https://sputnikportal.rs/20260718/maslinovo-ulje-bilo-je-mnogo-vise-od-namirnice---sta-su-otkrili-arheolozi-1201429011.html
Маслиново уље било је много више од намирнице - шта су открили археолози
Маслиново уље било је много више од намирнице - шта су открили археолози
Sputnik Србија
Маслиново уље било је много више од намирнице у античком свету. Користило се у исхрани, медицини, верским обредима, козметици, трговини и свакодневном животу... 18.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-18T22:11+0200
2026-07-18T22:11+0200
2026-07-18T22:11+0200
наука и технологија
наука и технологија
маслиново уље
археологија
артефакти
експеримент
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/12/1201429740_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_fa5e6ca93feb8a38762557bf4702fa22.jpg
Међутим, ново истраживање показује да би део онога што смо деценијама сматрали сигурним доказима могао захтевати ново тумачење, јер само земљиште може значајно да промени хемијске трагове сачуване у древној керамици, преносе медији.Када археолози пронађу керамичку посуду стару неколико хиљада година, она ретко садржи видљиве остатке хране или течности. Ипак, зидови керамике функционишу попут сунђера. Током употребе упијају микроскопске количине уља, масти и других органских материја које могу остати заробљене вековима.Савремене лабораторијске методе омогућавају издвајање тих молекула и њихову анализу. На основу њиховог хемијског састава научници покушавају да утврде шта се некада налазило у посуди – вино, млеко, животињска маст, пчелињи восак или биљно уље.Такве анализе последњих деценија постале су једно од најважнијих оруђа модерне археологије. Захваљујући њима истраживачи могу да реконструишу начин исхране, трговинске везе, пољопривреду и свакодневни живот људи који су живели пре више хиљада година. Међутим, свака метода има своја ограничења.Исти археолошки налаз може дати различите резултатеИстраживачи су показали да хемијски састав земљишта може знатно променити молекуле биљних уља током дуготрајног боравка у земљи. Последица тога је да органски остаци више не изгледају онако како су изгледали у тренутку када је посуда коришћена, наводи се у студији.То значи да исти археолошки налаз може дати различите резултате у зависности од тога у каквом је земљишту провео наредних неколико хиљада година. Да би проверили ову претпоставку, истраживачи нису анализирали само древне посуде. Одлучили су да направе експеримент којим ће пратити како земљиште мења маслиново уље.Направили су мале керамичке узорке од теракоте, испекли их на начин сличан производњи античке керамике, а затим их натопили маслиновим уљем. После тога узорци су закопани у две потпуно различите врсте земљишта.Једно земљиште потицало је из савезне државе Њујорк и било је благо кисело, док је друго донето са Кипра, где преовлађује кречњачко, алкално земљиште карактеристично за велики број медитеранских археолошких локалитета.Пошто научници нису могли да чекају векове или миленијуме, процес старења убрзали су у лабораторији. Керамички узорци чувани су на повишеној температури како би хемијске промене које се природно одвијају веома споро биле убрзане у контролисаним условима. На тај начин могли су да прате како се органски остаци мењају током времена.Резултати су показали да се маслиново уље у две врсте земљишта није очувало на исти начин.Хемијски „потпис“ маслиновог уљаУ алкалном земљишту карактеристичном за источни Медитеран поједини молекули почели су да нестају много брже него у киселијем земљишту. Управо ти молекули представљају важне показатеље на основу којих археолози препознају биљна уља.Када се они изгубе, "хемијски „потпис“ маслиновог уља постаје непотпун. То не значи да уље нестаје без трага. Напротив, оно оставља остатке, али њихов састав више није исти као на почетку. Због тога анализа може навести истраживаче на погрешан закључак о томе шта се заправо налазило у посуди. У неким случајевима остаци биљних уља могли би да личе на друге врсте биљних масти, док у другим ситуацијама могу подсећати на животињске масти.Другим речима, проблем није у лабораторијској анализи већ у чињеници да је хемијски састав узорка током векова измењен природним процесима. Овакво откриће посебно је важно за проучавање античког Медитерана.Маслиново уље представљало је једну од најважнијих трговачких роба тог времена. Извозило се широм Римског царства, користило у грчким полисима, било саставни део свакодневне исхране и један од симбола медитеранске економије. Због тога је проналажење његових трагова у керамици често коришћено као доказ трговине између различитих области или као показатељ развоја производње маслина.Ново истраживање не тврди да су сви досадашњи закључци погрешни. Напротив, аутори наглашавају да бројни налази и даље остају потпуно поуздани. Међутим, сматрају да би резултате добијене са локалитета у кречњачким подручјима требало тумачити опрезније и увек их повезивати са особинама земљишта у којем је керамика пронађена.Трагови из прошлости нису непроменљивиТиме се отвара једно много шире питање. Ако земљиште може толико да промени трагове маслиновог уља, да ли на исти начин утиче и на друге органске остатке? Исто питање односи се на вино, млечне производе, животињске масти, биљна уља, смоле и бројне друге материјале које археолози покушавају да идентификују помоћу хемијске анализе.Управо зато истраживачи сматрају да будућа биомолекуларна археологија мора много више да повеже археологију, хемију, геологију и науку о земљишту. Више неће бити довољно анализирати само молекуле пронађене у керамици. Подједнако важно биће разумети средину у којој је тај предмет провео стотине или хиљаде година.На први поглед могло би се учинити да је реч о малој техничкој исправци једне лабораторијске методе. Међутим, последице могу бити много веће.Ако се покаже да је део органских остатака погрешно протумачен због утицаја земљишта, научници ће можда морати да преиспитају поједине закључке о трговинским путевима, исхрани, производњи хране и економији древних цивилизација. То не значи да ће историја бити исписана из почетка, али значи да ће постати прецизнија.Савремена археологија све више показује да прошлост не откривају само монументални храмови, бродоломи или краљевске гробнице. Понекад управо неколико микроскопских молекула заробљених у обичној глиненој посуди може променити начин на који разумемо читаве епохе људске историје.Ново истраживање зато представља важан подсетник да трагови из прошлости нису непроменљиви. Време, вода, микроорганизми и хемијски састав земљишта настављају да обликују археолошке налазе много након што су их људи последњи пут користили.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/12/1201429740_64:0:1088:768_1920x0_80_0_0_946047aa97620e90211e3a5a6e6149e3.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, маслиново уље, археологија, артефакти, експеримент
наука и технологија, маслиново уље, археологија, артефакти, експеримент
Маслиново уље било је много више од намирнице - шта су открили археолози
Маслиново уље било је много више од намирнице у античком свету. Користило се у исхрани, медицини, верским обредима, козметици, трговини и свакодневном животу, због чега његови трагови у археолошким налазима представљају драгоцене доказе о развоју древних цивилизација.
Међутим, ново истраживање показује да би део онога што смо деценијама сматрали сигурним доказима могао захтевати ново тумачење, јер само земљиште може значајно да промени хемијске трагове сачуване у древној керамици, преносе медији.
Када археолози пронађу керамичку посуду стару неколико хиљада година, она ретко садржи видљиве остатке хране или течности. Ипак, зидови керамике функционишу попут сунђера. Током употребе упијају микроскопске количине уља, масти и других органских материја које могу остати заробљене вековима.
Савремене лабораторијске методе омогућавају издвајање тих молекула и њихову анализу. На основу њиховог хемијског састава научници покушавају да утврде шта се некада налазило у посуди – вино, млеко, животињска маст, пчелињи восак или биљно уље.
Такве анализе последњих деценија постале су једно од најважнијих оруђа модерне археологије. Захваљујући њима истраживачи могу да реконструишу начин исхране, трговинске везе, пољопривреду и свакодневни живот људи који су живели пре више хиљада година. Међутим, свака метода има своја ограничења.
Исти археолошки налаз може дати различите резултате
Истраживачи су показали да хемијски састав земљишта може знатно променити молекуле биљних уља током дуготрајног боравка у земљи. Последица тога је да органски остаци више не изгледају онако како су изгледали у тренутку када је посуда коришћена, наводи се у студији.
То значи да исти археолошки налаз може дати различите резултате у зависности од тога у каквом је земљишту провео наредних неколико хиљада година. Да би проверили ову претпоставку, истраживачи нису анализирали само древне посуде. Одлучили су да направе експеримент којим ће пратити како земљиште мења маслиново уље.
Направили су мале керамичке узорке од теракоте, испекли их на начин сличан производњи античке керамике, а затим их натопили маслиновим уљем. После тога узорци су закопани у две потпуно различите врсте земљишта.Једно земљиште потицало је из савезне државе Њујорк и било је благо кисело, док је друго донето са Кипра, где преовлађује кречњачко, алкално земљиште карактеристично за велики број медитеранских археолошких локалитета.
Пошто научници нису могли да чекају векове или миленијуме, процес старења убрзали су у лабораторији. Керамички узорци чувани су на повишеној температури како би хемијске промене које се природно одвијају веома споро биле убрзане у контролисаним условима. На тај начин могли су да прате како се органски остаци мењају током времена.
Резултати су показали да се маслиново уље у две врсте земљишта није очувало на исти начин.
Хемијски „потпис“ маслиновог уља
У алкалном земљишту карактеристичном за источни Медитеран поједини молекули почели су да нестају много брже него у киселијем земљишту. Управо ти молекули представљају важне показатеље на основу којих археолози препознају биљна уља.
Када се они изгубе, "хемијски „потпис“ маслиновог уља постаје непотпун. То не значи да уље нестаје без трага. Напротив, оно оставља остатке, али њихов састав више није исти као на почетку. Због тога анализа може навести истраживаче на погрешан закључак о томе шта се заправо налазило у посуди. У неким случајевима остаци биљних уља могли би да личе на друге врсте биљних масти, док у другим ситуацијама могу подсећати на животињске масти.
Другим речима, проблем није у лабораторијској анализи већ у чињеници да је хемијски састав узорка током векова измењен природним процесима. Овакво откриће посебно је важно за проучавање античког Медитерана.
Маслиново уље представљало је једну од најважнијих трговачких роба тог времена. Извозило се широм Римског царства, користило у грчким полисима, било саставни део свакодневне исхране и један од симбола медитеранске економије. Због тога је проналажење његових трагова у керамици често коришћено као доказ трговине између различитих области или као показатељ развоја производње маслина.
Ново истраживање не тврди да су сви досадашњи закључци погрешни. Напротив, аутори наглашавају да бројни налази и даље остају потпуно поуздани. Међутим, сматрају да би резултате добијене са локалитета у кречњачким подручјима требало тумачити опрезније и увек их повезивати са особинама земљишта у којем је керамика пронађена.
Трагови из прошлости нису непроменљиви
Тиме се отвара једно много шире питање. Ако земљиште може толико да промени трагове маслиновог уља, да ли на исти начин утиче и на друге органске остатке? Исто питање односи се на вино, млечне производе, животињске масти, биљна уља, смоле и бројне друге материјале које археолози покушавају да идентификују помоћу хемијске анализе.
Управо зато истраживачи сматрају да будућа биомолекуларна археологија мора много више да повеже археологију, хемију, геологију и науку о земљишту. Више неће бити довољно анализирати само молекуле пронађене у керамици. Подједнако важно биће разумети средину у којој је тај предмет провео стотине или хиљаде година.
На први поглед могло би се учинити да је реч о малој техничкој исправци једне лабораторијске методе. Међутим, последице могу бити много веће.
Ако се покаже да је део органских остатака погрешно протумачен због утицаја земљишта, научници ће можда морати да преиспитају поједине закључке о трговинским путевима, исхрани, производњи хране и економији древних цивилизација. То не значи да ће историја бити исписана из почетка, али значи да ће постати прецизнија.
Савремена археологија све више показује да прошлост не откривају само монументални храмови, бродоломи или краљевске гробнице. Понекад управо неколико микроскопских молекула заробљених у обичној глиненој посуди може променити начин на који разумемо читаве епохе људске историје.
Ново истраживање зато представља важан подсетник да трагови из прошлости нису непроменљиви. Време, вода, микроорганизми и хемијски састав земљишта настављају да обликују археолошке налазе много након што су их људи последњи пут користили.