Бугарска посла! Потез против Кијева договорен са Западом - Софија виђена за нове војне савезе
18:17 15.07.2026 (Освежено: 18:23 15.07.2026)
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Грађани Бугарске већински су проруски настројени, док је бугарска каса празна. То су разлози због којих је бугарска влада одлучила да не суделује у „коалицији вољних“. Али, мало тога ће се променити. Бугарски политичари наставиће да следе задатке које им задају у Бриселу и Вашингтону.
Да, доскорашњи председник а однедавно и бугарски премијер Румен Радев одбио је учешће у „коалицији вољних“; Бугарски премијер на Западу важи за „проруског политичара“, он се, како је сам изјављивао, залаже за „прагматичнији приступ“ проблему, а решење конфликта у Украјини, сматра, није „у његовом продужавању војним средствима, већ у снажној дипломатској мисији која ће коначно окончати ескалацију“.
Међутим, исти тај Румен Радев и док је био председник Бугарске, а самим тим и врховни командант њених оружаних снага, омогућио је да се Бугарска активно, као помагач Украјине, укључи у кампању против Русије, објашњава Душан Илић из Института за европске студије.
Бугарска остаје лојална Западу
Према његовим речима, мотиви Румена Радева да изађе из „коалиције вољних“ нису, дакле, принципијелни, већ прагматични.
„Сам Радев је пре неколико дана изјавио да би они радо наставили да помажу Украјину, али да се државна каса практично испразнила, између осталог и због помоћи Украјини, тако да они нису више финансијски у стању да то раде“, каже Илић.
Колико је Бугарска помагала Украјину последњих година, док је Румен Радев био њен председник, говоре и званични извори, који кажу да је трећина муниције и наоружања за Украјину ишла преко Бугарске, да је била важно чвориште за дотур ратног материјала који се кретао преко Албаније и Северне Македоније.
Питање колико је бугарски буџет био оптерећен помагањем кијевским снагама остаје отворено, јер подаци нису обелодањени, али свакако је добар део бугарског арсенала оружја завршио у рукама кијевског режима, додаје Илић.
А да ће се мало шта променити у бугарској политици према украјинском конфликту, сведоче и изјаве других бугарских званичника, министра одбране Димитра Стојанова и шефа дипломатије Велиславе Петрове-Чарнове.
„Оне недвосмислено указују на то да Бугарска остаје на украјинској страни, да треба појачати пакет санкција Москви и да је Бугарска неко ко ће бити лојалан партнер Западу, тако да се на тај начин амортизује одлука да изађе из „коалиције вољних“. И не ради се само о вербалном амортизовању, ради се о суштинским корацима које ће Бугарска свакако предузимати у корист својих западних партнера, или боље рећи западних тутора, против Руске федерације“, истиче Илић.
Покушај смиривања Бугара
Одлука Радева о напуштању „коалиције вољних“ у том смислу заправо је његов покушај да се етаблира као „човек разума“ који каже „не“ Бриселу и Вашингтону, али ствари ће, заправо, наставити да теку онако како су текле и до сада, додаје наш саговорник.
„Њима (бугарским политичарима) је важно да испуне свој колонијални задатак и придобију јавно мнење, које је јако незадовољно. Протести из децембра, којима је срушена претходна влада, нису били само плод игара споља, већ су добрим делом изазвани социјалним незадовољство и економском ситуацијом, која је веома лоша, нарочито након увођења евра. Цене су доста порасле и инфлација је већа него раније. У том смислу, важно је на неки симболички начин придобити већину становништва које је проруски или русофилски настројено“, сматра Илић.
Такав премијер је идеална личност да смири страсти унутар Бугарске и да смири стране интересе. Излазак Бугарске из „коалиције вољних“ један је од потеза у политичкој гимнастици којим се влада служи да задовољи Запад и већи део бугарске јавности, додаје он.
Бугарска виђена за нове војне савезе
С друге стране, напуштање „коалиције вољних“ може бити мотивисано другим и, према Илићевим речима, озбиљнијим геополитичким проблемима које Бугарска има на својим југоисточним границама.
„У њеном непосредном окружењу настаје један мини војни савез на чијем челу је Турска и чији део су Северна Македонија, Албанија и тзв. Косово, а противсавез је формиран пре неколико месеци од Грчке, Кипра и Израела. Оба савеза позвала су Бугарску да им се придружи и могуће је да се Бугарска „чува“ за улазак у неки од тих савеза имајући у виду да је то за њу безбедносно и стратешки важније питање од дешавања на источном фронту“, истиче Илић.
Могуће је да је одлука о напуштању „коалиције вољних“ договорена са бугарским западним покровитељима, како би Софија преузела и неку значајнију улогу у једном од ова два савеза, него што је играла у украјинској кризи.
Понашање данашње Бугарске има сличности са њеним понашањем током Другог светског рата – она се тада није укључила у агресију против Совјетског савеза, због русофилства њеног становништва, иако је била чланица савеза сила Осовине, а амбасада СССР-а све време рата била је отворена.
Ова паралела, каже Илић, може се донекле повући – Запад још увек није почео отворени рат против Русије; Турска није учествовала у рату пре осамдесет година, а разлика је и у томе што је данашња Бугарска на рубу демографског опстанка. Ситуација, иако наликује оној из Другог светског рата, битно је другачија и стога узрокује овакво понашање бугарских политичких елита, закључује Илић.
Погледајте и:
