https://sputnikportal.rs/20260717/kolicina-pustinjske-prasine-iz-sahare-porasla-za-poslednjih-10-godina-1201411966.html
Количина пустињске прашине из Сахаре порасла за последњих 10 година
Количина пустињске прашине из Сахаре порасла за последњих 10 година
Sputnik Србија
Количина пустињске прашине из Сахаре порасла је током последњих 10 година, што представља проблем загађења који је посебно погодио Италију и јужну Европу, где... 17.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-17T21:11+0200
2026-07-17T21:11+0200
2026-07-17T21:11+0200
друштво
друштво
свет
сахара
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/11/1157335428_0:135:3033:1841_1920x0_80_0_0_6a76933063f66ffc9c6e9156062bd62d.jpg
Реч је о до сада највећој студији на ту тему, коју су водили истраживачи Петрос Василакос, Имад Ел-Хадад и Каспар Даленбах са Института Пол Шерер у Швајцарској.Анализа података који обухватају последњих 100 година, а у којој су учествовали и италијански универзитети у Ђенови, Фиренци, Калабрији и Милану, као и Национални институт за нуклеарну физику и Регионална агенција за заштиту животне средине Ломбардије, указује на то да просечна концентрација пустињске прашине измерена у јужној Европи данас износи 5,3 микрограма по кубном метру ваздуха, што је вредност која је порасла за око пола микрограма током последње деценије.Сматра се да су главни узроци све већа сушност Сахаре и промене у атмосферској циркулацији, што доводи до све јачих ветрова који дувају из пустиње ка Европи.Ова прашина може да има здравствене последице како краткорочно, при чему се током дана са високим нивоом пустињске прашине у ваздуху бележи знатно већи број смртних случајева услед срчаних удара и респираторних проблема, тако и на дугорочном плану, изазивајући случајеве пнеумокониозе, астме и хроничног бронхитиса.У студији се наглашава да, за разлику од честица које су последица људских активности, емисије пустињске прашине не могу да се смање директним интервенцијама.Мере за ограничавање глобалног загревања могле би, ипак, дугорочно да помогну у заустављању исушивања пустињских подручја, а тиме и у спречавању ширења ових емисија прашине.За сада, међутим, Европа мора да живи са повећаним присуством пустињске прашине, па је стога, како закључују аутори, важно успоставити системе упозорења на високе концентрације, сличне онима који се користе за урбане честице, чиме се помаже угроженима да предузму мере предострожности.Погледајте и:
сахара
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, свет, сахара
Количина пустињске прашине из Сахаре порасла за последњих 10 година
Количина пустињске прашине из Сахаре порасла је током последњих 10 година, што представља проблем загађења који је посебно погодио Италију и јужну Европу, где су концентрације двоструко веће него у остатку старог континента, уз последице како по здравље, тако и по ефикасност соларних електрана, показује најновија студија.
Реч је о до сада највећој студији на ту тему, коју су водили истраживачи Петрос Василакос, Имад Ел-Хадад и Каспар Даленбах са Института Пол Шерер у Швајцарској.
Анализа података који обухватају последњих 100 година, а у којој су учествовали и италијански универзитети у Ђенови, Фиренци, Калабрији и Милану, као и Национални институт за нуклеарну физику и Регионална агенција за заштиту животне средине Ломбардије, указује на то да просечна концентрација пустињске прашине измерена у јужној Европи данас износи 5,3 микрограма по кубном метру ваздуха, што је вредност која је порасла за око пола микрограма током последње деценије.
„То је значајна бројка, како у погледу ефикасности и односа трошкова и користи великих соларних електрана, тако и у погледу утицаја на здравље услед повећања загађења честицама“, рекао је Даленбах.
Сматра се да су главни узроци све већа сушност Сахаре и промене у атмосферској циркулацији, што доводи до све јачих ветрова који дувају из пустиње ка Европи.
Ова прашина може да има здравствене последице како краткорочно, при чему се током дана са високим нивоом пустињске прашине у ваздуху бележи знатно већи број смртних случајева услед срчаних удара и респираторних проблема, тако и на дугорочном плану, изазивајући случајеве пнеумокониозе, астме и хроничног бронхитиса.
„Иако се број олуја које носе пустињску прашину из Сахаре и Арапске пустиње заправо није повећао, оне су, међутим, постале интензивније“, рекао је Василакос.
У студији се наглашава да, за разлику од честица које су последица људских активности, емисије пустињске прашине не могу да се смање директним интервенцијама.
Мере за ограничавање глобалног загревања могле би, ипак, дугорочно да помогну у заустављању исушивања пустињских подручја, а тиме и у спречавању ширења ових емисија прашине.
За сада, међутим, Европа мора да живи са повећаним присуством пустињске прашине, па је стога, како закључују аутори, важно успоставити системе упозорења на високе концентрације, сличне онима који се користе за урбане честице, чиме се помаже угроженима да предузму мере предострожности.
