„Хоћу промену“: Зашто суверенизам у Европи незадрживо јача /видео/
© AP Photo / Martin Meissner
Пратите нас
Борба између суверенизма и глобализма у Европи није узрокована толико идејним разликама, колико је одговор на проблеме за које актуелна европска елита нема решења, камоли на њене лажи које више не пале, оцењује новинар Славољуб Качаревић.
Глобализација је до јуче изгледала као нешто незадрживо и вечно, а како истиче Качаревић, сада се, као и увек, дешава борба старог и новог.
„Тако ће и сада да буде, али надам да серија избора који долазе у Европи доноси ипак неке нове људе, нове ветрове, макар они и не били идеални као што бисмо ми волели“, наводи новинар у емисији Свет са Спутњиком.
Талас незадовољства актуелном политиком
Качаревић наводи као пример ситуацију у Немачкој где јачају позиције Алтернативе за Немачку, која је, како каже, типична антиестаблишмент странка чије позиције јачају на таласу незадовољства грађана актуелном политиком.
„Данас је та странка до те мере ојачала јер очигледно препознаје потребе публике, за разлику од владајућих странака које се оглушују о те потребе – а немачке власти је најбоље описала њихова претходна министарка спољних послова, сада шеф Генералне скупштине УН Аналена Бербок, која је рекла да њу уопште не занима шта мисле немачки бирачи“, подсећа он.
У таквом амбијенту, додаје Качаревић, АфД напредује па се очекује да на покрајинским изборима на јесен добије још више гласова или чак оствари апсолутну победу, што диже температуру у Немачкој.
„То заиста угрожава целу ту немачку структуру која је последњих 15-20 година била је недодирљива. И сад реаговање власти постаје све озбиљније и опасније - уопште не треба да сумњамо да ће на АфД бити изведени разни пропагандни и слични удари”, упозорава наш саговорник, указујући да је досад било више иницијатива да се АфД и забрани јер је „запала за око“ европској дубокој држави.
АфД, истиче он, изазива страх код структура које које држе власт широм Европе, а немају решење за проблеме које грађани све боље виде па уместо одговора гледају да сузбију конкуренцију – тако је било у Румунији, Француској, Мађарској...
Злоупотреба русофобије
Политиколог Михаило Савић додаје да нема сумње да је још један критеријум за обрачун са суверенистичким партијама њихов став према евентуално бољим односима са Русијом.
„Свако ко покуша да каже нешто позитивно о Русији било где у Западној Европи то ће аутоматски бити искоришћено против њега. А заправо кад се питамо зашто је Европа суицидна и дозвољава себи да има тако лоше односе са Русијом и да уништава своју економију, то је због интерних проблема.“
Како каже, у европском естаблишменту приметили су да је довољно русофобије креирано у Европи да то могу да искористе у јавном мњењу за своје планове.
Није сама суштина да они не воле АфД зато што АфД нешто нормално мисли о Русији него је, уверен је Савић, баш обрнуто – људи живе све горе, владајуће структуре постижу рекорде по непопуларности а онда покушавају да нађу нешто где могу да добију неке политичке поене.
Европски парадокси – као дрвени шпорет
Качаревић указује да притом актуелне структуре у Европи не презају ни од парадоксалних па и шизофрених потеза попут чињенице да се у Немачкој води процес против Украјинца одговорног за терористички напад на Северни ток, а да Берлин истовремено здушно подржава Кијев.
„Имамо неку врсту кулминације тоталног одсуства било каквих принципа у политици. То се сад претворило у политички крпеж, ту више нема ни програма, ни ставова. То више нема никаквог резона и очигледно се све своди на битку за тренутни рејтинг. Страшно је утицајан инжењеринг јавних комуникација. Постоје две паралелне игре, једно је управљање државама и политиком, а друго је стварање представе о томе код публике. Данас то изгледа као потрошена формула тако да не пали, или пали све мање. И онда примећујемо парадоксе, да људи говоре благо речено недоследне ствари, као дрвени шпорет.“
Може се рећи да је лагање данас у Европи доведено до врло високих нивоа - лаже се на сваком месту, у сваком погледу, у невиђеним димензијама па је, констатује Качаревић, то случај и са диверзијом Северног тока где Немачка подржава земљу чије су оружане снаге уништиле једну од њених стратешких и најскупљих инвестиција.
Још једно оруђе у обрачуну са суверенистима су, како каже, оптужбе за корупцију што се види на примеру Ле Пенове.
„Корупција остаје згодно средство, а она не може да се користи без модерних средстава као што су спој медија и обавештајних служби које могу бити распоређене у разне тинктанкове или агенције, али раде са довољно ресурса и добрих стручњака да могу да се у јавности створи одговарајући утисак о корупцији човека, странке, државе. И да се онда тим утиском управља. У сваком случају кад се јавно крене са неком акцијом откривања корупције, еманциповани потрошач савремених медија требало би да буде опрезан, то је позориште сенки, треба да проникнемо зашто баш сад, зашто баш овај човек. И ту би већ могли да откријемо ко води игру“, објашњава методологију Качаревић.
Улога европских мејнстрим медија
Савић упозорава на улогу европских медија, који су, сматра, учили од америчких како да плаше народ.
„Медији у Европи су успели да убеде Европљане да Руси имају нешто суштинско против њиховог стила живота, мада не могу до краја да тачно кажу како…Једини њихов суштински проблем са Русијом, која није заинтересована да на било који начин учествује у мењању живота неког Немца или Француза, јесте што стављају Европу у позицију где се више не подразумева њихова надмоћ - политичко-морална, економска, геополитичка. А оно што Русија представља у Европи је доскора било - неки источни словенски лудаци, дивљаци који се не могу поредити са нашом цивилизацијом”, објашњава саговорник Спутњика.
Али проблем је, додаје, што је Исток први пут у историји за Европљане нешто што је очигледно напредније од њих – они нису више ни центар мишљења, ни центар економије и технологије – а мислили су да су много релевантни.
„Суштински њихово уверење је било да су они најбољи, јер су они Европљани, а не зато што су изабрали неки најбољи систем. Сада кад се то руши, немају објашњења зашто. И налазе су у катастрофалној позицији, која онда резултира у подршци од, рецимо, 13 одсто… Долази до огромне побуне које суштински је базирана на врло конкретним материјалним проблемима.“
„Ја само желим промену“
Дошло се дотле, каже Савић, да сви досад испробани „лекови“ против суверениста не дају ефекта - сувернизам долази а чак је и став мејнстрим медија према томе постао небитан.
„Људи су толико пута видели да се нешто у њиховој реалности суштински не уклапа са причом коју медији причају да на крају дана, чак и да наставе да гурају ту реторику, не могу себе да понуде као бољу алтернативу. Зато у Немачкој више није релевантно ни шта неко мисли о АфД-у – ја само желим промену!“
