Ђедовић: Ђердап 3 има потенцијал да буде највећа реверзибилна хидроелектрана у југоисточној Европи
08:41 16.07.2026 (Освежено: 10:18 16.07.2026)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Дубравка Ђедовић Хандановић, министар рударства и енергетике, изјавила је данас у Букурешту да пројекат Ђердап 3 има потенцијал да буде највећа реверзибилна хидроелектрана у југоисточној Европи и да ће се до краја месеца знати које су компаније од шест заинтересованих за извођење радова испуниле критеријуме на јавном позиву.
Ђедовић Хандановић, потписала је у Букурешту са премијером и вршиоцем дужности министра енергетике Илие Боложаном Меморандум о разумевању о олакшању размене информација у вези са пројектом РХЕ Ђердап 3.
„Србија ове године планира да започне израду просторно-планске, као и пројектно-техничке документације, а већ смо успоставили заједничке радне групе са румунским партнерима и намеравамо да обезбедимо редовну размену информација“, рекла је Ђедовић Хандановић после састанка са Боложаном и потписивања меморандума у Влади Румуније.
Додала је да очекује да ће техничка припрема пројекта изградње реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 трајати у наредне три до четири године, а да би сама изградња могла да почне након тога и траје још шест до седам година.
Она је истакла да Србија и Румунија имају традиоционално одличне односе.
Ђедовићева је за Танјуг истакла да пројекат изградње реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 има свеобухватан значај за енергетску сигурност и безбедност Србије, али и за цео регион.
„Србија има могућност да себе енергетски обезбеди за деценије које долазе и о томе желимо да разговарамо са нашим румунским партнерима“, рекла је Ђедовић Хандановић која учествује на билатералном састанку српске и румунске делегације, након чега је предвиђено потписивање меморандума.
Министарка је казала да ће у зависности од техничког решења које ће се одабрати у наредном периоду капацитет Ђердапа бити између 1.200 и 2.400 мегавата чиме ће се обезбедити већа сигурност, безбедност, али и флексибилност нашег енергетског система.
„Зато што има ту могућност да акумулира, односно штеди енергију у оним моментима када је има више или када је јефтинија, а да убацује у систем енергију кроз велики грађевински подухват, биће једно или два акумулациона језера и о томе ће се расправљати кроз техничка решења у будућности“, рекла министарка.
Навела је да је шест компанија пријавило на јавном позиву за извођача радова и да је завршена евалуација коју треба да усвоји Радна група Владе Србије.
„Очекујем да то буде већ сутра, зато што се на томе радило претходне четири или три и по недеље и да можемо да идемо у наредну фазу, а то је да почнемо преговоре о изради техничке документације који је важан корак, да се поставе добри темељи, да се размотре оптимална, најоптималнија техничка решења која ће имати највећу корист, пре свега за енергетски систем наше земље“, рекла је министарка.
Указала је да је изградња РХЕ Ђердап 3 важна за интеграцију обновљивих извора енергије и за додатне количине електричне енергије која ће како каже све више бити потребна јер се потрошња повећава из године у годину.
„Ово је велики енергетски и грађевински подухват и резултат вишегодишњег рада. Ми смо са румунским партнерима у претходних три године интензивно разговарали о нашим плановима, али и радили анализе, прорачуне, хидролошке студије, поделили те информације са румунском страном да би створили платформу, односно меморандум који данас потписујемо, а који су обе владе одобриле и који представља основу за даљу сарадњу на овом важном пројекту“, истакла је Ђедовић Хандановић.
Подсетила је да Србија и САД имају потписан стратешки споразум о сарадњи у енергетском сектору који је ступио на снагу у марту прошле године, а да је Ђердап 3 препознат као један од пројеката који се може реализовати у оквиру те сарадње.
„И због тога је још важнији јер ће допринети продубљивању наших односа са САД, који су и те како важни и за румунску страну. САД су важан партнер Румуније у енергетском сектору и мислим да имамо једну платформу која ће допринети свеобухватном побољшању наших односа и са САД, али и продубљивању сарадње у енергетици“, рекла је министарка Танјугу.
На питање о заједничким пројектима са Румунијом у енергетском сектору који ће бити на столу у разговарима у Букурешту, министарка је подсетила да је Србија са Румунијом потписала 2024. године меморандум о разумевању о изградњи заједничке гасне интерконекције.
„То је од изузетне важнсти, тиме ћемо добити још једну гасну интерконекцију која је на територији Србије дугачка 13,1 км, неке процењене инвестиционе вредности 12 милиона евра, где ћемо се спојити са румунском страном. На страни Румуније је нешто више од 70 км“, рекла је Ђедовић Ханданпвић.
Додала је да су Србијасас и Трансгас из Румуније у јуну прошле године потписали споразум о сарадњи у оквиру тог пројекта који је значајан јер ће се Србија повезати са гасоводом Бруа и имати додатне изворе гаса.
„У том смислу наставићемо да разговарамо и о другим потенцијалним пројектима, пре свега о могућем новом продуктоводу између Румуније и Србије, где бисмо могли брже да размењујемо нафтне деривате“, казала је министарка.
Додала је да је Србија повећала више од два-три пута увоз дизела и бензина у претходних 18 месеци из Румуније због санкција НИС-у.
„Некада смо имали продуктовод, више није у функцији, али не значи да за њим нема више потребе. Замолићу премијера да и то буде један од могућих заједничких пројеката који би разматрали у будућности“, казала је Ђедовић Хандановић.
Указала је да Румунија има 30 година искуства у нуклеарној енергетици, као и образовни кадар и научне институте са којима можемо да сарађујемо на размени знања и искустава у развоју нуклеарне енергије.
„Ми смо отпочели прву фазу развоја нуклеарног програма, и због тога нам је јако важно да са једном суседном земљом, са којом имамо изузетне односе, можемо да проширимо сарадњу и у том пољу. Румунија разматра и увођење малих нуклеарних реактора, већ ради на једном конкретном пројекту, и мислим да имамо доста тога да научимо од наших румунских пријатеља“, рекла је министарка.
Она је навела да сарадња са Румунијом у енергетском сектору датира још од 1963 .године, када су тадашња СФРЈ и Румунија потписале споразум о сарадњи на изградњи и коришћењу хидропотенцијала реке Дунав и изградњи Ђердапа 1 и 2.
Министарка енергетике Србије и премијер Болозан ће се након потписивања меморандума обратити медијима.
Влада Србије је усвојила 9. јула Закључак о утврђивању основе за закључивање Меморандума о разумевању о олакшавању размене информација у вези са пројектом Ђердап 3, између Владе Србије и Владе Румуније, како би се омогућиле процене могућег развоја и изградње реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 на територији наше земље.
Закључивање меморандума представља наставак успешне сарадње Србије и Румуније у области енергетике.
Ђедовић Хандановић је почетком овог месеца изјавила да је шест компанија на јавном позиву изразило заинтересованост за изградњу реверзибилне хидроелектране Ђердап 3, као и да ће се тек видети које су од њих испуниле критеријуме.
„Ђердап 3 свакако ће бити највећи пројекат који ћемо развијати у будућности. Једним одговорним приступом развијамо пројекте да би у будућности били још сигурнији, а управо реверзибилне хидроелектране, које могу да складиште електричну енергију, вам дају ту сигурност зато што имате природну батерију из које црпите додатне количине електричне енергије кад су вам оне неопходне“, навела је министарка.
Јавни позив за исказивање интереса компанија за учешће у пројекту изградње Реверзибилне хидроелектране (РХЕ) Ђердап 3 је завршен 25. јуна.
Процес води посебна Радна група коју чине министри. Инвестиција ће бити вредна више милијарди евра.
Јавни позив за РХЕ Ђердап 3 расписан је на основу Споразума о стратешкој сарадњи између Србије и САД у области енергетике.
План је, како је раније најављено, да пројектовани капацитет буде до највише 2.400 мегавата, чиме би Ђердап 3 био највећа батерија Европе са планираним завршетком прве фазе до 2036. године.
Реверзибилна хидроелектрана (РХЕ) Ђердап 3 функционисаће као велика водена батерија која складишти вишак електричне енергије када је потрошња ниска и производи струју када је потражња највећа.
Овај систем биће кључан за стабилизацију мреже јер омогућава интеграцију обновљивих извора енергије, попут соларних и ветроелектрана.
Погледајте и:
