https://sputnikportal.rs/20260711/drama-na-samitu-nato---trgovina--nasilje-i-ucene-1201206413.html
Драма на самиту НАТО - трговина, насиље и уцене
Драма на самиту НАТО - трговина, насиље и уцене
Sputnik Србија
Позиција Доналда Трампа на самиту НАТО у Анкари била је јасна – демонстрација силе којом је амерички председник принудио своје „савезнике“ на набавку новог... 11.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-11T16:15+0200
2026-07-11T16:15+0200
2026-07-11T16:15+0200
свет
свет
свет – политика
нато
самит
анкара
доналд трамп
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0b/1133241901_0:232:2863:1842_1920x0_80_0_0_779e85136ed80af359546aeb6307fdd5.jpg
Овако у емисији „Нови Спутњик поредак“ самит НАТО у Анкари коментаришу Ратко Крсмановић из Мреже за заштиту човечанства и пуковник у пензији Сретен Егерић.Према Крсмановићевим речима, самит је најављен громогласно, као историјска прекретница која би Алијансу требало да трансформише у „НАТО 3.0“. Међутим, приметно је било како се понашао амерички председник који је своју посету започео агресивно, оштрим критикама на рачун европских савезника.Трампов војно-индустријски бизнис походДок смо, са једне стране, могли да видимо идиличне слике турских официра који својим колегама из иностранства показују знаменитости Анкаре, унутар председничке палате у којој се одржавао самит одвијала се права драма, коју је наш саговорник назвао „својеврсном ареном насиља и најразличитијих уцена“.Доналд Трамп је одмах кренуо жестоко, нападом на савезнике из Европе, зато што му нису помогли у агресији на Иран, а потом је припретио повлачењем пет хиљада америчких војника из Европе, додаје Крсмановић.Тако су, на пример, Велика Британија и Холандија купиле амфибијске бродове у вредности од 3,2 милијарде долара. Ту су и бројни други уговори, што је охрабрило Трампа, који своје бизнис варијанте сматра великим дипломатским успехом, додаје он.Расцеп до расцепаСа друге стране, на самиту је било приметно више расцепа у Алијанси. Поред оног који постоји, а то је расцеп између две обале Атлантика, приметан је и онај између Пољске, балтичких и нордијских земаља, које са лакоћом прихватају значајно повећање финансијских средстава које чланице треба да издвајају за војне потребе са једне и медитеранских земаља са друге стране које се томе противе јер не би могле да издрже економски притисак.Крсмановић наглашава да повећање издвајања новчаних средстава са два на пет одсто БДП-а за војне потребе вуче за собом последице – чланице Алијансе мораће да штеде на другим стварима као што су школство, здравство, пензионо и социјално осигурање. Тиме Европа губи социјални моменат, по коме је била препознатљива у деценијама после Другог светског рата – концепт социјалне државе који је на западу Европе створен биће урушен. Зато је самит у Анкари и био драматичан иако се то можда у јавности и није сасвим јасно видело.Све НАТО војске су исцрпеле своје потенцијалеСамит у Анкари требало би да буде нова фаза у развоју НАТО-а, каже пуковник у пензији Сретен Егерић, који подсећа да је прва фаза у историји овог савеза била током трајања Хладног рата, да је друга фаза почела агресијом на Савезну републику Југославију, а да би сада требало да отпочне трећа.Али, проблем је у томе што су све војске чланица Алијансе исцрпљене. Америчку војску исцрпели су „бесконачни ратови“ које је водила у Ираку и Авганистану (посебно у Авганистану). Тада су, подсећа Егерић, европске државе учествовале – у Ираку је Америци помагала такозвана „коалиција вољних“, док су у Авганистан скоро све европске чланице НАТО-а слале своје контингенте, па је било држава које су слале по неколико војника и оних које су слале и по неколико хиљада војника.Међутим, данас је ситуација другачија – војске европских чланица НАТО у Украјини су изгубиле више од шездесет одсто потенцијала које су користиле за развој ратних јединица. Зато и нису могле да помогну Трампу у његовој агресији на Иран, објашњава Егерић.Он је сагласан са Крсмановићем када је у питању Трампов наступ у Анкари – сва замешатељства америчког председника своде се на трговину и, заправо, пљачку Европе тако што ће их натерати да купују америчко оружје. Не само што су САД натерале Западну Европу на деиндустријализацију, него сада покушавају да узму оно мало новца што је остало у сламарицама, наводи наш саговорник и подсећа да су поједине европске земље, на пример, Италија и Шпанија презадужене преко сваке мере. Зато се и опиру повећању издвајања средстава за НАТО.Европски лидери не смеју да признају да су потпуно поражени у Украјини, јер би за њих то била потпуна катастрофа. Било би потребно да много тога објасне својим грађанима, од тога како су трошили новце пореских обвезника до тога да би морали да признају да су водили потпуно погрешну политику. Био би то крај каријере за многе европске лидере. Зато и истрајвају на ставу да Украјину треба беспоговорно и даље помагати као „истурено одељење“ за рат против Русије.Годину 2029. европски лидери узимају као ому када ће бити спремни да се директно укључе у рат против Русије, али мало је вероватно да је тако нешто могуће, јер је Европа потпуно деиндустријализована и сви покушаји обнове европске војне индустрије падају у воду када се погледа колико је Европа зависна од увозних компоненти.Егерић наводи пример да европске компаније нису способне да произведу један упаљач без увозних компоненти. Исто важи и за метке. У Европи се не производи ни папир на коме би требало нацртати пројекат за метак, а камо ли саме компоненте од којих метак састоји, додаје Егерић. Зато, према његовим речима, на самит НАТО-а, који је назван историјским, па и на покушаје трансформације Алијансе у „НАТО 3.0“, на на Западу може да се гледа само као на „лепу причу“ од које, у стварности не може много тога да се очекује.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, нато, самит, анкара, доналд трамп
свет, свет – политика, нато, самит, анкара, доналд трамп
Драма на самиту НАТО - трговина, насиље и уцене
Позиција Доналда Трампа на самиту НАТО у Анкари била је јасна – демонстрација силе којом је амерички председник принудио своје „савезнике“ на набавку новог оружја из САД. Трамп тај трговачки подухват посматра као велики успех, али распуклине у Алијанси и даље остају.
Овако у емисији „Нови Спутњик поредак“ самит НАТО у Анкари коментаришу Ратко Крсмановић из Мреже за заштиту човечанства и пуковник у пензији Сретен Егерић.
Према Крсмановићевим речима, самит је најављен громогласно, као историјска прекретница која би Алијансу требало да трансформише у „НАТО 3.0“. Међутим, приметно је било како се понашао амерички председник који је своју посету започео агресивно, оштрим критикама на рачун европских савезника.
Трампов војно-индустријски бизнис поход
Док смо, са једне стране, могли да видимо идиличне слике турских официра који својим колегама из иностранства показују знаменитости Анкаре, унутар председничке палате у којој се одржавао самит одвијала се права драма, коју је наш саговорник назвао „својеврсном ареном насиља и најразличитијих уцена“.
Доналд Трамп је одмах кренуо жестоко, нападом на савезнике из Европе, зато што му нису помогли у агресији на Иран, а потом је припретио повлачењем пет хиљада америчких војника из Европе, додаје Крсмановић.
„Међутим, на крају је ситуација релаксирана. Испоставило се да је то само Трампова почетна трговачка варијанта јер је успео да увери европске лидере да извуку новчанике и потпишу уговоре тешке десетине милијарди долара у корист војно-индустријског комплекса САД“, наводи Крсмановић.
Тако су, на пример, Велика Британија и Холандија купиле амфибијске бродове у вредности од 3,2 милијарде долара. Ту су и бројни други уговори, што је охрабрило Трампа, који своје бизнис варијанте сматра великим дипломатским успехом, додаје он.
Са друге стране, на самиту је било приметно више расцепа у Алијанси. Поред оног који постоји, а то је расцеп између две обале Атлантика, приметан је и онај између Пољске, балтичких и нордијских земаља, које са лакоћом прихватају значајно повећање финансијских средстава које чланице треба да издвајају за војне потребе са једне и медитеранских земаља са друге стране које се томе противе јер не би могле да издрже економски притисак.
Крсмановић наглашава да повећање издвајања новчаних средстава са два на пет одсто БДП-а за војне потребе вуче за собом последице – чланице Алијансе мораће да штеде на другим стварима као што су школство, здравство, пензионо и социјално осигурање. Тиме Европа губи социјални моменат, по коме је била препознатљива у деценијама после Другог светског рата – концепт социјалне државе који је на западу Европе створен биће урушен. Зато је самит у Анкари и био драматичан иако се то можда у јавности и није сасвим јасно видело.
„Тај такозвани „НАТО 3.0“ треба да представља ту нову трећу фазу практично реформе НАТО-а. Када говоримо о томе, треба рећи да је заиста овај самит представља, како неки аналитичари кажу, својеврстан драматичан театар, театар напетости како сам прочитао у појединим страним медијима“, истиче Крсмановић.
Све НАТО војске су исцрпеле своје потенцијале
Самит у Анкари требало би да буде нова фаза у развоју НАТО-а, каже пуковник у пензији Сретен Егерић, који подсећа да је прва фаза у историји овог савеза била током трајања Хладног рата, да је друга фаза почела агресијом на Савезну републику Југославију, а да би сада требало да отпочне трећа.
Али, проблем је у томе што су све војске чланица Алијансе исцрпљене. Америчку војску исцрпели су „бесконачни ратови“ које је водила у Ираку и Авганистану (посебно у Авганистану). Тада су, подсећа Егерић, европске државе учествовале – у Ираку је Америци помагала такозвана „коалиција вољних“, док су у Авганистан скоро све европске чланице НАТО-а слале своје контингенте, па је било држава које су слале по неколико војника и оних које су слале и по неколико хиљада војника.
Међутим, данас је ситуација другачија – војске европских чланица НАТО у Украјини су изгубиле више од шездесет одсто потенцијала које су користиле за развој ратних јединица. Зато и нису могле да помогну Трампу у његовој агресији на Иран, објашњава Егерић.
Он је сагласан са Крсмановићем када је у питању Трампов наступ у Анкари – сва замешатељства америчког председника своде се на трговину и, заправо, пљачку Европе тако што ће их натерати да купују америчко оружје. Не само што су САД натерале Западну Европу на деиндустријализацију, него сада покушавају да узму оно мало новца што је остало у сламарицама, наводи наш саговорник и подсећа да су поједине европске земље, на пример, Италија и Шпанија презадужене преко сваке мере. Зато се и опиру повећању издвајања средстава за НАТО.
„НАТО и САД нису више оно што су били када су извршили агресију на СРЈ 1999. Сада су у много лошијој позицији. Да нема нуклеарног наоружања, тек бисмо онда видели, не да је цар го, него да је костур“, констатује Егерић.
Европски лидери не смеју да признају да су потпуно поражени у Украјини, јер би за њих то била потпуна катастрофа. Било би потребно да много тога објасне својим грађанима, од тога како су трошили новце пореских обвезника до тога да би морали да признају да су водили потпуно погрешну политику. Био би то крај каријере за многе европске лидере. Зато и истрајвају на ставу да Украјину треба беспоговорно и даље помагати као „истурено одељење“ за рат против Русије.
Годину 2029. европски лидери узимају као ому када ће бити спремни да се директно укључе у рат против Русије, али мало је вероватно да је тако нешто могуће, јер је Европа потпуно деиндустријализована и сви покушаји обнове европске војне индустрије падају у воду када се погледа колико је Европа зависна од увозних компоненти.
Егерић наводи пример да европске компаније нису способне да произведу један упаљач без увозних компоненти. Исто важи и за метке. У Европи се не производи ни папир на коме би требало нацртати пројекат за метак, а камо ли саме компоненте од којих метак састоји, додаје Егерић. Зато, према његовим речима, на самит НАТО-а, који је назван историјским, па и на покушаје трансформације Алијансе у „НАТО 3.0“, на на Западу може да се гледа само као на „лепу причу“ од које, у стварности не може много тога да се очекује.
