https://sputnikportal.rs/20260717/batut-objavio-savete-za-leto-visoke-temperature-predstavljaju-opterecenje-za-ljude-1201405787.html
Батут објавио савете за лето: Високе температуре представљају оптерећење за људе
Батут објавио савете за лето: Високе температуре представљају оптерећење за људе
Sputnik Србија
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" саопштио је данас да високе температуре представљају озбиљно оптерећење за систем терморегулације... 17.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-17T20:33+0200
2026-07-17T20:33+0200
2026-07-17T20:33+0200
друштво
друштво
србија – друштво
институт за јавно здравље србије "др милан јовановић батут"
врућине
савети
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/02/1175632168_0:0:3088:1737_1920x0_80_0_0_f909e6bb7255b3a14ba5bc140691b269.jpg
У саопштењу наводе да грађани придржавањем једноставних правила у вези са хлађењем дома, хидратацијом, исхраном и понашањем на отвореном могу успешно сачувати своје здравље и спречити компликације. Један од савета је одржавање дома хладним, односно треба се трудити да животни простор увек буде расхлађен. Идеално је одржавати собну температуру испод 32 степена Целзијуса током дана, односно испод 24 степени Целзијусових током ноћи. То је нарочито важно за децу узраста до две године, особе старије од 60 година и хроничне болеснике. Наводе да треба искористити ниже температуре ноћу на тај начин што ће бити отворени сви прозори, а ролетне, шалоне и засторе држати подигнуте током ноћи и раног јутра када је спољашња температура нижа. Препоручују да прозори буду затворени током дана, као и да застори буду навучени посебно на сунчаној страни, јер се тако обезбеђује смањење топлотног оптерећења у најтоплијем делу дана. Осим тога, потребно је угасити и непотребне изворе топлоте - искључити вештачко осветљење и све електричне уређаје који нису неопходни, избегавати припрему оброка (кување и печење) у најтоплијем делу дана, јер то додатно загрева простор. Када је реч о употреби клима уређаја, Батут саветује да уколико се он користи, треба затворити врата и прозоре, подесити термостат на 27 степени Целзијусових и држати укључени електрични вентилатор што ће учинити да соба делује четири степена хладније. У недостатку клима уређаја, додаје се у саопштењу, треба окачити влажне чаршаве на отворене прозоре да би се расхладио ваздух, а уз то вентилатори могу делимично да помогну, али при температурама изнад 35 степени Целзијусових они не могу да спрече здравствене поремећаје изазване топлотом. Батут предлаже и правилну хидрадатацију и расхлађивање тела, уз напомену да одрасле здраве особе треба да уносе осам до 10 чаша воде дневно, а ако се баве физичким активностима, онда треба да додају једну до три чаше воде за сваки сат активности. Течност треба уносити постепено, гутљај по гутљај и избегавати превише хладна пића. Особе старије од 65 година морају често да пију воду без обзира на то да ли осећају жеђ, јер организам у старости губи способност да рационално користи воду и осећај жеђи се смањује. Осим тога, треба контролисати боју мокраће која треба да буде светложута, док је тамна боја знак дехидрације. Током топлог времена треба избегавати алкохол и смањити унос кафе, енергетских и газираних напитака јер делују као диуретици и убрзавају губитак воде. Када је реч о личној хигијени, треба се туширати и купати у расхлађеној, односно млакој води више пута током дана, али и примењивати хладне облоге, купке за стопала и редовно одржавати личну хигијену. Препоручују да се користи искључиво памучна постељина, као и лагана, комотна одећа светлих боја од природних материјала у шта спадају памук, лан и свила. Током лета треба избегавати тешку, пржену, поховану, преслатку и јако зачињену храну са високим садржајем протеина, а уместо тога, летњи јеловник треба да садржи редовне и мање оброке, обавезан доручак, лаган ручак, лагана вечера и две дневне ужине које треба да се састоје од око 500 грама добро опраног воћа и око 300 грама свежег поврћа дневно. Треба уносити и течну храну у виду супа, чорби и варива која надокнађују изгубљене минерале и електролите, као и квалитетне протеине, односно током четири до пет дана у недељи треба конзумирати термички добро обрађено месо (пилетина, ћуретина, риба, јунетина) припремљено кувањем, динстањем или на грилу. Истичу да се храна због високих температура брже квари и апелују на грађане да приликом куповине обрате пажњу на рок трајања и начин чувања намирница како би избегли тровање храном. Још један од савета је ограничење излагања топлоти и сунцу. Батут наводи да треба избегавати критичан период и не треба боравити на отвореном у најтоплијем делу дана, а ако је то неопходно, препоручује се ношење лагане одеће светлих боја, шешира или капе са широким ободом и наочара за сунце, као и наношење креме са заштитним фактором 30 или вишим најмање пола сата пре излагања сунцу, уз поновно наношење на свака два сата. Грађанима се саветује да избегавају напорне физичке послове и интензивне тренинге током најтоплијег дела дана, а уколико их није могуће одложити, препоручује се да се обављају у најхладнијем периоду, између четири и седам часова ујутру. Институт "Др Милан Јовановић Батут" апелује и на опрез приликом боравка у возилима, наводећи да аутомобил, након дужег стајања на сунцу, пре поласка треба добро проветрити, док клима-уређај током вожње треба подесити на температуру која је пет до седам степени нижа од спољне. Грађанима се саветује да током дужих путовања праве паузе на свака два сата ради одмора и хидратације, да на пут крећу одморни и да обавезно користе сигурносне појасеве и дечја ауто-седишта. Такође, упозорава се да децу, старије особе и кућне љубимце никада не треба остављати у паркираном возилу, чак ни на кратко. У саопштењу се наводе и посебне препоруке за осетљиве групе становништва, међу којима су старије особе и хронични болесници. Напомиње се да старији срчани болесници и особе оболеле од дијабетеса не би требало да се излажу сунцу током најтоплијег дела дана, а особе које болују од хроничних болести или користе више лекова треба да се посаветују са лекаром, с обзиром на то да поједини лекови могу да утичу на способност организма да регулише телесну температуру. Истиче се и да лекове треба чувати на температури нижој од 25 степени или у фрижидеру, у складу са упутством произвођача. Батут саветује кардиолошким пацијентима да често мере притисак, а ако током лета имају низак притисак, треба да консултују лекара пре промене дозе терапије и треба да воде "дневник притиска". Особе са дијабетесом, према саветима Батута, треба чешће да контролишу ниво шећера у крви, а због смањеног осећаја бола на ногама, не би требало да ходају боси како би избегли непримећене повреде. Такође, треба правилно да чувају инсулин и трачице, јер им топлота штети. Особе које користе помагала, попут металних колица или ходалице, треба да их држе у хладу, јер се на сунцу могу усијати и изазвати опекотине. Грађанима се саветује и да одржавају редован контакт са члановима породице и пријатељима, да уз себе увек имају мобилни телефон, као и папир са основним подацима, укључујући име и презиме, адресу, информације о хроничним болестима, терапији и контакт блиске особе. Препоручује се и редовно проверавање чланова породице, пријатеља и комшија који живе сами, нарочито уколико припадају здравствено угроженим групама. У саопштењу се упозорава и на могуће здравствене последице излагања високим температурама. Топлотни осип настаје услед отежаног испаравања зноја, због чега кожа и одећа остају влажни, па се саветује чешће пресвлачење у чисту и суву одећу. Топлотни едем карактерише отицање шака и стопала код особа које нису прилагођене високим температурама и најчешће пролази након једног до два дана проведених у расхлађеном простору. Топлотна синкопа, односно краткотрајан губитак свести изазван дехидрацијом, захтева да се особа постави у водораван положај, расхлади и постепено рехидрира узимањем воде у малим гутљајима. Као једна од последица високих температура могу се јавити и топлотни грчеви, који се испољавају као болни и невољни грчеви мишића ногу, руку или стомака, а могу наступити и два до три сата након физичког напора. У том случају препоручује се склањање у хлад, уклањање вишка одеће и узимање расхлађене благо слане воде или раствора за рехидратацију. Уколико грчеви потрају дуже од сат времена, неопходно је потражити лекарску помоћ. У саопштењу се наводи да високе температуре могу изазвати и топлотно исцрпљење, које се манифестује мучнином, слабошћу, хладном и влажном кожом, као и убрзаним дисањем, због чега је потребно потражити лекарску помоћ. Као најтежи облик последица излагања врућини наводи се топлотни удар, који карактеришу телесна температура виша од 40 степени Целзијуса, сува и врела кожа и поремећај свести, односно конфузија. У таквим случајевима неопходно је одмах позвати Хитну помоћ, а до њеног доласка особу преместити у хлад, скинути јој вишак одеће, расхлађивати кожу квашењем и обезбедити струјање ваздуха, закључује се у саопштењу.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, институт за јавно здравље србије "др милан јовановић батут", врућине, савети
друштво, србија – друштво, институт за јавно здравље србије "др милан јовановић батут", врућине, савети
Батут објавио савете за лето: Високе температуре представљају оптерећење за људе
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" саопштио је данас да високе температуре представљају озбиљно оптерећење за систем терморегулације људског организма те да су због тога објавили савете како се заштитити током летњих врућина и топлотних таласа.
У саопштењу наводе да грађани придржавањем једноставних правила у вези са хлађењем дома, хидратацијом, исхраном и понашањем на отвореном могу успешно сачувати своје здравље и спречити компликације.
Један од савета је одржавање дома хладним, односно треба се трудити да животни простор увек буде расхлађен. Идеално је одржавати собну температуру испод 32 степена Целзијуса током дана, односно испод 24 степени Целзијусових током ноћи. То је нарочито важно за децу узраста до две године, особе старије од 60 година и хроничне болеснике. Наводе да треба искористити ниже температуре ноћу на тај начин што ће бити отворени сви прозори, а ролетне, шалоне и засторе држати подигнуте током ноћи и раног јутра када је спољашња температура нижа.
Препоручују да прозори буду затворени током дана, као и да застори буду навучени посебно на сунчаној страни, јер се тако обезбеђује смањење топлотног оптерећења у најтоплијем делу дана. Осим тога, потребно је угасити и непотребне изворе топлоте - искључити вештачко осветљење и све електричне уређаје који нису неопходни, избегавати припрему оброка (кување и печење) у најтоплијем делу дана, јер то додатно загрева простор.
Када је реч о употреби клима уређаја, Батут саветује да уколико се он користи, треба затворити врата и прозоре, подесити термостат на 27 степени Целзијусових и држати укључени електрични вентилатор што ће учинити да соба делује четири степена хладније. У недостатку клима уређаја, додаје се у саопштењу, треба окачити влажне чаршаве на отворене прозоре да би се расхладио ваздух, а уз то вентилатори могу делимично да помогну, али при температурама изнад 35 степени Целзијусових они не могу да спрече здравствене поремећаје изазване топлотом.
Батут предлаже и правилну хидрадатацију и расхлађивање тела, уз напомену да одрасле здраве особе треба да уносе осам до 10 чаша воде дневно, а ако се баве физичким активностима, онда треба да додају једну до три чаше воде за сваки сат активности. Течност треба уносити постепено, гутљај по гутљај и избегавати превише хладна пића. Особе старије од 65 година морају често да пију воду без обзира на то да ли осећају жеђ, јер организам у старости губи способност да рационално користи воду и осећај жеђи се смањује.
Осим тога, треба контролисати боју мокраће која треба да буде светложута, док је тамна боја знак дехидрације. Током топлог времена треба избегавати алкохол и смањити унос кафе, енергетских и газираних напитака јер делују као диуретици и убрзавају губитак воде. Када је реч о личној хигијени, треба се туширати и купати у расхлађеној, односно млакој води више пута током дана, али и примењивати хладне облоге, купке за стопала и редовно одржавати личну хигијену.
Препоручују да се користи искључиво памучна постељина, као и лагана, комотна одећа светлих боја од природних материјала у шта спадају памук, лан и свила. Током лета треба избегавати тешку, пржену, поховану, преслатку и јако зачињену храну са високим садржајем протеина, а уместо тога, летњи јеловник треба да садржи редовне и мање оброке, обавезан доручак, лаган ручак, лагана вечера и две дневне ужине које треба да се састоје од око 500 грама добро опраног воћа и око 300 грама свежег поврћа дневно.
Треба уносити и течну храну у виду супа, чорби и варива која надокнађују изгубљене минерале и електролите, као и квалитетне протеине, односно током четири до пет дана у недељи треба конзумирати термички добро обрађено месо (пилетина, ћуретина, риба, јунетина) припремљено кувањем, динстањем или на грилу.
Истичу да се храна због високих температура брже квари и апелују на грађане да приликом куповине обрате пажњу на рок трајања и начин чувања намирница како би избегли тровање храном.
Још један од савета је ограничење излагања топлоти и сунцу. Батут наводи да треба избегавати критичан период и не треба боравити на отвореном у најтоплијем делу дана, а ако је то неопходно, препоручује се ношење лагане одеће светлих боја, шешира или капе са широким ободом и наочара за сунце, као и наношење креме са заштитним фактором 30 или вишим најмање пола сата пре излагања сунцу, уз поновно наношење на свака два сата. Грађанима се саветује да избегавају напорне физичке послове и интензивне тренинге током најтоплијег дела дана, а уколико их није могуће одложити, препоручује се да се обављају у најхладнијем периоду, између четири и седам часова ујутру.
Институт "Др Милан Јовановић Батут" апелује и на опрез приликом боравка у возилима, наводећи да аутомобил, након дужег стајања на сунцу, пре поласка треба добро проветрити, док клима-уређај током вожње треба подесити на температуру која је пет до седам степени нижа од спољне.
Грађанима се саветује да током дужих путовања праве паузе на свака два сата ради одмора и хидратације, да на пут крећу одморни и да обавезно користе сигурносне појасеве и дечја ауто-седишта. Такође, упозорава се да децу, старије особе и кућне љубимце никада не треба остављати у паркираном возилу, чак ни на кратко. У саопштењу се наводе и посебне препоруке за осетљиве групе становништва, међу којима су старије особе и хронични болесници.
Напомиње се да старији срчани болесници и особе оболеле од дијабетеса не би требало да се излажу сунцу током најтоплијег дела дана, а особе које болују од хроничних болести или користе више лекова треба да се посаветују са лекаром, с обзиром на то да поједини лекови могу да утичу на способност организма да регулише телесну температуру.
Истиче се и да лекове треба чувати на температури нижој од 25 степени или у фрижидеру, у складу са упутством произвођача. Батут саветује кардиолошким пацијентима да често мере притисак, а ако током лета имају низак притисак, треба да консултују лекара пре промене дозе терапије и треба да воде "дневник притиска".
Особе са дијабетесом, према саветима Батута, треба чешће да контролишу ниво шећера у крви, а због смањеног осећаја бола на ногама, не би требало да ходају боси како би избегли непримећене повреде. Такође, треба правилно да чувају инсулин и трачице, јер им топлота штети. Особе које користе помагала, попут металних колица или ходалице, треба да их држе у хладу, јер се на сунцу могу усијати и изазвати опекотине. Грађанима се саветује и да одржавају редован контакт са члановима породице и пријатељима, да уз себе увек имају мобилни телефон, као и папир са основним подацима, укључујући име и презиме, адресу, информације о хроничним болестима, терапији и контакт блиске особе.
Препоручује се и редовно проверавање чланова породице, пријатеља и комшија који живе сами, нарочито уколико припадају здравствено угроженим групама.
У саопштењу се упозорава и на могуће здравствене последице излагања високим температурама. Топлотни осип настаје услед отежаног испаравања зноја, због чега кожа и одећа остају влажни, па се саветује чешће пресвлачење у чисту и суву одећу. Топлотни едем карактерише отицање шака и стопала код особа које нису прилагођене високим температурама и најчешће пролази након једног до два дана проведених у расхлађеном простору. Топлотна синкопа, односно краткотрајан губитак свести изазван дехидрацијом, захтева да се особа постави у водораван положај, расхлади и постепено рехидрира узимањем воде у малим гутљајима.
Као једна од последица високих температура могу се јавити и топлотни грчеви, који се испољавају као болни и невољни грчеви мишића ногу, руку или стомака, а могу наступити и два до три сата након физичког напора. У том случају препоручује се склањање у хлад, уклањање вишка одеће и узимање расхлађене благо слане воде или раствора за рехидратацију. Уколико грчеви потрају дуже од сат времена, неопходно је потражити лекарску помоћ.
У саопштењу се наводи да високе температуре могу изазвати и топлотно исцрпљење, које се манифестује мучнином, слабошћу, хладном и влажном кожом, као и убрзаним дисањем, због чега је потребно потражити лекарску помоћ. Као најтежи облик последица излагања врућини наводи се топлотни удар, који карактеришу телесна температура виша од 40 степени Целзијуса, сува и врела кожа и поремећај свести, односно конфузија. У таквим случајевима неопходно је одмах позвати Хитну помоћ, а до њеног доласка особу преместити у хлад, скинути јој вишак одеће, расхлађивати кожу квашењем и обезбедити струјање ваздуха, закључује се у саопштењу.
