https://sputnikportal.rs/20260711/rusija-objavila-tajne-dokumente-zene-i-deca-zivi-spaljivani-tokom-volinskog-masakra-1201207985.html
Русија објавила тајне документе: Жене и деца живи спаљивани током Волинског масакра
Русија објавила тајне документе: Жене и деца живи спаљивани током Волинског масакра
Sputnik Србија
Федерална служба безбедности Русије (ФСБ) објавила је декласификована архивска документа која садрже нове детаље о масовним убиствима пољских цивила... 11.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-11T18:11+0200
2026-07-11T18:11+0200
2026-07-11T18:11+0200
свет
свет
свет – политика
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0e/1192450322_0:0:3446:1938_1920x0_80_0_0_97afa3f390e54f9c5bb3dbcf0e7d5ffc.jpg
Објављивање докумената уследило је поводом 83. годишњице врхунца Волинског масакра, који се у Пољској обележава као један од најтрагичнијих догађаја Другог светског рата.Према наводима ФСБ-а, после лета 1943. године украјински националисти проширили су етничко чишћење и на подручје Источне Галиције, данашњих Ивано-Франковске, Лавовске и Тернопољске области, где су злочини над пољским становништвом трајали све до јесени 1945. године.Посебну улогу, како се наводи, имала је Служба безпеки (Служба безбедности) Организације украјинских националиста (ОУН) која је забрањена у Русији, чије су борбене групе, према документима, убијале старце, жене и децу.Након ослобођења Украјине од немачких окупационих снага, совјетске контраобавештајне службе „Смерш“, а потом и органи НКВД-а и НКГБ-а Украјинске ССР, водили су операције против јединица Украјинске устаничке армије (УПА). У периоду од 1944. до 1947. године ухапшен је и осуђен велики број припадника ОУН.Међутим, како се истиче, део одговорних успео је да избегне правду. Неки су годинама живели под лажним именима у СССР-у, док су други побегли на Запад.Купјак побегао у КанадуФСБ је објавио и документа о Дмитрију Купјаку, познатом под надимком „Клеј“, једном од команданата јединица ОУН.Према истрази КГБ-а из 1964. године, Купјак је током 1944. и 1945. године руководио нападима у Лавовској области, током којих су убијани совјетски активисти, војници и цивили, укључујући жене, децу и старце.После рата је, користећи лажне документе, преко Пољске побегао у Западну Немачку, а затим у Канаду, где је постао власник ресторана у Торонту.Према документима КГБ-а, под његовом командом убијено је више од 200 цивила, углавном Пољака, већином жена и деце.У документима се наводи и напад на село Грабово 17. августа 1944. године, када је девет жена и деце затворено у шталу и живо спаљено.Совјетски Савез је 1964. и 1965. године два пута затражио од Канаде изручење Купјака, али су оба захтева одбијена.Спор око историјског наслеђаИ данас постоје покушаји рехабилитације појединих припадника украјинских националистичких формација.Као пример тога, у селу Јаблуновка школа је добила име Дмитрија Купјака,. На његовој родној кући постављена је спомен-плоча, док се у једној гимназији додељује стипендија која носи његово име.Питање Волинског масакра и даље представља једно од најосетљивијих у односима Пољске и Украјине.Пољски парламент је 2016. године прогласио 11. јул Националним даном сећања на жртве геноцида који су над пољским становништвом у Волинији и Источној Галицији починили украјински националисти током 1943–1945. године.
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0e/1192450322_277:0:3008:2048_1920x0_80_0_0_5296f8c01902ecfa8a3fefe940f723ff.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, украјина
свет, свет – политика, украјина
Русија објавила тајне документе: Жене и деца живи спаљивани током Волинског масакра
Федерална служба безбедности Русије (ФСБ) објавила је декласификована архивска документа која садрже нове детаље о масовним убиствима пољских цивила, укључујући жене и децу, која су током 1943–1945. године починили украјински националисти.
Објављивање докумената уследило је поводом 83. годишњице врхунца Волинског масакра, који се у Пољској обележава као један од најтрагичнијих догађаја Другог светског рата.
Према наводима ФСБ-а, после лета 1943. године украјински националисти проширили су етничко чишћење и на подручје Источне Галиције, данашњих Ивано-Франковске, Лавовске и Тернопољске области, где су злочини над пољским становништвом трајали све до јесени 1945. године.
Посебну улогу, како се наводи, имала је Служба безпеки (Служба безбедности) Организације украјинских националиста (ОУН) која је забрањена у Русији, чије су борбене групе, према документима, убијале старце, жене и децу.
Након ослобођења Украјине од немачких окупационих снага, совјетске контраобавештајне службе „Смерш“, а потом и органи НКВД-а и НКГБ-а Украјинске ССР, водили су операције против јединица Украјинске устаничке армије (УПА). У периоду од 1944. до 1947. године ухапшен је и осуђен велики број припадника ОУН.
Међутим, како се истиче, део одговорних успео је да избегне правду. Неки су годинама живели под лажним именима у СССР-у, док су други побегли на Запад.
ФСБ је објавио и документа о Дмитрију Купјаку, познатом под надимком „Клеј“, једном од команданата јединица ОУН.
Према истрази КГБ-а из 1964. године, Купјак је током 1944. и 1945. године руководио нападима у Лавовској области, током којих су убијани совјетски активисти, војници и цивили, укључујући жене, децу и старце.
После рата је, користећи лажне документе, преко Пољске побегао у Западну Немачку, а затим у Канаду, где је постао власник ресторана у Торонту.
Према документима КГБ-а, под његовом командом убијено је више од 200 цивила, углавном Пољака, већином жена и деце.
У документима се наводи и напад на село Грабово 17. августа 1944. године, када је девет жена и деце затворено у шталу и живо спаљено.
Совјетски Савез је 1964. и 1965. године два пута затражио од Канаде изручење Купјака, али су оба захтева одбијена.
Спор око историјског наслеђа
И данас постоје покушаји рехабилитације појединих припадника украјинских националистичких формација.
Као пример тога, у селу Јаблуновка школа је добила име Дмитрија Купјака,. На његовој родној кући постављена је спомен-плоча, док се у једној гимназији додељује стипендија која носи његово име.
Питање Волинског масакра и даље представља једно од најосетљивијих у односима Пољске и Украјине.
Пољски парламент је 2016. године прогласио 11. јул Националним даном сећања на жртве геноцида који су над пољским становништвом у Волинији и Источној Галицији починили украјински националисти током 1943–1945. године.