https://sputnikportal.rs/20260718/pukotine-u-jedinstvu-brisela-sve-vise-drzava-stavlja-sopstvene-interese-ispred-ukrajinskih-1201434677.html
Пукотине у јединству Брисела: Све више држава ставља сопствене интересе испред украјинских
Пукотине у јединству Брисела: Све више држава ставља сопствене интересе испред украјинских
Sputnik Србија
Иако Брисел настоји да покаже јединствен фронт према Русији, преговори о 21. пакету санкција поново су открили да унутар ЕУ расту озбиљна неслагања када је реч... 18.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-18T17:47+0200
2026-07-18T17:47+0200
2026-07-18T17:47+0200
свет
свет
свет – политика
европска унија (еу)
украјина
грчка
душан спасојевић
русија
санкције русији
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/1d/1141823001_0:109:3253:1939_1920x0_80_0_0_148438aa34b45f207a358064f8abf3c7.jpg
Најновији пакет мера који је, како је из Брисела најављено, требало да буде усвојен без већих проблема, заустављен је због противљења појединих држава које све отвореније указују да санкције наносе штету пре свега европским привредама.Грчка „повукла ногу“У првом плану нашла се Грчка, која се успротивила предлогу да се додатно ограничи транспорт руског течног природног гаса (LNG). Према писању више европских медија, Атина сматра да би таква мера тешко погодила њену бродарску индустрију, посебно компанију „Динагас“ која поседује специјализоване LNG танкере.„Динагас“ је специјализован за транспорт руске робе из постројења „Јамал ТПГ“ на Арктику, а значајан број његових танкера је изграђен посебно за опслуживање овог пројекта. Према грчкој страни, компанија неће моћи да их користи у другим регионима и биће приморана да их прода. Један такав танкер кошта приближно 300 милиона долара.Због грчког противљења усвајање читавог пакета санкција је одложено, али Грчка у овоме није усамљена – њен став деле Кипар и Малта, две медитеранске државе чије економије у великој мери зависе од поморског саобраћаја и бродарства. И оне упозоравају да би нове рестрикције озбиљно угрозиле њихове националне интересе, што показује да су економске последице санкција постале све теже прихватљиве чак и за чланице које су до сада подржавале већину одлука Брисела.Чим се противиш Бриселу прогласе те за олигархаПрема речима некадашњег амбасадора Србије у Грчкој и Турској, Душана Спасојевића, разлози грчке компаније су легитимни – она је уложила велика средства како би преко Арктика превозила течни гас и одлука грчке владе да заштити интересе једне своје велике компаније је логична.Наравно, одмах пошто се Грчка успротивила нацрту санкционог пакета, почела је кампања против компаније „Динагас“, па је њен власник у западним мејнстрим медијима почео да буде називан „тајкуном“ и „олигархом“. То је по Спасојевићевим речима, знак на који начин се деле државе ЕУ – на битне и небитне чланице.„Када неки богат и утицајан пословни човек из Француске или Немачке, или Илон Маск, изврше утицај на владу да би заштитили своје интересе, онда је то легитимно. Када неки грчки пословни човек врши притисак на своју владу да би заштитио свој интерес, он у западној штампи одмах добије етикету олигарха. Олигарси, наравно, не могу да буду ни Французи, ни Енглези, ни Американци, олигарси су резервисани само за 'нижеразредне' чланице ЕУ“, саркастично кометарише наш саговорник.Пукотине све видљивије – скоро да не постоји јединствен европски блок против РусијеИстовремено, Аустрија је у преговорима поставила сопствене услове, инсистирајући на решавању питања интереса своје Рајфајзен банке, док су поједине друге чланице затражиле измене неких делова санкционог пакета.Тако су Француска и Италија изразиле резерве према предлогу да се уведе општа забрана уласка у Европску унију за све стране држављане који су ратовали на руској страни у Украјини. Немачка је имала примедбе на ограничења увоза појединих руских производа, док се Бугарска успротивила појединим персоналним санкцијама.Иако су разлози различити, заједнички именитељ је исти – све већи број држава инсистира да се приликом доношења нових мера узму у обзир и њихови економски и национални интереси, а не само интереси бриселске бирократије.Према Спасојевићевом мишљењу, ради се заправо о америчким интересима – Вашингтону иде у прилог да се ЕУ и Русија међусобно економски исрпљују.Политичари који се воде интересима сопствених земаља мораће много тога да промене у Бриселу, а управо пример грчке компаније „Динагас“ много говори о томе како функционише бриселска бирократија. Наиме, према Спасојевићевим речима, вест да се Грчка противи 21. пакету санкција у етар је пустио „неименовани извор из Брисела“ – он је новинарима „дотурио“ примедбе које доставио грчки амбасадор, који је, како наш саговорник каже, мислио да разговара са пријатељима, у поверењу и да његови саговорници имају разумевања за потребе земље коју представља.„Да ЕУ води рачуна о својим чланицама, увела би санкције против Турске, која већ 52 године окупира више од четрдесет одсто територије чланице ЕУ – Кипра. Против Турске не да не постоји 21 пакет санкција, она је штавише кандидат за чланство у Унији“, наводи Спасојевић.Последњих година Европска унија је усвојила већ двадесет пакета санкција против Русије, али расправе о двадесет првом показују да је постизање консензуса све сложеније. Док Европска комисија и део чланица заговарају наставак пооштравања притиска на Москву, поједине престонице све отвореније постављају питање цене коју за ту политику плаћају европска привреда, транспортни сектор и енергетска безбедност.Због тога све чешће у дипломатским круговима могу да се чују оцене да се иза формалног јединства Европске уније назиру све дубље разлике. Како број санкција расте, тако расте и број држава које настоје да заштите сопствене економске интересе, што указује да би управо питање односа према Русији у наредном периоду могло постати једна од најозбиљнијих линија подела унутар Европске уније.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260716/grcka-se-usprotivila-novim-sankcijama-protiv-ruskog-gasa-mogle-bi-skupo-da-je-kostaju-1201340182.html
украјина
грчка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, европска унија (еу), украјина, грчка, душан спасојевић, русија, санкције русији
свет, свет – политика, европска унија (еу), украјина, грчка, душан спасојевић, русија, санкције русији
Пукотине у јединству Брисела: Све више држава ставља сопствене интересе испред украјинских
Иако Брисел настоји да покаже јединствен фронт према Русији, преговори о 21. пакету санкција поново су открили да унутар ЕУ расту озбиљна неслагања када је реч о антируској политици. Питање је колико ће дуго ЕУ моћи да задржи компакност у вођењу спољне политике, а нарочито када је у питању украјински конфликт.
Најновији пакет мера који је, како је из Брисела најављено, требало да буде усвојен без већих проблема, заустављен је због противљења појединих држава које све отвореније указују да санкције наносе штету пре свега европским привредама.
У првом плану нашла се Грчка, која се успротивила предлогу да се додатно ограничи транспорт руског течног природног гаса (LNG). Према писању више европских медија, Атина сматра да би таква мера тешко погодила њену бродарску индустрију, посебно компанију „Динагас“ која поседује специјализоване LNG танкере.
„Динагас“ је специјализован за транспорт руске робе из постројења „Јамал ТПГ“ на Арктику, а значајан број његових танкера је изграђен посебно за опслуживање овог пројекта. Према грчкој страни, компанија неће моћи да их користи у другим регионима и биће приморана да их прода. Један такав танкер кошта приближно 300 милиона долара.
Због грчког противљења
усвајање читавог пакета санкција је одложено, али Грчка у овоме није усамљена – њен став деле Кипар и Малта, две медитеранске државе чије економије у великој мери зависе од поморског саобраћаја и бродарства. И оне упозоравају да би нове рестрикције озбиљно угрозиле њихове националне интересе, што показује да су
економске последице санкција постале све теже прихватљиве чак и за чланице које су до сада подржавале већину одлука Брисела.
Чим се противиш Бриселу прогласе те за олигарха
Према речима некадашњег амбасадора Србије у Грчкој и Турској, Душана Спасојевића, разлози грчке компаније су легитимни – она је уложила велика средства како би преко Арктика превозила течни гас и одлука грчке владе да заштити интересе једне своје велике компаније је логична.
„Тако да у томе не видим ништа лоше и мислим да логика налаже да овога буде све више. Овога је било и у другим земљама, али то није објављивано, зато што су успеле да изврше утицај. Видео сам занимљиву изјаву шефице европске дипломатије, Каје Калас, да постоји „план Б“, који очигледно значи да се прекрше правила вета и консензуса. То на дуже стазе неће бити одрживо“, сматра Спасојевић.
Наравно, одмах пошто се Грчка успротивила нацрту санкционог пакета, почела је кампања против компаније „Динагас“, па је њен власник у западним мејнстрим медијима почео да буде називан „тајкуном“ и „олигархом“. То је по Спасојевићевим речима, знак на који начин се деле државе ЕУ – на битне и небитне чланице.
„Када неки богат и утицајан пословни човек из Француске или Немачке, или Илон Маск, изврше утицај на владу да би заштитили своје интересе, онда је то легитимно. Када неки грчки пословни човек врши притисак на своју владу да би заштитио свој интерес, он у западној штампи одмах добије етикету олигарха. Олигарси, наравно, не могу да буду ни Французи, ни Енглези, ни Американци, олигарси су резервисани само за 'нижеразредне' чланице ЕУ“, саркастично кометарише наш саговорник.
Пукотине све видљивије – скоро да не постоји јединствен европски блок против Русије
Истовремено, Аустрија је у преговорима поставила сопствене услове, инсистирајући на решавању питања интереса своје Рајфајзен банке, док су поједине друге чланице затражиле измене неких делова санкционог пакета.
Тако су Француска и Италија изразиле резерве према предлогу да се уведе општа забрана уласка у Европску унију за све стране држављане који су ратовали на руској страни у Украјини. Немачка је имала примедбе на ограничења увоза појединих руских производа, док се Бугарска успротивила појединим персоналним санкцијама.
Иако су разлози различити, заједнички именитељ је исти – све већи број држава инсистира да се приликом доношења нових мера узму у обзир и њихови економски и национални интереси, а не само интереси бриселске бирократије.
Према Спасојевићевом мишљењу, ради се заправо о
америчким интересима – Вашингтону иде у прилог да се ЕУ и Русија међусобно економски исрпљују.
„Видим да од тог економског исрпљивања највише пати Европа, али такође видим да неки у Европи мисле да треба ићи и корак даље и спремати се за некакав рат против Русије, опет, наравно, за рачун треће стране. Од бриселске бирократије се не очекује много. Већ дуже време тамо седе људи који су послати јер су смењени да не сметају у домаћој политици или су фалсификовали дипломе, докторате. Од њих не треба много очекивати“, објашњава Спасојевић.
Политичари који се воде интересима сопствених земаља мораће много тога да промене у Бриселу, а управо пример грчке компаније „Динагас“ много говори о томе како функционише бриселска бирократија. Наиме, према Спасојевићевим речима, вест да се Грчка противи 21. пакету санкција у етар је пустио „неименовани извор из Брисела“ – он је новинарима „дотурио“ примедбе које доставио грчки амбасадор, који је, како наш саговорник каже, мислио да разговара са пријатељима, у поверењу и да његови саговорници имају разумевања за потребе земље коју представља.
„Да ЕУ води рачуна о својим чланицама, увела би санкције против Турске, која већ 52 године окупира више од четрдесет одсто територије чланице ЕУ – Кипра. Против Турске не да не постоји 21 пакет санкција, она је штавише кандидат за чланство у Унији“, наводи Спасојевић.
Последњих година Европска унија је усвојила већ двадесет пакета санкција против Русије, али расправе о двадесет првом показују да је постизање консензуса све сложеније. Док Европска комисија и део чланица заговарају наставак пооштравања притиска на Москву, поједине престонице све отвореније постављају питање цене коју за ту политику плаћају европска привреда, транспортни сектор и енергетска безбедност.
Због тога све чешће у дипломатским круговима могу да се чују оцене да се иза формалног јединства Европске уније назиру све дубље разлике. Како број санкција расте, тако расте и број држава које настоје да заштите сопствене економске интересе, што указује да би управо питање односа према Русији у наредном периоду могло постати једна од најозбиљнијих линија подела унутар Европске уније.
