https://sputnikportal.rs/20260714/svaki-dan-u-srbiji-gori-sest-divljih-deponija--veliki-rizici-po-zdravlje-1201286285.html
Сваки дан у Србији гори шест дивљих депонија – велики ризици по здравље
Сваки дан у Србији гори шест дивљих депонија – велики ризици по здравље
Sputnik Србија
У Србији сваки дан гори шест дивљих депонија, а само у 2025. години било је укупно 2.217 таквих пожара што указује да тренутни систем одлагања отпада не... 14.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-14T20:11+0200
2026-07-14T20:11+0200
2026-07-14T20:11+0200
друштво
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/0e/1201286494_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_9976294e5c5c6bd739812a069acc04c8.jpg
Десет критичних тачакаИстраживање показује и да су кардиоваскуларне болести, уз респираторне болести, хроничну опструктивну болест плућа и карцином плућа, директно повезане са аерозагађењем, а последице су често смртоносне.Председник удружења „Инжењери заштите животне средине“ Игор Јездимировић навео је да је лоцирано 10 критичних тачака, међу којима су Нови Сад, Панчево и Лесковац под већим ризиком од пожара.„Гледали смо са једне стране близину депоније људима који ту живе, а са друге стране број људи који је у радијусу утицаја који се ту дешава“, рекао је Јездимировић, преноси Танјуг.Озбиљни здравствени ризициЛоциране критичне тачке ће наредних дана добити препоруке за предузимање превентивних мера. Јездимировић истиче да је неопходно да се унапреди систем управљања отпадом, али и да се њиме управља онако како струка налаже.„Препорука локалним самоуправама јесте да прво престану да одлажу отпад на несанитарне депоније и да раде примарну селекцију отпада. У случају пожара, мора се упозорити становништво да не излази напоље и да се не бави физичким активностима“, рекао је Јездимировић.Коауторка истраживања др Снежана Живковић Перишић каже да аерозагађење смањује животни век, доводи до губитка радне способности и често до смртног исхода.„Сва популација је угрожена, деца, труднице и стари људи, али и радно активно становништво је изложено. Радно активно становништво између 18 и 65 година, губи између пет и 10 година живота због последица загађења“, рекла је Живковић Перишић.Истраживање је спроведено у оквиру пројекта „Promote policy solutions for circularity and sound agricultural and municipal waste management for improved urban air quality and resilience to health, economic and social shocks in selected beneficiary countries in Asia-Pacific and the Western Balkans“, који инжењери заштите животне средине реализују уз подршку Програма Уједињених нација за заштиту животне средине.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – друштво
Сваки дан у Србији гори шест дивљих депонија – велики ризици по здравље
У Србији сваки дан гори шест дивљих депонија, а само у 2025. години било је укупно 2.217 таквих пожара што указује да тренутни систем одлагања отпада не функционише, показују резултати истраживања „Утицај пожара на депонијама у идентификованим 'врућим тачкама' на загађење ваздуха и здравље људи“, који су представљени у Привредној комори Србије.
Истраживање показује и да су кардиоваскуларне болести, уз респираторне болести, хроничну опструктивну болест плућа и карцином плућа, директно повезане са аерозагађењем, а последице су често смртоносне.
Председник удружења „Инжењери заштите животне средине“ Игор Јездимировић навео је да је лоцирано 10 критичних тачака, међу којима су Нови Сад, Панчево и Лесковац под већим ризиком од пожара.
„Гледали смо са једне стране близину депоније људима који ту живе, а са друге стране број људи који је у радијусу утицаја који се ту дешава“, рекао је Јездимировић, преноси Танјуг.
Озбиљни здравствени ризици
Лоциране критичне тачке ће наредних дана добити препоруке за предузимање превентивних мера. Јездимировић истиче да је неопходно да се унапреди систем управљања отпадом, али и да се њиме управља онако како струка налаже.
„Препорука локалним самоуправама јесте да прво престану да одлажу отпад на несанитарне депоније и да раде примарну селекцију отпада. У случају пожара, мора се упозорити становништво да не излази напоље и да се не бави физичким активностима“, рекао је Јездимировић.
Коауторка истраживања др Снежана Живковић Перишић каже да аерозагађење смањује животни век, доводи до губитка радне способности и често до смртног исхода.
„Сва популација је угрожена, деца, труднице и стари људи, али и радно активно становништво је изложено. Радно активно становништво између 18 и 65 година, губи између пет и 10 година живота због последица загађења“, рекла је Живковић Перишић.
Истраживање је спроведено у оквиру пројекта „Promote policy solutions for circularity and sound agricultural and municipal waste management for improved urban air quality and resilience to health, economic and social shocks in selected beneficiary countries in Asia-Pacific and the Western Balkans“, који инжењери заштите животне средине реализују уз подршку Програма Уједињених нација за заштиту животне средине.
