00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ
Шта Срби могу да очекују од Дирка Шибела?
19:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Страни инвеститори износе паре из Србије, на кога се ослонити
16:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
Баук комунизма над Америком
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Русија и Кина су стратешки тандем који мења светски поредак

© Фото : Maria Zakharova/TelegramСергей Лавров принимает участие в 15-й встрече министров иностранных дел стран-участниц Восточноазиатского саммита
Сергей Лавров принимает участие в 15-й встрече министров иностранных дел стран-участниц Восточноазиатского саммита - Sputnik Србија, 1920, 16.07.2026
Пратите нас
Поводом 25 година од потписивања руско-кинеског Уговора о добросуседству, пријатељству и сарадњи, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров поручио је да су Москва и Пекинг изградили стратешко партнерство које је постало један од стубова мултиполарног светског поретка.
Ауторски текст под називом „Константа у ери радикалних промена: Поводом 25. година од потписивања руско-кинеског Уговора о добросуседству, пријатељству и сарадњи“ преносимо у целини.
Данас, у условима формирања праведнијег мултиполарног светског поретка, свеобухватна сарадња Русије и Кине – две велике силе и највећа суседа – представља пример међудржавних односа, заснованих на равноправности, уравнотеженим интересима и узајамној користи.
Темељи ове сарадње постављени су на прелазу између прошлог и овог века. Пре три деценије, у заједничкој декларацији на највишем нивоу, Москва и Пекинг су први пут прогласили курс ка развоју равноправног партнерства заснованог на поверењу и стратешкој сарадњи у 21. веку.

Од „Великог уговора“ до стратешког партнерства

Убрзо је та формула добила правно утемељење у кључном билатералном документу – Уговору о добросуседству, пријатељству и сарадњи. Документ су у Москви, пре тачно 25 година – 16. јула 2001. године, потписали председник Руске Федерације Владимир Путин и председник Народне Републике Кине Ђанг Цемин.
Овај уговор означио је крај периода нормализације односа Русије и Кине започетог крајем осамдесетих година прошлог века и отворио нову етапу изградње стратешког партнерства које има изузетан значај како за две државе, тако и за очување мира, безбедности и стабилности у свету.
Документ је постао чврст правни темељ читавог система руско-кинеске сарадње. Зато не чуди што су лидери две земље два пута потврдили његово продужење на нове петогодишње периоде – први пут 2021. године, по истеку почетног двадесетогодишњег рока, а затим и у мају ове године, током званичне посете председника Путина Кини.
Иако обимом сажет, овај документ је по свом садржају свеобухватан и дубок, због чега је у дипломатској пракси добио назив „Велики уговор“.
Током протеклих 25 година, Русија и Кина су више пута потврдиле исправност историјске одлуке да своје односе граде на стабилности, предвидљивости и дугорочном партнерству две суседне државе и две цивилизације.
То показује да су традиције пријатељства и добросуседских односа између две земље трајне вредности, лишене краткорочних политичких интереса и засноване на заједничким националним интересима и народа и држава.
Принципи утврђени Уговором и данас су у потпуности актуелни. Они се ослањају на општеприхваћене норме међународног права, укључујући поштовање суверенитета и немешање у унутрашње послове.
Документом су предвиђене и међусобна подршка у заштити државног јединства и територијалног интегритета, обавеза да се не примењује сила нити претња силом, да се не користе економски или други облици притиска, да се сви спорови решавају мирним путем, као и да се не дозволи да територију једне стране треће државе користе на штету Русије или Кине.
Посебно се истиче да су Уговором потврђени одсуство међусобних територијалних претензија и заједничка намера да се заједничка граница претвори у појас вечног мира и пријатељства.
Ове одредбе постале су политичка и правна основа за коначно решавање граничног питања, али и за стварање атмосфере међусобног разумевања, дубоког поверења и обострано корисне сарадње.
Важно је да су, током 25 година, сви чланови Уговора верно поштовани и систематски примењивани. То је несумњиво у великој мери захваљујући „дипломатији лидера“, која политичку вољу претвара у конкретне споразуме.
Може се са пуном сигурношћу тврдити да је Уговор о добросуседству, пријатељству и сарадњи одиграо пресудну улогу у формирању новог модела руско-кинеских односа који не предвиђа ограничавање суверенитета ниједне стране, што му даје неопходну флексибилност и, самим тим, предност у односу на „класичне савезе“.
Посебно желим да нагласим да се односи између Русије и Кине заснивају на равноправности, нису оптерећени идеолошким догмама, нису усмерени против трећих држава и отпорни су на промене у међународним околностима.
У складу са овим Уговором потписане су стотине билатералних докумената који су створили повољне услове за развој сарадње између влада, ресорних министарстава, региона, пословних и друштвених кругова, као и представника науке, културе и образовања.
Интензивно се развија сарадња између Администрације председника Русије и Централног комитета Комунистичке партије Кине. Продубљује се сарадња законодавне, извршне и судске власти две земље. Посебно се истиче блиска сарадња архивских институција, која има важну улогу у очувању историјске истине и супротстављању покушајима фалсификовања историје.

Енергетика, вештачка интелигенција и космос – нова осовина сарадње

Уговор је такође поставио чврсте институционалне темеље за значајно јачање трговинске и економске сарадње.
Привреде наших држава природно се допуњују. Подаци говоре сами за себе – трговинска размена је током последњих 25 година повећана више од 30 пута, а већ три године заредом премашује 200 милијарди долара.
Од 2010. године, Кина је водећи трговински партнер Русије. Заузврат, наша земља је међу пет највећих трговинских партнера Кине. Истовремено, напори за побољшање структуре међусобне трговине се настављају. Обрачуни између наших земаља су готово у потпуности конвертовани у националне валуте, а удео америчког долара и евра је пао на занемарљив ниво.
Расте и обим међусобних инвестиција, чему треба да допринесе нови руско-кинески споразум о подстицању и заштити инвестиција, који је потписан и ратификован прошле године.
Стратешки карактер има сарадња у области енергетике. Русија и даље заузима водећу позицију као снабдевач Кине нафтом и природним гасом, а испоруке су, упркос геополитичким турбуленцијама, стабилне, поуздане и предвидиве.
Изграђена је и наставља да се шири заједничка мрежа нафтовода и гасовода.
Успешно се реализују и велики заједнички пројекти у области мирнодопске нуклеарне енергије, укључујући изградњу енергетских блокова по руском пројекту у нуклеарним електранама Тјенван и Сјудапу.
Успешно се развија и сарадња у области космоса и сателитске навигације.
Продубљује се сарадња у пољопривреди, а расте и промет пољопривредних производа и хране. Ради се на проширењу асортимана робе која се извози у Кину, укључујући производе животињског и биљног порекла.
У Кини све већу популарност стиче бренд „Произведено у Русији“. Захваљујући развоју малопродајне мреже оригиналних руских производа и њиховој понуди на кинеским интернет платформама, кинески потрошачи имају прилику да се упознају са њиховим широким асортиманом и високим квалитетом.
Континуирано се јача и транспортна повезаност две земље. У сарадњи са кинеским партнерима унапређује се прекогранична инфраструктура, а у плану су изградња нових граничних прелаза, мостова и путева.
Један од најзначајнијих пројеката биће скоро пуштање у рад жичаре између Благовешченска и Хејхеа. Настављамо и заједнички развој Северног морског пута.
Интензивно се развија сарадња у индустрији и високим технологијама. Продубљује се дијалог у области науке, технологије и иновација, укључујући примењена истраживања и пројекте класе „мегасајенс“.
Оснивају се нове институције за заједнички рад, попут Руско-кинеског института за фундаментална истраживања, док се истовремено шири практична сарадња у области информационо-комуникационих технологија.
Посебно бих истакао технологије вештачке интелигенције, чија све шира примена отвара нове могућности за економски развој и јачање националне безбедности наших држава.
Хуманитарна сарадња такође је достигла потпуно нови ниво. Уместо појединачних и повремених догађаја, успостављена је системска и свеобухватна сарадња, што је омогућило широку друштвену подршку руско-кинеском стратешком партнерству и створило основу за његов даљи развој. На тај начин додатно су учвршћене везе пријатељства и поверења између народа две земље.
Кључну улогу у развоју сарадње, како између државних институција тако и професионалних заједница и шире јавности, имају велики заједнички међудржавни пројекти. Одлуком лидера две земље, они се организују још од 2006. године. Њихове теме обухватају културу, туризам, спорт, омладинске размене, науку, иновације и медије.

Образовање, култура и туризам повезују два народа

2026. и 2027. година проглашене су Годинама руско-кинеске сарадње у области образовања. Очекује се да ће ова иницијатива повећати академску мобилност младих талената и допринети јачању кадровских потенцијала обе државе.
Хиљаде студената из Русије и Кине студирају на универзитетима суседне земље, а за њихову подршку успостављени су одговарајући механизми. Данас делује 15 удружења универзитета, чији број наставља да расте.
Развија се наш велики пројекат - Заједнички универзитет МГУ–ППИ у Шенжену, који су основали Московски државни универзитет „М. В. Ломоносов“ и Пекиншки политехнички институт.
Билатерални односи додатно се обогаћују културним разменама које доприносе бољем упознавању традиција и обичаја две земље. Москва већ неколико година свечано обележава Кинеску Нову годину, док се у Пекингу уз руске обичаје прославља Масленица.
Русија и Кина, поштујући цивилизацијску разноликост и културну самобитност као један од темеља мултиполарног света, пажљиво чувају своје историјско наслеђе и међусобно помажу у његовој заштити. Као пример наводи се учешће кинеских стручњака у обнови Кинеске сале Катарининог дворца у Царском Селу, чији су ентеријери били уништени током Великог отаџбинског рата.
Запажени резултати остварени су и у области заједничке филмске продукције.
Веома динамично развија се и сарадња у спорту. Руско-кинеске омладинске игре, које се организују у летњем и зимском формату, представљају важну одскочну даску за многе младе спортисте.
Број туристичких путовања између две земље расте двоцифреним стопама, чему значајно доприноси и безвизни режим за међусобна путовања.

Москва и Пекинг као савезници на светској сцени

Током протеклих 25 година значајно је унапређена и спољнополитичка координација Русије и Кине на међународној сцени, што представља један од кључних стубова њиховог стратешког партнерства.
Та сарадња заснива се на сличним ставовима о савременој геополитичкој ситуацији и њеном даљем развоју. Приступи две државе у већини глобалних и регионалних питања веома су блиски, а често и потпуно усаглашени.
То се односи на питања очувања глобалне стратешке стабилности, контроле наоружања, борбе против тероризма и других савремених безбедносних изазова.
Заједничку спољнополитичку филозофију потврђују и заједничке декларације које се усвајају након руско-кинеских самита.
Међу најновијим примерима издваја се Заједничка декларација о изградњи мултиполарног света и новог типа међународних односа, коју су лидери две земље усвојили током званичне посете председника Владимира Путина Кини у мају ове године.
У њој су утврђени основни принципи праведнијег мултиполарног светског поретка: суверена равноправност држава, једнака и недељива безбедност, инклузивна и обострано корисна сарадња, као и поштовање међународног права и принципа Повеље Уједињених нација у њиховој пуној целини и међусобној повезаности.
Са кинеским пријатељима залажемо се за политичко и дипломатско решавање сукоба кроз отклањање њихових узрока. Не прихватамо политику „смене режима“, двоструких стандарда и једностраних санкција.
То је посебно важно данас, када поједине западне државе, делујући у духу неоколонијализма и настојећи да очувају сопствену доминацију, покушавају да наруше међународноправни поредак заснован на централној улози Уједињених нација.
Москва и Пекинг тесно сарађују на свим најважнијим мултилатералним форумима, пре свега у УН, где по већини питања наступају јединствено у Генералној скупштини и Савету безбедности. Као пример наводи се координација ставова две земље у вези са решавањем кризе у региону Персијског залива.
Ове године Шангајска организација за сарадњу (ШОС) обележава 25 година постојања. Русија и Кина биле су међу њеним оснивачима и, заједно са другим партнерима, допринеле су томе да ШОС постане једна од најутицајнијих регионалних организација.
Данас две земље су локомотиве јачања ове организације, њеног позиционирања као једног од стубова безбедносне архитектуре Евроазије и мултиполарног светског поретка који се формира.
Једнако успешна је и сарадња у оквиру БРИКС-а, који се описује као пример савремене мултилатералне дипломатије великих сила у мултиполарном свету.
Русија, Кина и друге партнерске земље заједнички промовишу своје приоритете и у оквиру Групе двадесет (Г20).
Москва и Пекинг такође доследно подржавају очување безбедносне архитектуре у азијско-пацифичком региону засноване на централној улози АСЕАН-а. Не прихватамо конфронтациони „индопацифички пројекат“ који намеће Запад, а који подрива централну улогу АСЕАН-а у обезбеђивању регионалне безбедности и усмерен је на обуздавање Кине и изолацију Русије.
Логично је да су Русија и Кина истомишљеници и у оквиру АПЕК-а. Делимо приоритете које је поставило кинеско председавање, укључујући и у контексту самита АПЕК-а који ће у новембру бити одржан у Шенжену, са нагласком на отвореност, иновације и повезаност.

Кина подржава политичко решење за Украјину

Високо ценимо конструктиван и уравнотежен став Народне Републике Кине о ситуацији око Украјине, заснован на дубоком разумевању узрока кризе и начина њеног политичког решавања кроз отклањање основних узрока сукоба, што важи за све сукобе, у складу са Иницијативом председника Кине Си Ђинпинга о глобалној безбедности.
Посебно желим да истакнем да се визија председника Кине, изложена у поменутој иницијативи, складно надовезује на предлог председника Русије Владимира Путина о стварању архитектуре једнаке и недељиве безбедности у Евроазији, која предвиђа услове за миран и стабилан развој свих држава евроазијског континента, без претње деструктивног спољног мешања.
Спремни смо да наставимо рад на повезивању ове две иницијативе, како кроз сарадњу државних институција, тако и кроз дијалог стручне јавности Русије и Кине.
На крају, може се са пуним правом констатовати да је руско-кинески Уговор о добросуседству, пријатељству и сарадњи успешно издржао тест времена.
Остајући чврст и непоколебљив темељ билатералних односа, овај документ у потпуности одговара дугорочним интересима наших држава.
Заједно са кинеским пријатељима, под руководством председника Русије Владимира Путина и председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга, наставићемо рад на спровођењу циљева и принципа утврђених овим темељним уговором.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала