерт.Скориков сматра да се масовни отпор мобилизацији ипак неће претворити у велики талас протеста, али очекује да ће се слични инциденти повремено понављати. Према његовој оцени, све ће зависити од кумулативног ефекта — што буде више сукоба и покушаја отпора према ТЦК-у, то ће део украјинског друштва бити спремније да се супротстави таквој пракси.„Још један важан аспект односи се на милионе Украјинаца који све то гледају и прате, а налазе се ван земље. Посматрајући ове ужасне догађаје код њих се смањује жеља да се врате у Украјину“, истакао је саговорник Спутњика.Лавов – легло украјинских нацистаГоворећи о последњим нередима у Лавову, Скориков наводи да овај случај има посебну тежину јер је реч о граду који се сматра „престоницом украјинског национализма“.„A Лавовљани себе често сматрају ‘вишом класом’ Украјинаца, јер су многи од њих потомци ‘бандероваца’ и украјинских националиста, који су се историјски сукобљавали са Русијом и Русима. Сходно томе, сматрају да они треба да буду последњи мобилисани за рат против Руса. Из њихове перспективе, најпре је требало мобилисати све са истока Украјине, рускојезичне људе, ‘потенцијалне сепаратисте’ и послати их у рат, како би они, кроз то искуство развили мржњу према свему руском и у потпуности искоренили тај део себе, док би становнике западне Украјине требало штедети. Такво мишљење постоји у делу друштва западне Украјине“, наводи Скориков.Експерт оцењује да чињеница да се овако оштра мобилизација спроводи и у Лавову показује размере проблема са недостатком људства. Према његовим речима, ако су власти дошле до тога да регрутују људе и у Лавову — граду који он назива „леглом украјинских националиста и нациста“ — то указује да више немају довољно војника на располагању.Скориков сматра да овакви инциденти одражавају растући замор дела украјинског друштва од рата, као и незадовољство политиком коју спроводе власти у Кијеву.„Ови догађаји одражавају захтев друштва за окончање рата. Одражавају страх становништва и, очигледно, спремност на отпор. Чињеница је да је свако ко је желео да иде на фронт или се у крајњем случају није противио мобилизацији данас је или на фронту или у гробу, док су они које данас ‘лове’ људи који су највише бежали од тога. То јест, са моралног становишта, ово је контингент који не жели да ратује, чак и ако буде насилно ухваћен и послат на фронт“, објашњава експерт.Скориков наводи да додатно незадовољство у друштву изазива чињеница да су, како тврди, многи припадници Територијалних центара за регрутацију здрави мушкарци који су повезани са радикалним националистичким организацијама. Према његовим речима, ствара се осећај неправде јер они, уместо да учествују у борбама на фронту, спроводе мобилизацију и проналазе људе који не желе да ратују, иако истовремено „промовишу идеје рата“. Он истиче управо такав приступ додатно иритира друштво.Нико више не жели на фронтСкориков оцењује да ће реакција власти уследити како би се смириле тенизије и умирила јавност, али да то, по његовом мишљењу, неће довести до промене саме политике мобилизације.Скориков сматра да ће власти вероватно морати да реагују на овакве случајеве и да ће појединци бити кажњени како би се послала порука јавности. Ипак, према његовој оцени, сам тренд присилне мобилизације тешко ће бити заустављен, јер власти немају много других начина да обезбеде нове војнике за фронт.Он наводи да су покушаји да се људи мотивишу различитим погодностима — кроз новчане награде, обећања о каријерном напретку или друге бенефите — углавном исцрпљени. Према његовим речима, они који су били спремни да прихвате такве услове већ су отишли на фронт, док је број људи који су и даље спремни да се добровољно прикључе војсци све мањи.„Сада једноставно више нема људи који су морално спремни да оду на фронт, чак ни за велике новчане износе, каријерне перспективе, награде или друге погодности. Таквих људи у Украјини, фактички, више нема“, закључио је Скориков.
https://sputnikportal.rs/20260708/ukrajina-tela-poginulih-vojnika-tretira-kao-potrosni-materijal-nema-tela---nema-para-za-porodicu-olivera-ikodinovic-1201109370.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0d/1185722820_140:0:2157:1513_1920x0_80_0_0_4854acf610f0b79ee46729c85b61da33.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
специјална војна операција у украјини – вести, анализе и мишљења, русија, русија – политика, свет, свет – политика, мобилизација, сукоб, украјина, рат, оружане снаге украјине
специјална војна операција у украјини – вести, анализе и мишљења, русија, русија – политика, свет, свет – политика, мобилизација, сукоб, украјина, рат, оружане снаге украјине
Принудна мобилизација у Украјини: Казнени одреди „ловe“ људе за фронт
22:19 10.07.2026 (Освежено: 22:22 10.07.2026) Све већи број сукоба између грађана и припадника војног одсека и полиције указује на растуће незадовољство украјинског друштва, оцењује Иван Скориков, шеф Одељења за Украјину Института земаља ЗНД.
Према оцени саговорника, проблем недостатка људства на фронту довео је до принудне мобилизације, што продубљује страх у народу, изазива непослушност грађана и подстиче отпор.
Последњи инцидент забележен је у Лавову, бастиону украјинског национализма, где је око
200 Украјинаца учествовало у масовном сукобу са припадницима војног одсека и полиције.
Коментаришућу те догађаје, чак је украјински лидер Владимир Зеленски признао да постоји негативан однос друштва према људима који спроводе мобилизацију и према људима у војничкој уноформи, што представља додатни проблем за украјинске власти у условима рата.
„У Украјини ТЦК (Територијални центри за регрутацију) у друштву се доживљавају као казнени одреди, ловце на обичне Украјинце који не желе да ратују, углавном мушкарце. То што је све више туча, акција непослушности, појединачних или масовних, као што се недавно догодило, говори о томе да Оружане снаге Украјине заиста имају озбиљан проблем са недостатком људства, односно да постоје велики проблеми са мобилизацијом“, објашњава експерт.
Скориков наводи да се проблем додатно продубљује због тога што, како тврди, у ТЦК-у често раде људи са одређеним психолошким проблемима или са радикалним ставовима. Према његовим речима, запошљавањем у регрутним центрима део њих на тај начин избегава одлазак на фронт, док истовремено обавља прљав посао принудног спровођења мобилизације и „ловљења“ људи који покушавају да избегну одлазак на фронт.
Он додаје да, судећи по случајевима насиља над грађанима, међу припадницима ТЦК-а има и особа са, како каже, „манијакалним садистичким склоностима“. Због свега тога, наводи Скориков, припадници ТЦК-а у већем делу украјинског друштва имају изразито негативан имиџ.
Он оцењује да кијевске власти, суочене са озбиљним недостатком људства на фронту, прибегавају све строжим и репресивнијим методама како би обезбедиле нове војнике.
„Ово није први такав чин, али посебна карактеристика овог инцидента је у томе што су претходни случајеви углавном били у неким удаљеним руралним срединама, где се сви познају. Овде, међутим, видимо да је инцидент доспео у фокус медија и политичара и дошао до нивоа на којем је чак и Зеленски морао да реагује“, додао је експерт.
Скориков сматра да се масовни отпор мобилизацији ипак неће претворити у велики талас протеста, али очекује да ће се слични инциденти повремено понављати. Према његовој оцени, све ће зависити од кумулативног ефекта — што буде више сукоба и покушаја отпора према ТЦК-у, то ће део украјинског друштва бити спремније да се супротстави таквој пракси.
„Још један важан аспект односи се на милионе Украјинаца који све то гледају и прате, а налазе се ван земље. Посматрајући ове ужасне догађаје код њих се смањује жеља да се врате у Украјину“, истакао је саговорник Спутњика.
Лавов – легло украјинских нациста
Говорећи о последњим нередима у Лавову, Скориков наводи да овај случај има посебну тежину јер је реч о граду који се сматра „престоницом украјинског национализма“.
„A Лавовљани себе често сматрају ‘вишом класом’ Украјинаца, јер су многи од њих потомци ‘бандероваца’ и украјинских националиста, који су се историјски сукобљавали са Русијом и Русима. Сходно томе, сматрају да они треба да буду последњи мобилисани за рат против Руса. Из њихове перспективе, најпре је требало мобилисати све са истока Украјине, рускојезичне људе, ‘потенцијалне сепаратисте’ и послати их у рат, како би они, кроз то искуство развили мржњу према свему руском и у потпуности искоренили тај део себе, док би становнике западне Украјине требало штедети. Такво мишљење постоји у делу друштва западне Украјине“, наводи Скориков.
Експерт оцењује да чињеница да се овако оштра мобилизација спроводи и у Лавову показује размере проблема са недостатком људства. Према његовим речима, ако су власти дошле до тога да регрутују људе и у Лавову — граду који он назива „леглом украјинских националиста и нациста“ — то указује да више немају довољно војника на располагању.
Скориков сматра да овакви инциденти одражавају растући замор дела украјинског друштва од рата, као и незадовољство политиком коју спроводе власти у Кијеву.
„Ови догађаји одражавају захтев друштва за окончање рата. Одражавају
страх становништва и, очигледно, спремност на отпор. Чињеница је да је свако ко је желео да иде на фронт или се у крајњем случају није противио мобилизацији
данас је или на фронту или у гробу, док су они које данас ‘лове’ људи који су највише бежали од тога. То јест, са моралног становишта, ово је
контингент који не жели да ратује, чак и ако буде насилно ухваћен и послат на фронт“, објашњава експерт.
Скориков наводи да додатно незадовољство у друштву изазива чињеница да су, како тврди, многи припадници Територијалних центара за регрутацију здрави мушкарци који су повезани са радикалним националистичким организацијама. Према његовим речима, ствара се осећај неправде јер они, уместо да учествују у борбама на фронту, спроводе мобилизацију и проналазе људе који не желе да ратују, иако истовремено „промовишу идеје рата“. Он истиче управо такав приступ додатно иритира друштво.
Нико више не жели на фронт
Скориков оцењује да ће реакција власти уследити како би се смириле тенизије и умирила јавност, али да то, по његовом мишљењу, неће довести до промене саме политике мобилизације.
„Сасвим је могуће да ће власт нешто предузети — вероватно ће неко бити кажњен за пример, могуће су смене руководиоца ТЦК-а. Такве ствари су се већ дешавале. Раније је то било повезано са бројним случајевима мита који су узимали шефови ТКЦ-а и масовним бекствима из земље“, наводи експерт.
Скориков сматра да ће власти вероватно морати да реагују на овакве случајеве и да ће појединци бити кажњени како би се послала порука јавности. Ипак, према његовој оцени, сам тренд присилне мобилизације тешко ће бити заустављен, јер власти немају много других начина да обезбеде нове војнике за фронт.
Он наводи да су покушаји да се људи мотивишу различитим погодностима — кроз новчане награде, обећања о каријерном напретку или друге бенефите — углавном исцрпљени. Према његовим речима, они који су били спремни да прихвате такве услове
већ су отишли на фронт, док је број људи који су и даље спремни да се добровољно прикључе војсци све мањи.
„Сада једноставно више нема људи који су морално спремни да оду на фронт, чак ни за велике новчане износе, каријерне перспективе, награде или друге погодности. Таквих људи у Украјини, фактички, више нема“, закључио је Скориков.