Брисел возачима краде дане: Угрожен и увоз и извоз
12:56 11.07.2026 (Освежено: 15:12 11.07.2026)
© Sputnik / Михаил Голенков
/ Пратите нас
Транспортна удружења из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, и Северне Македоније дала су Бриселу ултиматум да до 10. августа прилагоди своје правило о уласку и задржавању у Шенген зони, јер озбиљно угрожава међународни транспорт и опстанак транспортних компанија. Уколико не буде конкретног решења, најављују нове протесте.
Професионални возачи камиона из Србије и региона суочавају се са невиђеним притиском на путевима Европске уније. Због стриктне примене ЕЕС система који возаче третира као обичне туристе, наши превозници завршавају са лисицама на рукама и депортацијама, што прети да потпуно паралише извоз и домаћу привреду.
Председник Пословног удружења „Међународни транспорт“ Неђо Мандић каже за Спутњик да проблем уласка и изласка у Шенген траје годинама, али да је увођењем строжих контрола боравка у шенгенском простору постао критичан.
Шенгенски споразум је направљен како би олакшао кретање људи, али је његовим проширењем 2008. године на земље које се граниче са Западним Балканом почео да ствара озбиљне проблеме професионалним возачима који свакодневно прелазе границе, каже Мандић.
Из овог разлога су транспортна удружења из Србије и региона заједнички наступила пред Европском комисијом са захтевом да се хитно реши овај проблем и професионални возачи изузму из шенгенског ограничења. Постављен је рок до 10. августа да Брисел понуди конкретан модел који би омогућио нормалан рад. Уколико одговор изостане, најављени су наредни кораци.
Правило које возачима „краде“ дане
Наш саговорник каже да је формално ограничење од 90 дана боравка у периоду од 180 дана у пракси још рестриктивније. Сваки улазак и излазак из Шенгена рачуна се као цео дан, без обзира да ли је возач прешао границу неколико минута пре или после поноћи.
Возач који улази и излази више пута месечно практично губи велики број дана само због начина обрачуна. Уместо 90 дана, ми реално можемо да радимо свега око 60 дана. То је недовољно за људе чији је једини посао међународни транспорт, истиче Мандић.
Додаје да би проблем био значајно ублажен када би се боравак рачунао прецизно – по сату и минуту, што је данас технички могуће, али би за то била потребна измена постојећих правила, на шта Европска комисија није спремна.
Од апела до протеста
Превозници су, како Мандић каже, годинама покушавали да проблем реше разговорима са институцијама Европске уније. Писали су, одлазили у Брисел, представљали проблем, али су одговори увек били исти. Врло пристојни и ажурни, али без решења.
Речено нам је да се споразум не мења и да је све у складу са правилима. Ми то разумемо, али проблем није у тексту споразума већ у начину контроле, каже он.
Удружења превозника већ су организовала протест почетком ове године, у јануару, па је Европска комисија, брже-боље, изнела пред њих нову пословну стратегију у којој су професионални возачи препознати као посебна категорија од значаја за европску привреду, а најављено је и увођење професионалне визе за возаче. Међутим, то је све остало само као мртво слово на папиру.
Помислили смо да је проблем коначно схваћен и да ће брзо бити решен. Формирана је и техничка радна група, али је прошло неколико месеци без икаквог конкретног помака, наглашава Мандић.
Возаче хапсе као мигранте
Посебно забрињавају случајеви у којима се возачи који су завршили посао и враћају се кући приводе због прекорачења дозвољеног боравка.
Ако возач већ напушта Европску унију и иде из Аустрије или Немачке ка Србији или Босни и Херцеговини, зашто га скидати из камиона и авионом враћати кући, док камион остаје на неком паркингу? То нема никакву сврху и личи на иживљавање појединаца, а не на спровођење разумне политике, сматра Мандић.
Он упозорава да такве ситуације стварају несигурност међу возачима и додатно подстичу њихов одлазак у земље Европске уније. Као резултат ове политике, чак половина професионалних возача већ је напустила компаније са Западног Балкана и запослила се у земљама ЕУ.
Морали смо значајно да повећамо плате како бисмо задржали људе. Данас су зараде готово изједначене са онима у Западној Европи, али ако возач нема довољно дана да ради, ни добра плата не решава проблем.
Упозорава да би, уколико се ништа не промени, транспортне компаније могле да буду принуђене да селе пословање у државе Европске уније или да потпуно угасе фирме. Наше компаније имају најсавременије камионе и испуњавају све европске стандарде, истиче Мандић, али додаје да без возача ниједно транспортно предузеће не може да опстане.
Виза „Д“
Мандић објашњава да је ЕК у међувремену „нулирала“ бројање дана задржавања возача у Шенгену, што је привремено одложило потпуну блокаду транспорта, али упозорава да се рок поново приближава.
Возачи већ сада имају између 50 и 60 дана боравка. До средине августа многи ће бити на 75 или 80 дана, а онда је само питање времена када ће достићи лимит од 90 дана. Због тога многи већ престају да прихватају дуже релације како не би ризиковали забрану уласка, објашњава он.
Једна од могућности о којој се разговара јесте увођење визе „Д“ (виза за дужи боравак) за професионалне возаче, међутим, Мандић истиче да су правила везана за њу и даље нејасна.
Европска унија нам је раније говорила да узмемо визу „Д“ и да нећемо имати проблем. Сада кажу да се са том визом може неограничено боравити само у држави која ју је издала, док за остале чланице и даље важи правило 90 у 180. Није објашњено како ће се ти дани рачунати и зато тражимо хитно појашњење, каже он.
Додаје да је за сада позитивну одлуку о издавању визе „Д“ донела Хрватска, док је после разговора српске министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре са потпредседником италијанске владе Матеом Салвинијем најављено да ће и Италија потенцијално увести ову могућност за професионалне возаче са Западног Балкана. То би, каже наш саговорник, значајно допринело нашим возачима, али не би било трајно решење.
Одговор Брисела на ултиматум стигао је већ у понедељак, али Мандић истиче да су сви одговори из Европске уније били и пристојни и стизали у рекордном року. У њему се позива на стрпљење, уз обећање да ће све бити решено. Мандић, међутим, подсећа на одговор из јануара ове године који исто тако није никуда водио и истиче да овај пут не чекају писмо, већ конкретно решење својих проблема.
Надамо се да ће до 10. августа бити пронађено бар прелазно решење. Ако га не буде, бићемо приморани да поново организујемо протесте. То није оно што желимо, али нам друга могућност неће преостати, закључује Мандић.
Погледајте и:
