https://sputnikportal.rs/20260712/hoce-li-tri-de-stampac-mesa-zameniti-obore--prave-zivotinje-mnogo-piju-i-emituju-gasove-video-1201195265.html
Хоће ли три де штампач меса заменити оборе — праве животиње много пију и емитују гасове /видео/
Хоће ли три де штампач меса заменити оборе — праве животиње много пију и емитују гасове /видео/
Sputnik Србија
Пад броја грла стоке у ЕУ у прошлој години није изузетак већ вишегодишњи тренд до кога је, пре свега, довела примена нове регулативе и смањење неких... 12.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-12T16:10+0200
2026-07-12T16:10+0200
2026-07-12T16:10+0200
економија
србија
србија – економија
економија
енергија спутњика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/16/1183883847_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_5030d3feb50677b11ba1317621154d89.jpg
На то у емисији Енергија Спутњика указује секретар Удружења за сточарску производњу у Привредној комоти Србије, Ненад Будимовић који сматра да бисмо морали да тражимо нова тржишта, али на организован начин којим би се бавила посебно за то формирана компанија.Канцеларија Европске уније за статистику - Евростат, ових дана је саопштила да је број грла стоке у ЕУ наставио је да се смањује током 2025. године и то у свим главним категоријама. На крају прошле године било је за 0,5 одсто мање свиња него годину раније. Број говеда смањен је за 2,8 одсто, док је број оваца опао за 1,7 одсто. Истовремено, број коза смањен је за 1,6 одсто.Тај мањи број грла у прошлој години не би био разлог за бригу да у питању није вичегодишњи тренд, на шта упозорава и Евростат.ЕУ све већи увозник месаУ поређењу са стањем од пре десет година број коза је мањи за 17,5 одсто, оваца за 12,2 одсто. Број говеда је опао за 9,7 процената, а број свиња је забележио пад од 8,9 одсто. То се одразило и на смањење извоза и повећање увоза меса у ЕУ.Највећи удар и рекордан увоз је у случају говежег и телећег меса за чак 25 одсто, односно 33 процента у односу на исти период лани. У исто време, извоз говеђег меса из ЕУ према трећим земљама опао је за око 13 одсто па су због смањене понуде, цене европске говедине толико високе да су постале потпуно неконкурентне на светском тржишту.Извоз свињског меса забележио је пад од 12 одсто, а осим мањег броја грла због еколошких регулатива, велики ударац за ЕУ је био и губитак кинеског тржишта. Кина, велики потрошач свињског меса, донела је закон да нема увоза свињетине из држава где не прође више од три године од последњег случаја афричке куге, напомиње Будимовић. То је драматично смањило куповину из Европе и довело до вишкова унутар саме ЕУ, па се део тог меса сада прелива на тржишта ван Уније, укључујући и Балкан.Хронични дефицит јагњећег и козјег меса чини да увоз континуирано расте по стопи и до 13 одсто годишње углавном са Новог Зеланда, Аустралије и Уједињеног Краљевства.Једина категорија која бележи раст производње и извоза је живинско месо. Како фармери масовно гасе скупе и еколошки захтевне фарме свиња и говеда, они прелазе на интензивни узгој пилића, који имају бржи циклус производње и нижу цену на тржишту.Много пију и емитују гасовеШта је довело до тога када чак трећина буџета Европске уније иде за пољопривреду, чији делатници имају велике подстицаје због чега је цена њихових пољопривредних производа била изузетно конкурентна и како ће се то одразити на наше тржиште које је последњих година увозило свињско месо из ЕУ?Будимовић каже да је јасно откуд такав тренд и у свету и и Европи.Захваљујући тим стандардима сточарима се све мери, почев од тога да је за производњу килограма јунећег меса неопходно да животиња попије 15.000 литара воде, да у исто време животиња произведе 60 до 100 килограма угљендиоксида, мери се да ли је за производњу хране за животиње употребљена земља где је урађена дефорестација, односно крчење шума, прецизира стручњак за сточарство.Кад изађу из штале тешко се враћајуУз смањење или чак и укидање неких подстицаја, ове мере су довеле до тога да фармери почну да одустају од сточарске производње. И тај тренд пада се не може лако зауставити. Раст се не може очекивати, већ само стагнација.Он указује на то да генерално успорава производња меса у свету где укупна производња износи 440 милиона тона, у Европској унији је то око 44 милиона тона, а код нас је то неких 520. 000 тона свих врста. Пад броја грла стоке бележи и Србија која је за десет година између два пољопривредна пописа за трећину смањила број свиња, а за петину говеда.Будимовић ипак напомиње да, осим свињског меса, Србија производи довољне количине осталог за своје потребе. Он је изразио наду да нећемо посегнути за свим строгим правилима за којима је ЕУ која су је коштала.Оно што, међутим, треба да применимо а што немамо и због чега је дошло до пада у сточарству је, како каже изостанак примене системских мера. Много новца иде у подстицаје, али се, како каже, тај новац не враћа у производњу, у осавремењавање, у репродукцију, у исхрану, у квалитет. Уз то, додаје он, погађа нас појава заразних болести у сточарској производњи, конкретно афричка куга свиња.Утиче и на насПо његовом мишљењу, то што се дешава са стоком у ЕУ за нас ће бити отежавајући фактор, јер смо, како каже, танка економија коју сваки талас из Европе погоди. То се најбоље види по томе што су вишкови свињског меса у ЕУ због конкурентне цене завршили код наших прерађивача и директно утицали на нашу производњу свиња.Будимовић, ипак, сматра да ми и даље имамо своје место на ЕУ тржишту, зато што је наша јунетина дефинитивно много квалитетнија, зато што је реч о јунадима старости до 12 месеци. Товно говедарство у у последње време код нас бележи раст.Тачно је, каже, да деценијама имамо одобрену квоту за извоз 8.700 тона беби бифа годишње у ЕУ и да не достигнемо ни 10 одсто те квоте. Прошле године смо извезли тек 560 тона у ЕУ, јер једноставно то је задњи черек, а питање је коме онда продати предњи черек. Не исплати се клати вола за кило меса.Као ГенексСтручњак за сточарство сматра да треба посегнути за неким старим, добрим искуствима, какав је, на пример, био Генекс.„Треба једна таква фирма која ће да дође код нашег фармера да каже: Ево за 20 телади, имаш храну, имаш ветеринарску заштиту, цена је та, долазимо за девет месеци.И наш фармер је обезбеђен, зна да ће доћи неко ко ће откупити, зна да ће ту робу сву продати, и то је било организовано.Предњи черек је продаван на нека тржишта или за прераду, јер смо имали већи извоз тих производа, а задњи черек, миланез, је најчешће ишао у Грчку и Италију.И ми смо тада извозили по 10.000 тона на годишњем нивоу“, истиче Будимовић.Како сликовито примећује, то није било пре сто него пре 15-20 година.Једноставно, како истиче, треба неко да се бави тиме, јер наши фармери немају ни времена, ни искуства, ни знања око неопходне документације и осталог што је потребно.У међувремену тржиште се изгубило, људи су нашли друге добављаче, али полако би требало можда размишљати и у том смеру да нам треба једна организована служба која би се тиме бавила.Траже и пилетинуОн указује да јунетина није једина могућност, јер ће потрошња свињског меса која је држала примат, бити замењена живинским месом које ће бити много више заступљено на трпези становника ЕУ, јер је јефтиније, доступније, лакше се спрема, а посебно што се капитал у том случају обрне за краће време.ЕУ је дуго било тржиште затворено за српску пилетину због неопходности усклађивања са тамошњим правилима ветеринарске сертификације и контроле салмонеле. Помаке смо направили и ради се на отварању тог тржишта које је све већи конзумент те врсте меса.Иако је приметан пад потрошње посебно црвеног меса у ЕУ, Европа је и даље врло референтан потрошач. Уз то, Азија и северна Африка, која је сада на врло ниском нивоу употребе меса, имаће тенденцију раста. Прогнозе су да ће до 2035. године потрошња са 0,7 килограма по становнику годишње ићи и до 10 килограма, каже Будимовић.Он, уз то, напомиње да нисмо довољно искористили потенцијал чињенице да наше животиње ниси храњене генетски модификованим организмима и да су производи од животиња нон-ГМО. На томе треба маркетиншки радити и то јасно ставити до знања, сматра саговорник Енергије Спутњика.Успорило штампање месаБудимовић се нада да ће успорити и агресивни медијски тренд заговарања здравог живота који је млеко и црвено месо као протеине животњског порекла малтене прогласио нездравом храном. Као што је, како каже, после бума појаве штампаног 3Д меса, полако успорио тај истраживачки део, јер се на крају видело да је то комерцијално неисплативо.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
србија, србија – економија, економија, енергија спутњика, анализе и мишљења
србија, србија – економија, економија, енергија спутњика, анализе и мишљења
Хоће ли три де штампач меса заменити оборе — праве животиње много пију и емитују гасове /видео/
Пад броја грла стоке у ЕУ у прошлој години није изузетак већ вишегодишњи тренд до кога је, пре свега, довела примена нове регулативе и смањење неких подстицаја. Док је тако у ЕУ не треба очекивати другачију ситуацију ни у Србији која од увозника не може преко ноћи поново постати извозник меса.
На то у емисији
Енергија Спутњика указује секретар Удружења за сточарску производњу у Привредној комоти Србије, Ненад Будимовић који сматра да бисмо морали да тражимо нова тржишта, али на организован начин којим би се бавила посебно за то формирана компанија.
Канцеларија Европске уније за статистику - Евростат, ових дана је саопштила да је број грла стоке у ЕУ наставио је да се смањује током 2025. године и то у свим главним категоријама. На крају прошле године било је за 0,5 одсто мање свиња него годину раније. Број говеда смањен је за 2,8 одсто, док је број оваца опао за 1,7 одсто. Истовремено, број коза смањен је за 1,6 одсто.
Тај мањи број грла у прошлој години не би био разлог за бригу да у питању није вичегодишњи тренд, на шта упозорава и Евростат.
У поређењу са стањем од пре десет година број коза је мањи за 17,5 одсто, оваца за 12,2 одсто. Број говеда је опао за 9,7 процената, а број свиња је забележио пад од 8,9 одсто. То се одразило и на смањење извоза и повећање увоза меса у ЕУ.
Највећи удар и рекордан увоз је у случају говежег и телећег меса за чак 25 одсто, односно 33 процента у односу на исти период лани. У исто време, извоз говеђег меса из ЕУ према трећим земљама опао је за око 13 одсто па су због смањене понуде, цене европске говедине толико високе да су постале потпуно неконкурентне на светском тржишту.
Извоз свињског меса забележио је пад од 12 одсто, а осим мањег броја грла због еколошких регулатива, велики ударац за ЕУ је био и губитак кинеског тржишта. Кина, велики потрошач свињског меса, донела је закон да нема увоза свињетине из држава где не прође више од три године од последњег случаја афричке куге, напомиње Будимовић. То је драматично смањило куповину из Европе и довело до вишкова унутар саме ЕУ, па се део тог меса сада прелива на тржишта ван Уније, укључујући и Балкан.
Хронични дефицит јагњећег и козјег меса чини да увоз континуирано расте по стопи и до 13 одсто годишње углавном са Новог Зеланда, Аустралије и Уједињеног Краљевства.
Једина категорија која бележи раст производње и извоза је живинско месо. Како фармери масовно гасе скупе и еколошки захтевне фарме свиња и говеда, они прелазе на интензивни узгој пилића, који имају бржи циклус производње и нижу цену на тржишту.
Много пију и емитују гасове
Шта је довело до тога када чак трећина буџета Европске уније иде за пољопривреду, чији делатници имају велике подстицаје због чега је цена њихових пољопривредних производа била изузетно конкурентна и како ће се то одразити на наше тржиште које је последњих година увозило свињско месо из ЕУ?
Будимовић каже да је јасно откуд такав тренд и у свету и и Европи.
„Једноставно, до тога је довела примена нове оштрије регулативе, поготово у Европској унији последњих 4-5 година, која се пре свега односи на на еколошке стандарде, на трговачке стандарде, односно уговоре између произвођача и трговаца, на амбалажу. Европа је донела одлуку да малтене дестимулише сточарску производњу, односно производњу меса и млека“, сматра саговорник Спутњика.
Захваљујући тим стандардима сточарима се све мери, почев од тога да је за производњу килограма јунећег меса неопходно да животиња попије 15.000 литара воде, да у исто време животиња произведе 60 до 100 килограма угљендиоксида, мери се да ли је за производњу хране за животиње употребљена земља где је урађена дефорестација, односно крчење шума, прецизира стручњак за сточарство.
Кад изађу из штале тешко се враћају
Уз смањење или чак и укидање неких подстицаја, ове мере су довеле до тога да фармери почну да одустају од сточарске производње. И тај тренд пада се не може лако зауставити. Раст се не може очекивати, већ само стагнација.
„Генерално у сточарству, једном када, како се то каже, животиња пређе праг штале тешко се враћа. То је производња која је врло захтевна, то знамо, и онај ко одустане значи да је заиста дошао до краја, да нема простора више ни за ангажовањем ни за улагање“, истиче Будимовић.
Он указује на то да генерално успорава производња меса у свету где укупна производња износи 440 милиона тона, у Европској унији је то око 44 милиона тона, а код нас је то неких 520. 000 тона свих врста. Пад броја грла стоке бележи и Србија која је за десет година између два пољопривредна пописа за трећину смањила број свиња, а за петину говеда.
Будимовић ипак напомиње да, осим свињског меса, Србија производи довољне количине осталог за своје потребе. Он је изразио наду да нећемо посегнути за свим строгим правилима за којима је ЕУ која су је коштала.
Оно што, међутим, треба да применимо а што немамо и због чега је дошло до пада у сточарству је, како каже изостанак примене системских мера. Много новца иде у подстицаје, али се, како каже, тај новац не враћа у производњу, у осавремењавање, у репродукцију, у исхрану, у квалитет. Уз то, додаје он, погађа нас појава заразних болести у сточарској производњи, конкретно афричка куга свиња.
По његовом мишљењу, то што се дешава са стоком у ЕУ за нас ће бити отежавајући фактор, јер смо, како каже, танка економија коју сваки талас из Европе погоди. То се најбоље види по томе што су вишкови свињског меса у ЕУ због конкурентне цене завршили код наших прерађивача и директно утицали на нашу производњу свиња.
Будимовић, ипак, сматра да ми и даље имамо своје место на ЕУ тржишту, зато што је наша јунетина дефинитивно много квалитетнија, зато што је реч о јунадима старости до 12 месеци. Товно говедарство у у последње време код нас бележи раст.
Тачно је, каже, да деценијама имамо одобрену квоту за извоз 8.700 тона беби бифа годишње у ЕУ и да не достигнемо ни 10 одсто те квоте. Прошле године смо извезли тек 560 тона у ЕУ, јер једноставно то је задњи черек, а питање је коме онда продати предњи черек. Не исплати се клати вола за кило меса.
Стручњак за сточарство сматра да треба посегнути за неким старим, добрим искуствима, какав је, на пример, био Генекс.
„Треба једна таква фирма која ће да дође код нашег фармера да каже: Ево за 20 телади, имаш храну, имаш ветеринарску заштиту, цена је та, долазимо за девет месеци.И наш фармер је обезбеђен, зна да ће доћи неко ко ће откупити, зна да ће ту робу сву продати, и то је било организовано.Предњи черек је продаван на нека тржишта или за прераду, јер смо имали већи извоз тих производа, а задњи черек, миланез, је најчешће ишао у Грчку и Италију.И ми смо тада извозили по 10.000 тона на годишњем нивоу“, истиче Будимовић.
Како сликовито примећује, то није било пре сто него пре 15-20 година.
Једноставно, како истиче, треба неко да се бави тиме, јер наши фармери немају ни времена, ни искуства, ни знања око неопходне документације и осталог што је потребно.
У међувремену тржиште се изгубило, људи су нашли друге добављаче, али полако би требало можда размишљати и у том смеру да нам треба једна организована служба која би се тиме бавила.
Он указује да јунетина није једина могућност, јер ће потрошња свињског меса која је држала примат, бити замењена живинским месом које ће бити много више заступљено на трпези становника ЕУ, јер је јефтиније, доступније, лакше се спрема, а посебно што се капитал у том случају обрне за краће време.
„Европа жуди за живинским месом и за конзумним јајима и ту су велике активности кроз Привредну комору Србије (ПКС) да се регулатива усагласи са европском, јер можемо да продајемо врло повољно, конкретно пилећи филе који је тражен”, напомиње секретар Удружења за сточарску производњу у ПКС.
ЕУ је дуго било тржиште затворено за српску пилетину због неопходности усклађивања са тамошњим правилима ветеринарске сертификације и контроле салмонеле. Помаке смо направили и ради се на отварању тог тржишта које је све већи конзумент те врсте меса.
Иако је приметан пад потрошње посебно црвеног меса у ЕУ, Европа је и даље врло референтан потрошач. Уз то, Азија и северна Африка, која је сада на врло ниском нивоу употребе меса, имаће тенденцију раста. Прогнозе су да ће до 2035. године потрошња са 0,7 килограма по становнику годишње ићи и до 10 килограма, каже Будимовић.
Он, уз то, напомиње да нисмо довољно искористили потенцијал чињенице да наше животиње ниси храњене генетски модификованим организмима и да су производи од животиња нон-ГМО. На томе треба маркетиншки радити и то јасно ставити до знања, сматра саговорник Енергије Спутњика.
Будимовић се нада да ће успорити и агресивни медијски тренд заговарања здравог живота који је млеко и црвено месо као протеине животњског порекла малтене прогласио нездравом храном. Као што је, како каже, после бума појаве штампаног 3Д меса, полако успорио тај истраживачки део, јер се на крају видело да је то комерцијално неисплативо.
