Да ли је Америка најавила почетак краја Међународног кривичног суда
© AP Photo / Omar Havana
Пратите нас
Изјава Марка Рубија да Међународни кривични суд у Хагу представља претњу по САД због чега ће целокупна моћ америчке владе бити усмерена ка онемогућавању његовог деловања показатељ је шизофрене ситуације у Америци, која лавира између суверенизма и глобализма, али је уједно и почетак краја овог суда, каже за Спутњик адвокат Горан Петронијевић.
Америчка објава „рата“ Међународном кривичном суду (МКС) дошла је уз оптужбу да суд „води рат против Америке путем такозваног међународног права“ и да је састављен од „глобалиста који сматрају да имају неограничену моћ“.
Граничари који депортују илегалне мигранте, маринци који бране земљу и тужиоци који прогоне терористе могли би да се нађу пред страним судом само зато што раде свој посао, истакао је Рубио и додао да овај „одметнути суд“ представља претњу по политички и правни поредак САД.
Суд без кредибилитета
САД нису потписнице Римског статута, тако да МКС нема јурисдикцију на америчкој територији, али је трибунал упркос томе отворио истраге против неких америчких обавештајаца и војних лица, које одбија да затвори. Петронијевић објашњава да је у тренутку потписивања овог документа било присутно 123 потписница и да им је иницијална идеја била добра – идеја универзалне правде и спровођења међународног права на истим принципима.
Овај суд је од самог почетка имао проблеме који су га озбиљно компромитовали. У првих десет година постојања судио је свега у седам случајева, и то искључиво за афричке државе, због чега је и прозван Међународним судом за Африку. Ниједан случај од бројних ратних злочина које је починио НАТО, као ни многи други сукоби широм света, нису били предмет истраге или поступка пред Међународним кривичним судом, каже Петронијевић за Спутњик.
Ту се компромитованост и некомпетенција није завршила, јер је следећа грешка била подизање оптужнице против председника Руске Федерације Владимира Путина и Марије Алексејевне која је била на челу организације за заштиту деце.
То је била лажна оптужба која је настала у атмосфери масовне русофобије, управо под утицајем Сједињених Америчких Држава, будући да је Међународни кривични суд у почетку био под снажним утицајем Сједињених Америчких Држава. САД никада нису прихватиле да суд има јурисдикцију над њиховим држављанима или њиховом територијом. Оне се и даље држе правила из периода униполарности – да ниједан страни суд не може судити америчком држављанину, осим америчких судова и то је нешто што је неприхватљиво.
Наш саговорник напомиње да је МКС у једном тренутку покушао да поправи свој углед када је покренуо поступке против израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, начелника Генералштаба Израела и једног од вођа Хамаса због рата у Гази. У том тренутку је изгледало да постоји покушај да се правда спроводи непристрасно, јер нису били обухваћени само израелски званичници, нити само представници Хамаса, већ оперативно руководство обе стране. Међутим, наставља Петронијевић, тада је реаговао ционистички лоби у Америци, и притисак је одрадио своје, а оптужбе иако нису званично повучене, никада нису ни спроведене.
Тај суд је изгубио кредибилитет много пре него што је дошао у сукоб са Сједињеним Америчким Државама. Ово што се сада догађа, колико год било супротно праву и представљало тешко нарушавање међународног права од стране Сједињених Америчких Држава, бојим се да представља почетак краја тог суда.
Чисто насиље
САД су један од оснивача МКС, који је организован по обрасцу некадашњег Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, са седиштем у Хагу. Суочен са могућношћу да МКС у неком моменту оптужи Американце, тадашњи председник Џорџ Буш Млађи одбио је да потпише Римски статут, а амерички Конгрес је донео закон по којем Бела кућа има право на војну интервенцију уколико МКС ухапси неког америчког држављанина, који је у јавност прозван „Закон о инвазији на Хаг“.
С тим у вези, Рубио је изјавио да ће све „дипломатске опције“ бити на столу у кампањи да „елиминишу претњу коју МКС представаља по Американце“. Петронијевић ово оцењује као чисто и једноставно – насиље.
Ни тамо ни 'вамо
Наш саговорник сматра да оваква перцепција стварности показује да Америка у свом покушају спровођења суверенизма ипак остаје на половини пута између глобализма и суверенизма.
Начин на који се Америка понела овде управо говори да они нису изашли из периода у коме су били предводници неолибералног глобализма. То је био период када су газили међународно право и замењивали га правилима која су уводили силом. Дакле, право је оно што се договори, потпише и спроводи, а правило је оно што се намеће силом. Иза правила постоји сила, а иза права постоји договор. То је основна разлика, каже Петронијевић за Спутњик.
Он објашњава да се хаос и расцеп у којем се Америка сада налази огледа и у њиховом вокабулару. Државни секретар се међународном суду обратио управо онако како су се обраћали у време униполарности, када су Сједињене Америчке Државе биле једина светска сила, а користе језик и вокабулар неолибералног глобализма, истовремено себе промовишући као суверенисте који се боре против глобалиста од којих је, наводно, састављен тај суд.
Петронијевић сматра и да није случајно баш Марко Рубио тај који је изашао у јавност са оваквом тврдњом, те да се за њега припрема једна врло озбиљна улога у будућности.
Није случајно што је ту Марко Рубио, јер је он тројански коњ глобализма. Он је један од највећих кочничара америчке суверенизације у овом периоду и један од људи који је неолиберални глобализам потурио Трампу, највероватније са намером да буде кандидат на следећим председничким изборима. Тако би амерички народ, мислећи да бира суверенисту, односно Трамповог и следбеника МАГА покрета, заправо изабрао неолибералног глобалисту, а то је управо Марко Рубио, закључује Петронијевић.
Погледајте и:
