https://sputnikportal.rs/20260714/ko-je-imao-tezi-put-sport-fudbal-svetsko-prvenstvo-mundijal-2026-polufinale-1201266173.html
Ко је имао тежи пут?
Ко је имао тежи пут?
Sputnik Србија
После месец дана врхунског фудбала, изненађења и драматичних елиминација, Светско првенство стигло је до фазе у којој више нема аутсајдера. У полуфиналу су... 14.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-14T10:06+0200
2026-07-14T10:06+0200
2026-07-14T10:06+0200
мундијал 2026
сп 2026 – скенер
спорт
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/0e/1201266016_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_edce1b7c30c89f6a4e8bd1e5579f8132.jpg
Прво полуфинале, у којем ће се састати Француска и Шпанија, игра се у уторак, 14. јула, на АТ&Т стадиону у Даласу. Дан касније, у среду, 15. јула, на Мерцедес-Бенц стадиону у Атланти, снаге ће одмерити Енглеска и Аргентина, у једном од највећих ривалстава у историји светских првенстава.Заједно имају чак десет титула светског шампиона, а свака од њих има убедљив аргумент да управо она подигне највреднији трофеј.Оваква завршница није случајност. За разлику од претходних шампионата, на којима су знали да се појаве сензационални полуфиналисти, овога пута до саме завршнице стигли су искључиво тимови који су током читавог турнира показали највише. Иако су све четири селекције избориле пласман без пораза, њихов пут до полуфинала није био подједнако тежак.Француска – најубедљивији фаворит„Триколори“ су током читавог турнира оставили можда и најбољи утисак. У групној фази савладали су Сенегал, Ирак и Норвешку, а затим у елиминацијама редом Шведску, Парагвај и Мароко.Иако ниједан од тих ривала није био безазлен, Француска је у сваком мечу деловала као екипа која има одговор на сваки проблем. Нападачка ширина, брза транзиција и огроман број играча светске класе чине је можда и најкомплетнијим тимом шампионата. Килијан Мбапе поново је лидер екипе, али највећа снага Француза лежи у чињеници да опасност прети са готово сваке позиције на терену.Шпанија – најтежи пут до последње четворкеАко се погледа жреб, мало ко је имао тежи посао од Шпаније. Већ у групној фази чекали су је Уругвај, Зеленортска Острва и Саудијска Арабија, док је нокаут рунда донела три веома захтевна европска противника – Аустрију, Португал и Белгију.За разлику од Француза, Шпанци су до успеха стизали стрпљењем. Контрола поседа, тактичка дисциплина и компактна одбрана били су њихово главно оружје. Управо због квалитета ривала које су елиминисали, многи аналитичари сматрају да је „црвена фурија“ заслужила епитет екипе која је до полуфинала стигла најтежим путем.Аргентина – шампион који зна како се побеђујеАктуелни светски шампион имао је нешто повољнији распоред. У групној фази Аргентина је без већих проблема савладала Алжир, Индонезију и Јордан, али су прави изазови уследили у елиминацијама.Победе над Зеленортским Острвима, Египтом и Швајцарском показале су да ова генерација поседује оно што краси све велике шампионе – способност да победи и онда када не игра најлепши фудбал. Иако више не делује тако доминантно као у Катару, Аргентина и даље има огромно искуство и мирноћу у утакмицама које одлучују шампиона.Енглеска – најзрелија генерација у последњих неколико деценијаПут Енглеске био је специфичан јер је свака наредна утакмица носила све већи степен тежине. После Хрватске, Гане и Панаме у групној фази, уследили су Демократска Република Конго, Мексико и Норвешка.Највећи испит био је дуел са Норвежанима предвођеним Ерлингом Халандом, али је екипа Томаса Тухела показала зрелост и карактер какви су годинама недостајали енглеском фудбалу. Управо та психолошка стабилност многима улива уверење да Енглеска коначно може да прекине шест деценија чекања на другу светску титулу.Полуфинале број један – судар две фудбалске филозофијеФранцуска и Шпанија не разликују се само по стилу игре, већ и по начину на који долазе до победа.Французи се ослањају на снагу, брзину и разорну транзицију, док Шпанци контролишу ритам утакмице дугим поседом лопте и техничком супериорношћу. Биће то окршај можда две најкомплетније репрезентације турнира, у којем ће сваки детаљ, од средине терена до индивидуалних дуела, имати пресудну улогу.Аргентина против Енглеске – историја, традиција и огроман улогДруго полуфинале носи посебну тежину. Аргентина и Енглеска већ деценијама имају једно од највећих ривалстава у светском фудбалу, а сваки њихов дуел носи и снажан историјски и емотивни набој.На једној страни је актуелни шампион који зна како се освајају велике титуле, а на другој репрезентација која верује да је коначно дошло време да после 60 година поново освоји светски трон. Биће то судар искуства и амбиције, али и две генерације које имају квалитет да оду до самог краја.Финала пре финалаБез обзира на то ко ће изборити место у мечу за титулу, једно је већ сада извесно – Светско првенство добиће шампиона који је морао да прође кроз конкуренцију каква се ретко виђа на великим такмичењима.Француска делује најмоћније, Шпанија је прошла најтежи пут, Аргентина поседује шампионски ДНК, а Енглеска можда највећу мотивацију. Управо зато многи ову завршницу већ називају једном од најквалитетнијих у историји Мундијала – јер су у борби за трофеј остале само репрезентације које су током целог турнира показале да припадају самом врху светског фудбала.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
сп 2026 – скенер, спорт, фудбал
сп 2026 – скенер, спорт, фудбал
Ко је имао тежи пут?
После месец дана врхунског фудбала, изненађења и драматичних елиминација, Светско првенство стигло је до фазе у којој више нема аутсајдера. У полуфиналу су остале четири репрезентације које већ деценијама припадају самом врху светског фудбала – Француска, Шпанија, Аргентина и Енглеска.
Прво полуфинале, у којем ће се састати Француска и Шпанија, игра се у уторак, 14. јула, на АТ&Т стадиону у Даласу. Дан касније, у среду, 15. јула, на Мерцедес-Бенц стадиону у Атланти, снаге ће одмерити Енглеска и Аргентина, у једном од највећих ривалстава у историји светских првенстава.
Заједно имају чак десет титула светског шампиона, а свака од њих има убедљив аргумент да управо она подигне највреднији трофеј.
Оваква завршница није случајност. За разлику од претходних шампионата, на којима су знали да се појаве сензационални полуфиналисти, овога пута до саме завршнице стигли су искључиво тимови који су током читавог турнира показали највише. Иако су све четири селекције избориле пласман без пораза, њихов пут до полуфинала није био подједнако тежак.
Француска – најубедљивији фаворит
„Триколори“ су током читавог турнира оставили можда и најбољи утисак. У групној фази савладали су Сенегал, Ирак и Норвешку, а затим у елиминацијама редом Шведску, Парагвај и Мароко.
Иако ниједан од тих ривала није био безазлен, Француска је у сваком мечу деловала као екипа која има одговор на сваки проблем. Нападачка ширина, брза транзиција и огроман број играча светске класе чине је можда и најкомплетнијим тимом шампионата. Килијан Мбапе поново је лидер екипе, али највећа снага Француза лежи у чињеници да опасност прети са готово сваке позиције на терену.
Шпанија – најтежи пут до последње четворке
Ако се погледа жреб, мало ко је имао тежи посао од Шпаније. Већ у групној фази чекали су је Уругвај, Зеленортска Острва и Саудијска Арабија, док је нокаут рунда донела три веома захтевна европска противника – Аустрију, Португал и Белгију.
За разлику од Француза, Шпанци су до успеха стизали стрпљењем. Контрола поседа, тактичка дисциплина и компактна одбрана били су њихово главно оружје. Управо због квалитета ривала које су елиминисали, многи аналитичари сматрају да је „црвена фурија“ заслужила епитет екипе која је до полуфинала стигла најтежим путем.
Аргентина – шампион који зна како се побеђује
Актуелни светски шампион имао је нешто повољнији распоред. У групној фази Аргентина је без већих проблема савладала Алжир, Индонезију и Јордан, али су прави изазови уследили у елиминацијама.
Победе над Зеленортским Острвима, Египтом и Швајцарском показале су да ова генерација поседује оно што краси све велике шампионе – способност да победи и онда када не игра најлепши фудбал. Иако више не делује тако доминантно као у Катару, Аргентина и даље има огромно искуство и мирноћу у утакмицама које одлучују шампиона.
Енглеска – најзрелија генерација у последњих неколико деценија
Пут Енглеске био је специфичан јер је свака наредна утакмица носила све већи степен тежине. После Хрватске, Гане и Панаме у групној фази, уследили су Демократска Република Конго, Мексико и Норвешка.
Највећи испит био је дуел са Норвежанима предвођеним Ерлингом Халандом, али је екипа Томаса Тухела показала зрелост и карактер какви су годинама недостајали енглеском фудбалу. Управо та психолошка стабилност многима улива уверење да Енглеска коначно може да прекине шест деценија чекања на другу светску титулу.
Полуфинале број један – судар две фудбалске филозофије
Француска и Шпанија не разликују се само по стилу игре, већ и по начину на који долазе до победа.
Французи се ослањају на снагу, брзину и разорну транзицију, док Шпанци контролишу ритам утакмице дугим поседом лопте и техничком супериорношћу. Биће то окршај можда две најкомплетније репрезентације турнира, у којем ће сваки детаљ, од средине терена до индивидуалних дуела, имати пресудну улогу.
Аргентина против Енглеске – историја, традиција и огроман улог
Друго полуфинале носи посебну тежину. Аргентина и Енглеска већ деценијама имају једно од највећих ривалстава у светском фудбалу, а сваки њихов дуел носи и снажан историјски и емотивни набој.
На једној страни је актуелни шампион који зна како се освајају велике титуле, а на другој репрезентација која верује да је коначно дошло време да после 60 година поново освоји светски трон. Биће то судар искуства и амбиције, али и две генерације које имају квалитет да оду до самог краја.
Без обзира на то ко ће изборити место у мечу за титулу, једно је већ сада извесно – Светско првенство добиће шампиона који је морао да прође кроз конкуренцију каква се ретко виђа на великим такмичењима.
Француска делује најмоћније, Шпанија је прошла најтежи пут, Аргентина поседује шампионски ДНК, а Енглеска можда највећу мотивацију. Управо зато многи ову завршницу већ називају једном од најквалитетнијих у историји Мундијала – јер су у борби за трофеј остале само репрезентације које су током целог турнира показале да припадају самом врху светског фудбала.
