https://sputnikportal.rs/20260715/udruzenja-toplana-srbije-naplata-grejanja-po-potrosnji-uvodi-se-postepeno-1201310199.html
Удружење топлана Србије: Наплата грејања по потрошњи уводи се постепено
Удружење топлана Србије: Наплата грејања по потрошњи уводи се постепено
Sputnik Србија
Директор Удружења топлана Србије Дејан Стојановић рекао је данас да ће се наплата по потрошњи постепено уводити у све више градова као и да грађани не треба да... 15.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-15T10:16+0200
2026-07-15T10:16+0200
2026-07-15T10:18+0200
економија
економија
србија – економија
грејање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/18/1133595295_0:15:3145:1784_1920x0_80_0_0_c8512be4ecb56caa253889f7c1737037.jpg
Он је подсетио да је наплата по потрошњи законска обавеза још од 2015. године и да је њен циљ праведнији обрачун трошкова. "Ефикаснији објекти добијаће нешто ниже рачуне од просека, док ће они са већом потрошњом плаћати нешто више. Тај систем је логичан и правичан и не треба правити никакву фаму око тога", рекао је Стојановић.Он је објаснио да ће се фиксни део рачуна плаћати током целе године, док ће се варијабилни део, који зависи од потрошње, обрачунавати у току грејне сезоне. Према његовим речима, од 60 система даљинског грејања у Србији, њих 18 већ у потпуности примењује наплату по потрошњи, док је циљ да до краја године тај модел обухвати око 70 одсто корисника. "Тек када измерите потрошњу и видите резултат, онда можете да примењујете мере енергетске ефикасности", нагласио је Стојановић. Говорећи о припремама за нову грејну сезону, навео је да ремонти теку по плану и да за сада нема већих проблема. Велика потраживањаИпак, упозорио је да је финансијско стање у топланама веома тешко. Навео је да укупна потраживања топлана од грађана, привреде и буџетских корисника премашују 39 милијарди динара, док дуговања за енергенте износе око 23 милијарде динара. "Нема уговора за испоруку природног гаса без измирених обавеза", упозорио је Стојановић. Осврћући се на раст цена гаса, рекао је да је цена на европској берзи ТТФ од почетка маја порасла са око 45 на 53 евра по мегават-сату. "Све зависи од геополитичких дешавања и видећемо како ће се ситуација развијати у наредном периоду", рекао је Стојановић за РТС.Када је реч о енергетској транзицији, истакао је да се Србија постепено удаљава од угља и мазута. "Осамдесет два одсто топлотне енергије производи се из природног гаса, а обновљиви извори сада учествују са између четири и по и пет одсто", навео је Стојановић. Додао је да је у току више пројеката које финансирају Европска банка за обнову и развој и Немачка развојна банка, а чији је циљ веће коришћење обновљивих извора енергије. Стојановић је најавио и да ће први систем који ће, поред грејања, обезбеђивати и хлађење бити тригенерацијско постројење на Експу. "Потребан нам је закон о грејању и хлађењу који ће јасно уредити.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, грејање
економија, србија – економија, грејање
Удружење топлана Србије: Наплата грејања по потрошњи уводи се постепено
10:16 15.07.2026 (Освежено: 10:18 15.07.2026) Директор Удружења топлана Србије Дејан Стојановић рекао је данас да ће се наплата по потрошњи постепено уводити у све више градова као и да грађани не треба да страхују од новог модела обрачуна.
Он је подсетио да је наплата по потрошњи законска обавеза још од 2015. године и да је њен циљ праведнији обрачун трошкова.
"Ефикаснији објекти добијаће нешто ниже рачуне од просека, док ће они са већом потрошњом плаћати нешто више. Тај систем је логичан и правичан и не треба правити никакву фаму око тога", рекао је Стојановић.
Он је објаснио да ће се фиксни део рачуна плаћати током целе године, док ће се варијабилни део, који зависи од потрошње, обрачунавати у току грејне сезоне.
Према његовим речима, од 60 система даљинског грејања у Србији, њих 18 већ у потпуности примењује наплату по потрошњи, док је циљ да до краја године тај модел обухвати око 70 одсто корисника.
"Тек када измерите потрошњу и видите резултат, онда можете да примењујете мере енергетске ефикасности", нагласио је Стојановић.
Говорећи о припремама за нову грејну сезону, навео је да ремонти теку по плану и да за сада нема већих проблема.
Ипак, упозорио је да је финансијско стање у топланама веома тешко.
Навео је да укупна потраживања топлана од грађана, привреде и буџетских корисника премашују 39 милијарди динара, док дуговања за енергенте износе око 23 милијарде динара.
"Нема уговора за испоруку природног гаса без измирених обавеза", упозорио је Стојановић.
Осврћући се на раст цена гаса, рекао је да је цена на европској берзи ТТФ од почетка маја порасла са око 45 на 53 евра по мегават-сату.
"Све зависи од геополитичких дешавања и видећемо како ће се ситуација развијати у наредном периоду", рекао је Стојановић за РТС.
Када је реч о енергетској транзицији, истакао је да се Србија постепено удаљава од угља и мазута.
"Осамдесет два одсто топлотне енергије производи се из природног гаса, а обновљиви извори сада учествују са између четири и по и пет одсто", навео је Стојановић.
Додао је да је у току више пројеката које финансирају Европска банка за обнову и развој и Немачка развојна банка, а чији је циљ веће коришћење обновљивих извора енергије.
Стојановић је најавио и да ће први систем који ће, поред грејања, обезбеђивати и хлађење бити тригенерацијско постројење на Експу.
"Потребан нам је закон о грејању и хлађењу који ће јасно уредити.
