https://sputnikportal.rs/20260711/stevanovic-predlaze-vetar-nosi-odlucuju-velike-sile-1201207599.html
Стевановић предлаже, ветар носи, одлучују велике силе
Стевановић предлаже, ветар носи, одлучују велике силе
Sputnik Србија
Председник словеначког парламента Зоран Стевановић има слободу да говори разне ствари, па и да предлаже референдум о изласку Словеније из НАТО-а, прво да би... 11.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-11T22:20+0200
2026-07-11T22:20+0200
2026-07-11T22:20+0200
свет
свет
свет – политика
словенија
референдум
нато
чланство у нато-у
зоран стевановић
неонацисти
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111453/51/1114535145_0:15:5246:2965_1920x0_80_0_0_eba98c73ea852dfd021cd7aa8b994188.jpg
Овако словеначки новинар Игор Мекина коментарише иницијативу председника Словеначког парламента Зорана Стевановића за расписивање референдума о изласку Словеније из НАТО-а.Стевановић, подсећамо, сматра да треба проверити расположење грађана Словеније у вези са чланством ове земље у Алијанси и предложио да би референдум о чланству Словеније у алијанси могао бити одржан истовремено са јесењим локалним изборима које је расписао за 15. новембар.Бивши градоначелник Крања и лидер странке Ресница (Истина), који је председник парламента постао у априлу ове године успротивио се и слању новца Украјини, након што је премијер Јанша на самиту НАТО-а у Анкари најавио најавио да ће Словенија ове године издвојити 50 милиона долара, односно око 44 милиона евра, за војну помоћ Кијеву у оквиру иницијативе ПУРЛ.Према Стевановићевом мишљењу, ови новци потребнији су грађанима Словеније, а ако се тежи миру, нешто мора да се промени.Стевановић може да прича шта хоће јер је потребан ЈаншиПрема Мекининим речима, Стевановић питање словеначког чланства у НАТО-у повлачи из истог разлога из кога је то радио и претходни словеначки премијер Роберт Голоб, само из другачијих интереса. Голоб је, подсећа Мекина, тражио референдум о чланству у НАТО-у како би добио средства за куповину оружја за Украјину, Стевановић пак, због својих гласача који су евроскептични и антинато настројени.Само би једна левичарска странка, која, како Мекина каже, „иначе очима не може да види Стевановића“, подржала његову иницијативу о расписивању референдума – једина тачка у којој се слажу је да је НАТО лош, тако да све чињенице говоре да нема много шанси да Словенци гласају о томе хоће ли њихова земља остати део НАТО-а или неће.Проблем миграната не решава се махањем неонацистичким заставамаКоментаришући окупљање екстремних десничара у словеначкој престоници 7. јула, Мекина каже да се ради о „тужном скупу“ на којем су испаљиване шовинистичке пароле и махано заставама које са Словенијом немају много везе. Ипак, скуп је организован у време када су у некадашњој најсевернијој југословенској републици на власти десничари. Иако је председница државе осудила скуп, медији блиски владајућој коалицији као да су га подржавали.Раније, било би доста теже да скуп буде организован, јер полиција би реаговала, како Мекина каже, грубље, него сада, када је министар полиције десничар.Ради се, подсећамо о скупу на коме се захтевала „ремиграција“, односно повратак миграната у земље порекла. У први план избили су неонацистичка обележја која су учесници носили.Мекина види два аспекта проблема, легитиман и нелегитиман. Свака држава мора да контролише своје границе и свака заједница има право да одлучује ко ће да буде њен члан. И у Словенији, као и у другим земљама, када виде да долази много миграната, истиче он. Природно је да се људи уплаше када виде много миграната на улицама. Међутим, десница је у својим настојањима за „ремиграцију“, како каже, неискрена.Већина оних који су се 7. јула окупили и није много критична према НАТО-у, али слично је и на левици, чији су се симпатизери окупили на контраскупу два дана касније. Они се, опет, каже Мекина, залажу за глобализам који нема смисла.Према његовом мишљењу, решења треба тражити између, на средини, али пре свега у промени светског поретка за шта се залажу силе попут Русије и Кине. Потребно је, каже он, променити услове у којима живе људи у економски слабим државама и регионима. Махање неонацистичким заставама у Љубљани зато и нема пуно смисла – требало би да се догоди много тога на светском нивоу да би се свет променио, закључује наш саговорник.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260710/demonstracije-u-ljubljani-traze-izlazak-iz-nato-a-i-uvodjenje-sankcija-sad-i-izraelu-1201170279.html
https://sputnikportal.rs/20260709/predsednik-parlamenta-slovenije-predlaze-referendum-o-izlasku-te-zemlje-iz-nato-1201145112.html
словенија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, словенија, референдум, нато, чланство у нато-у, зоран стевановић, неонацисти
свет, свет – политика, словенија, референдум, нато, чланство у нато-у, зоран стевановић, неонацисти
Стевановић предлаже, ветар носи, одлучују велике силе
Председник словеначког парламента Зоран Стевановић има слободу да говори разне ствари, па и да предлаже референдум о изласку Словеније из НАТО-а, прво да би удовољио својим гласачима, а друго, зато што је потребан премијеру Јанши због других пројеката. Нажалост, његова иницијатива има мало шансе да прође.
Овако словеначки новинар Игор Мекина коментарише иницијативу председника Словеначког парламента Зорана Стевановића за расписивање референдума о изласку Словеније из НАТО-а.
Стевановић, подсећамо, сматра да треба проверити расположење грађана Словеније у вези са чланством ове земље у Алијанси и предложио да би референдум о чланству Словеније у алијанси могао бити одржан истовремено са јесењим локалним изборима које је расписао за 15. новембар.
Бивши градоначелник Крања и лидер странке Ресница (Истина), који је председник парламента постао у априлу ове године успротивио се и слању новца Украјини, након што је премијер Јанша на самиту НАТО-а у Анкари најавио најавио да ће Словенија ове године издвојити 50 милиона долара, односно око 44 милиона евра, за војну помоћ Кијеву у оквиру иницијативе ПУРЛ.
Према Стевановићевом мишљењу, ови новци потребнији су грађанима Словеније, а ако се тежи миру, нешто мора да се промени.
Стевановић може да прича шта хоће јер је потребан Јанши
Према Мекининим речима, Стевановић питање словеначког чланства у НАТО-у повлачи из истог разлога из кога је то радио и претходни словеначки премијер Роберт Голоб, само из другачијих интереса. Голоб је, подсећа Мекина, тражио референдум о чланству у НАТО-у како би добио средства за куповину оружја за Украјину, Стевановић пак, због својих гласача који су евроскептични и антинато настројени.
„Са друге стране, он је Јанши важан јако важан због свих других пројеката у држави, тако да му Јанша дозвољава да лансира овакве ствари. То су ствари које, нажалост, немају никакве шансе да прођу, јер, по словеначком законодавству, требало би да две трећине парламента гласа за такав референдум, да би имао ефективну снагу да преокрене политику Словеније. И то се неће десити јер су и владајућа десница и левица против тога“, истиче Мекина.
Само би једна левичарска странка, која, како Мекина каже, „иначе очима не може да види Стевановића“, подржала његову иницијативу о расписивању референдума – једина тачка у којој се слажу је да је НАТО лош, тако да све чињенице говоре да нема много шанси да Словенци гласају о томе хоће ли њихова земља остати део НАТО-а или неће.
„Једноставно, судбина НАТО-а биће одлучена на глобалном нивоу. О томе ће да одлучују Русија, Америка, Немачка и остале велике државе поступцима којима се сада воде. То је ниво одлучивања“, констатује наш саговорник.
Проблем миграната не решава се махањем неонацистичким заставама
Коментаришући окупљање екстремних десничара у словеначкој престоници 7. јула, Мекина каже да се ради о „тужном скупу“ на којем су испаљиване шовинистичке пароле и махано заставама које са Словенијом немају много везе. Ипак, скуп је организован у време када су у некадашњој најсевернијој југословенској републици на власти десничари. Иако је председница државе осудила скуп, медији блиски владајућој коалицији као да су га подржавали.
Раније, било би доста теже да скуп буде организован, јер полиција би реаговала, како Мекина каже, грубље, него сада, када је министар полиције десничар.
Ради се, подсећамо о скупу на коме се захтевала „ремиграција“, односно повратак миграната у земље порекла. У први план избили су неонацистичка обележја која су учесници носили.
Мекина види два аспекта проблема, легитиман и нелегитиман. Свака држава мора да контролише своје границе и свака заједница има право да одлучује ко ће да буде њен члан. И у Словенији, као и у другим земљама, када виде да долази много миграната, истиче он. Природно је да се људи уплаше када виде много миграната на улицама. Међутим, десница је у својим настојањима за „ремиграцију“, како каже, неискрена.
„Они добрим делом подржавају атлантистичке идеје, односно ратове које воде западне земље, у Африци, на Блиском истоку и на истоку Европе, а са друге стране, не би хтели да се суоче са последицама, а последице су, наравно, емиграција људи који више немају своје домовине, који имају разрушене домове или државе са јако лошим изгледима за економски опоравак, па долазе код нас у Европу мислећи да ћу наћи спас, што је делимично тачно. Тако да је јако мало оних који су на десници поштени у смислу да се заузимају за други циљ – да кажу да неће ратове и да ће истовремено чувати границе“, наводи Мекина.
Већина оних који су се 7. јула окупили и није много критична према НАТО-у, али слично је и на левици, чији су се симпатизери окупили на контраскупу два дана касније. Они се, опет, каже Мекина, залажу за глобализам који нема смисла.
Према његовом мишљењу, решења треба тражити између, на средини, али пре свега у промени светског поретка за шта се залажу силе попут Русије и Кине. Потребно је, каже он, променити услове у којима живе људи у економски слабим државама и регионима. Махање неонацистичким заставама у Љубљани зато и нема пуно смисла – требало би да се догоди много тога на светском нивоу да би се свет променио, закључује наш саговорник.
