https://sputnikportal.rs/20260714/moskva-i-peking-gledaju-u-beograd-sta-znaci-strateski-dijalog-sa-amerikom-1201288780.html
Москва и Пекинг гледају у Београд! Шта значи стратешки дијалог са Америком
Москва и Пекинг гледају у Београд! Шта значи стратешки дијалог са Америком
Sputnik Србија
Отварање стратешког дијалога између Србије и САД изазива зебњу, јер поставља се питање цене коју би Србија морала да плати, између осталог и кварењем односа са... 14.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-14T20:35+0200
2026-07-14T20:35+0200
2026-07-14T20:35+0200
србија
србија
србија – политика
сад
стратешки дијалог
марко ђурић
русија
кина
бранко павловић
небојша малић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/1e/1188387227_0:0:2077:1168_1920x0_80_0_0_577d6a9cdc88909958eb413531610b79.jpg
Може ли Србија истовремено да јача односе са САД, а да не угрози стратешку срадању са Москвом и Пекингом, питање је које се отвара уз најаву српског шефа дипломатије, Марка Ђурића, да ће у петак, у америчкој престоници, бити одржана прва седница у оквиру стратешког дијалога Србије и САД.Ову најаву пратила је је и изјава српског председника да смо “пријатељски” упозорени да неће бити одлагања санкција НИС-у.Ђурић је најавио да путује у Вашингтон на позив америчког државног секретара Марка Рубија. Према његовим речима, у српској делегацији биће представници више министарстава, а разговори ће обухватити теме из области политике, економије, науке и технологије, укључујући и сарадњу са НАСА-ом.Односи са Русијом и Кином непомеривиАко већ улазимо у дијалог са Америком односе са Русијом и Кином, Србија би требало да користи као сидро, да их наглашава као непомериву ствар, објашњава адвокат и народни посланик Бранко Павловић. То би, према његовим речима, требало да буде полазна основа било каквог дијалога, па и оног који се назива стратешким, јер српско-руски и српско-кинески односи су трајан елемент спољне политике Београда. Уколико би полазна основа за разговоре са САД били уступци на рачун односа са Москвом и Пекингом, то би било катастрофално за Србију.Међутим, наш саговорник се прибојава да то неће бити случај, а односи са Русијом биће изложенији притисцима од односа са Кином.Отварање стратешког дијалога са САД изазива зебњуЗа адвоката и народног посланика Бранка Павловића и сам термин „стратешки дијалог“ је проблематичан јер стратешки дијалог, како каже, подразумева да саговорници деле исте вредности и принципе, а то, према његовом мишљењу, није случај у српско-америчким односима.Србија није део војних савеза у којима САД доминирају и заступа потпуно супротне вредности мултилатерализма, док Вашингтон заступа хегемонизам; Србија чврсто стоји на ставу да међународно право треба поштовати; амерички став је потпуно супротан.С обзиром на то шта се догодило са Венецуелом и како се Вашингтон понаша у односима са Ираном, идеја о стратешком дијалогу изазива зебњу, додаје Павловић.Србија не мора да бира – може да буде мост између великих сила.Новинар Небојша Малић. Међутим, сматра да отварањем стратешког дијалога са САД Србија не мора да одустаје од политике баланса између великих сила која је годинама једно од обележја њене спољнополитичке оријентације. Према његовој оцени, Београд може да истовремено развија односе са САД, Русијом и Кином, без потребе да се сврстава у било који геополитички блок..Постоји низ области у којима Србија и Сједињене Државе могу да сарађују, без обзира на различите ставове о бројним међународним питањима. САД, Русија и Кина такође се не слажу у многим стварима, али све три велесиле имају заједнички именитељ са Србијом, сматра наш саговорник – заједнички непријатељи су им Брисел и америчка дубока држава.Дијалог би требало да буде искоришћен за разговор о темама које су важне за Србију, а не само за оне које су приоритет америчке администрације. Према Малићевом мишљењу, Београд би требало да наступи као као равноправан саговорник који отвара питања од националног интереса, уместо да унапред нуди уступке и не би требало да одговара на питања која нису постављена.Као пример да се може остати у добрим односима са Москвом и истовремено развијати сарадњу са Вашингтоном, Малић наводи пример Републике Српске, која је, како каже, успела да развије сарадњу са америчком администрацијом без политичких уступака или одрицања од сопствених интереса. Водећи се тим примером, ни Београд не би требало да своје добре односе са Москвом и Пекингом ставља под хипотеку.Стратешки дијалог није нов инструмент америчке дипломатије, оне годинама користе различите варијанте овог формата у односима са низом држава, док се теме разговора разликују од земље до земље.Међу најпознатијим примерима су Ирак, са којим је стратешки дијалог покренут 2020. и обухвата питања безбедности, борбе против тероризма, економије, енергетике и образовања, као и Филипини, где се већ више од деценије одржава Билатерални стратешки дијалог посвећен одбрамбеној, безбедносној, економској и регионалној сарадњи.Вашингтон је сличне механизме успоставио и са бројним државама на Блиском истоку, док са појединим европским савезницима редовно одржава стратешке консултације на високом нивоу.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260714/djuric-srbija-i-sad-ove-sedmice-otpocinju-strateski-dijalog-1201270299.html
србија
сад
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/1e/1188387227_132:0:2075:1457_1920x0_80_0_0_3e9c24124e6fdd28270cb7c86d943525.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
србија, србија – политика, сад, стратешки дијалог, марко ђурић, русија, кина, бранко павловић, небојша малић
србија, србија – политика, сад, стратешки дијалог, марко ђурић, русија, кина, бранко павловић, небојша малић
Москва и Пекинг гледају у Београд! Шта значи стратешки дијалог са Америком
Отварање стратешког дијалога између Србије и САД изазива зебњу, јер поставља се питање цене коју би Србија морала да плати, између осталог и кварењем односа са Русијом и Кином. Србија мора јасно да стави до знања да су односи са Русијом и Кином непомериви, а највећим притисцима могла би бити изложена управо сарадња са Москвом.
Може ли Србија истовремено да јача односе са САД, а да не угрози стратешку срадању са Москвом и Пекингом, питање је које се отвара уз најаву српског шефа дипломатије, Марка Ђурића, да ће у петак, у америчкој престоници, бити одржана прва седница у оквиру стратешког дијалога Србије и САД.
Ову најаву пратила је је и изјава српског председника да смо “пријатељски” упозорени да
неће бити одлагања санкција НИС-у.
Ђурић је најавио да путује у Вашингтон на позив америчког државног секретара Марка Рубија. Према његовим речима, у српској делегацији биће представници више министарстава, а разговори ће обухватити теме из области политике, економије, науке и технологије, укључујући и сарадњу са НАСА-ом.
Односи са Русијом и Кином непомериви
Ако већ улазимо у дијалог са Америком односе са Русијом и Кином, Србија би требало да користи као сидро, да их наглашава као непомериву ствар, објашњава адвокат и народни посланик Бранко Павловић. То би, према његовим речима, требало да буде полазна основа било каквог дијалога, па и оног који се назива стратешким, јер српско-руски и српско-кинески односи су трајан елемент спољне политике Београда. Уколико би полазна основа за разговоре са САД били уступци на рачун односа са Москвом и Пекингом, то би било катастрофално за Србију.
Међутим, наш саговорник се прибојава да то неће бити случај, а односи са Русијом биће изложенији притисцима од односа са Кином.
„Видели смо то у случају НИС-а, видимо и да се Америка апострофира као партнер за изградњу реверзибилне хидроелектране 'Ђердап 3', под изговором да се само са Румунима може разговарати како да се ствар реши, као да ће политика ЕУ и Румуније према Русији трајати деценијама, а не да ће бити сломљена до краја године“, наводи Павловић.
Отварање стратешког дијалога са САД изазива зебњу
За адвоката и народног посланика Бранка Павловића и сам термин „стратешки дијалог“ је проблематичан јер стратешки дијалог, како каже, подразумева да саговорници деле исте вредности и принципе, а то, према његовом мишљењу, није случај у српско-америчким односима.
„Видимо да Америка не поштује ни један принцип међународног права, а када смо ми у питању подржава сецесију такозваног Косова, тако да је велико питање на који начин можемо да имамо стратешки дијалог са САД. Можемо да имамо економске, привредне, финансијске дијалоге, али стратешке дијалоге не можемо“, категоричан је он.
Србија није део војних савеза у којима САД доминирају и заступа потпуно супротне вредности мултилатерализма, док Вашингтон заступа хегемонизам; Србија чврсто стоји на ставу да међународно право треба поштовати; амерички став је потпуно супротан.
С обзиром на то шта се догодило са Венецуелом и како се Вашингтон понаша у односима са Ираном, идеја о стратешком дијалогу изазива зебњу, додаје Павловић.
„Тренутно је актуелна вест да су Венецуелу ставили у чист колонијални положај са Рубиом на челу, као што су претходно ставили Ирак. И дан данас троше ирачке паре како им падне на памет. Тако да је идеја да имамо стратешки дијалог рађа стрепњу шта би то могло да значи, а уколико би се дословно схватило, то не би могло да значи ништа добро“, истиче он.
Србија не мора да бира – може да буде мост између великих сила.
Новинар Небојша Малић. Међутим, сматра да отварањем стратешког дијалога са САД Србија не мора да одустаје од политике баланса између великих сила која је годинама једно од обележја њене спољнополитичке оријентације. Према његовој оцени, Београд може да истовремено развија односе са САД, Русијом и Кином, без потребе да се сврстава у било који геополитички блок..
Постоји низ области у којима Србија и Сједињене Државе могу да сарађују, без обзира на различите ставове о бројним међународним питањима. САД, Русија и Кина такође се не слажу у многим стварима, али све три велесиле имају заједнички именитељ са Србијом, сматра наш саговорник – заједнички непријатељи су им Брисел и америчка дубока држава.
Дијалог би требало да буде искоришћен за разговор о темама које су важне за Србију, а не само за оне које су приоритет америчке администрације. Према Малићевом мишљењу, Београд би требало да наступи као као равноправан саговорник који отвара питања од националног интереса, уместо да унапред нуди уступке и не би требало да одговара на питања која нису постављена.
Као пример да се може остати у добрим односима са Москвом и истовремено развијати сарадњу са Вашингтоном, Малић наводи пример Републике Српске, која је, како каже, успела да развије сарадњу са америчком администрацијом без политичких уступака или одрицања од сопствених интереса. Водећи се тим примером, ни Београд не би требало да своје добре односе са Москвом и Пекингом ставља под хипотеку.
Стратешки дијалог није нов инструмент америчке дипломатије, оне годинама користе различите варијанте овог формата у односима са низом држава, док се теме разговора разликују од земље до земље.
Међу најпознатијим примерима су Ирак, са којим је стратешки дијалог покренут 2020. и обухвата питања безбедности, борбе против тероризма, економије, енергетике и образовања, као и Филипини, где се већ више од деценије одржава Билатерални стратешки дијалог посвећен одбрамбеној, безбедносној, економској и регионалној сарадњи.
Вашингтон је сличне механизме успоставио и са бројним државама на Блиском истоку, док са појединим европским савезницима редовно одржава стратешке консултације на високом нивоу.