„Игре на несрећу“ разарају Србију: Музичке легенде региона устале против рекламирања кладионица
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом
Пратите нас
Пре пет година у Центру за болести зависности „Дуга“ у Новом Саду није било ниједног корисника који је помоћ тражио због коцкања. Данас они чине четвртину свих штићеника. То су деца. Пројекат „Крокодили долазе“ улази у трећу фазу. Циљ је исти – да се заустави неетичко рекламирање „игара на несрећу“ и спречи ширење болести зависности међу младима.
Ово за Спутњик каже Александар Јанић Јана, оснивач пројекта "Крокодили долазе". Регион је ујединио тако што је окупио најеминентиније музчаре, важну поруку послао тако да може брзо и лако да стигне до што више људи:
„Пројекат је ујединио највећа имена регионалне сцене, од сплитског ТБФ-а и Џибонија, Гилета из Електричног оргазма и Цанета, преко Зорана Предина и Влатка Стефановског, до глумца Горана Богдана. Сложно смо подигли глас и јавно се супротставили проблему који, тихо и сурово разара породице.“
Све је почело на локалном нивоу, кроз мање пројекте чијим дометом Јанић није био задовољан. Проблем је очигледно превелик да би остао у локалним оквирима, а званичне институције, попут министарстава и градских управа, остале су неме на апеле за системску помоћ.
Док се у званичним државним регистрима и болницама води тек промил оних који су отворили картон као зависници, процене стручњака и удружења која се баве лечењем патолошког коцкања упозоравају да је стварна слика драматична. Србија данас, верује се, има близу 300.000 патолошких коцкара.
Герилска борба и музички бунт
Да је проблем експлодирао брже од било које друге болести зависности у последњих петнаест година, потврђује и Јанићево искуство са терена. Годинама волонтерски помаже зависницима у Центру „Дуга“.
„Ми смо народ који је лоше системски организован, али када је потребно деловати герилски, партизански, онда смо и те како добри. Избор је пао на оно што нашем народу најбрже буди емоцију, а што је могло да се изведе без буџета - музичку поруку. Први позив упућен Саши Антићу из сплитског састава ТБФ покренуо је лавину. Преко њега се прикључио Џибони, а затим и остали уметници из целог региона, свесни да, иако се законски оквири разликују, проблем расте свуда.“
Прва фаза пројекта, која траје већ више од годину дана, имала је јасан циљ - позвати јавне личности да престану да рекламирају кладионице. Резултат није изостао:
„Неки од њих, попут глумца Горана Богдана, не само да су се јавно извинили региону због учешћа у таквим кампањама, већ су постали и заштитна лица ове борбе. Након освежене песме Електричног оргазма, „Крокодили долазе“, уследио је „Бонус добродошлице.“
Кампања "Крокодили долазе" залаже се за забрану неетичког рекламирања коцкарница и поштовање закона из ове области
© Фото : Спутњику уступио Александар Јанић Јана
Зависан од коцке – са осам година
Јанић наглашава да се у својој борби свесно више не служи термином „игре на срећу“, јер је цео систем дизајниран тако да успава опрез јавности, док унутрашњост кладионица, која подсећа на блештаве дискотеке из осамдесетих нуди лажну наду у сиромашним друштвима.
Наш саговорник наглашава да се пројекат „Крокодили долазе“ не залаже за радикално затварање кладионица, већ за увођење етичких правила и, пре свега, доследну примену закона, који тренутно постоје само на папиру. Пракса показује да су постојећи механизми заштите потпуно заказали у судару са профитом.
„Имали смо случај човека који се пријавио за самоискључење из система клађења. Налог му јесте блокиран, али га је већ следећег дана позвао менаџер кладионице и сугерисао му да настави да игра преко личне карте мајке или сестре. Човек није издржао ни дан. Пријавио се преко мајчиног имена и изгубио 65.000 евра. Имамо законе који изгледају као да су их писале саме кладионице“, упозорава.
Највећа трагедија, додаје Јанић, није украден новац, већ разорене читаве породице. Неретко и родитељи несвесно увлаче сопствену децу у овај пакао:
„Имали смо стравичан случај из Београда који је Центар пријавио УНИЦЕФ-у, где је дете од свега осам година развило патолошку зависност - јер се коцкало заједно са оцем.“
Здравствене последице патолошког коцкања, од кога суштински страда цела породица
© Фото : Спутњику уступио Александар Јанић Јана
Подршка из Русије у борби „на суво“
Јанићев рад и бескомпромисни ставови препознати су и на међународном нивоу. Током великог скупа при UNODC-у (Канцеларија УН за борбу против дроге и криминала) у Бечу, он је као представник цивилног сектора из Србије, јавно подржао оштру политику Руске Федерације која, за разлику од доброг дела Европске уније, бупренорфин и метадон третира исто као хероин и кокаин.
„Нисам поборник супституционе терапије и идеје да се једна дрога замени другом. То лепо звучи на папиру, да држава даје легалну дрогу како друштво не би трпело крађе и преваре. Можда је ситних крађа мање, али по коју цену? Људи који добију заменску терапију то не доживљавају као мост ка изласку, већ као могућност да до краја живота имају бесплатну дрогу“, објашњава Јанић, који је због овог става позван и као предавач на стручни скуп у Москви.
Васкрсење из 17 година ужаса
Оно што Александру Јанићу даје кредибилитет у раду са младима јесте његово сопствено, сурово животно искуство. Иза њега је седамнаест година борбе са зависношћу од психоактивних супстанци и алкохола. Рођен је 1968. године, са тугом констатује да је једини преживели из своје тадашње екипе.
У Центар „Дуга“, који функционише као хришћанска заједница заснована на принципима љубави, припадности и корисности, Јана је дошао као бивши панкер и ди-џеј, са намером да - достојанствено умре.
„Први пут када сам умирао, био сам без докумената, пио сам са бескућницима и лако сам могао завршити као НН лице. Када кроз зависност наступи тешка депресија, човек жели само да оде. Али у „Дуги“ ме нико није осудио, ни казнио. Придржали су ме и подигли. Вратити наду тамо где је давно нестала. То је за мене могао само Бог. Данас сам други човек, поново сам рођен.“
Његова животна прича без филтера и стигме је оно што покреће младе људе који данас долазе у Центар:
„Када виде Јану, за кога кажу да је „васкрсао“, у њима се буди једноставна мисао, ако је могао Јана, који је био најгори од све деце, ваљда могу и ја.“
Глумац Горан Богдан јавно се извинио региону због учешћа у промоцији коцкања
© Фото : Спутњику уступио Александар Јанић Јана
Реч је о „играма на несрећу“
Највећи аларм за друштво заправо су подаци о најмлађима. Најновија истраживања показују да се чак 47 одсто средњошколаца узраста од 15 до 18 година активно коцка. Оно што највише брине јесте драматичан генерацијски обрт на одвикавању, док су се пре деценију и по за помоћ јављали људи у тридесетим и четрдесетим годинама, данас млади од 18 до 25 година чине чак 90 одсто оних који траже спас за себе и своје породице.
„Морали смо реаговати на механизам „бонус добродошлице“, људима преко свих медија нуди износ за почетак клађења. То ме је јако емотивно погодило зато што је и моја хероинска зависност започела тако што ми је неко дошао са хероинским пакетом „бонуса добродошлице“.
Трећа фаза пројекта почиње на јесен, а већ је у току стварање нове песме, нове поруке, која ће, каже Јанић, бити најзначајнија.
„Почели смо да истражујемо и јавно мњење у Србији и околним земљама. Потрудићемо се да покажемо да су „игре на срећу“ које олако тако називамо, у ствари "игре на несрећу" у томе ће нам помоћи нови спот. Покренули смо и научни кутак, покушаћемо да све и документујемо. Контактирали су нас из УНИЦЕФ-а и УН, јер овакво тело код њих не постоји. Са нестрпљењем очекују резултате истраживања.“
Погледајте и:
