https://sputnikportal.rs/20260718/zasto-strani-investitori-povlace-kapital-iz-srbije-video-1201423506.html
Зашто страни инвеститори повлаче капитал из Србије /видео/
Зашто страни инвеститори повлаче капитал из Србије /видео/
Sputnik Србија
Стране компаније су у прва три месеца ове године из Србије повукле више капитала него што је то раније био случај, али је битно да није дошло до повлачења... 18.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-18T12:14+0200
2026-07-18T12:14+0200
2026-07-18T13:58+0200
економија
србија
србија – економија
економија
енергија спутњика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/05/1125836901_0:101:3174:1886_1920x0_80_0_0_c470a52235fce5a95f68b5649c209d8e.jpg
На то је у емисији Енергија Спутњика указао економски аналитичар Бојан Станић, помоћник директора сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, коментаришући најновије податке објављене у публикацији Макроекономске анализе и трендови.Изнели 1,3 милијарде евра из СрбијеОд јануара до априла ове године стране компаније које овде послују из Србије су изнеле 1,3 милијарде евра добити, што је 12 одсто више него у исто време лани. Истовремено, стране директне инвестиције (СДИ) износиле су 600 милиона евра и биле су 40 одсто мање него у истом периоду прошле године.Да ли је реч о тренутној ситуацији због неизвесности коју је донео најновији сукоб на Блиском истоку који се због проблема са енергентима одразио на глобалну економију или ће, због вишегодишњег посртања привреде ЕУ изостанак реинвестирања страних компанија у Србију постати тренд?Станић подсећа да смо закључно са 2024. годином имали преко пет милијарди евра прилива страних директних инвестиција, да је то сада значајно смањено, али да је нето прилив ипак био позитиван. У првом кварталу ове године износио је око 360 милиона евра.Он каже да разлог за пад прилива страних директних инвестиција, пре свега, треба тражити у динамици привреде Европске уније, пре свега њених најзначајнијих привреда - немачке, француске, италијанске.По његовом мишљењу, наша држава је доста била на тесту и са кризом око НИС-а, када се постављало питање да ли ћемо компанију са већинским руским капиталом под америчким санкцијама национализовати. Србија за тим није посегнула и он верује да ће тако и остати, јер би у супротном то био лош знак за друге инвеститоре, поготово кинеске.Није тачноСтанић напомиње да се у последње време често говори да је тај економски модел који је у Србији актуелан, који је базиран на извозној оријентацији, исцрпљен, односно да се не можемо више ослањати на стране директне инвестиције. Он не дели то мишљење, истичући да ми не бисмо могли да будемо конкурентни на међународном тржишту без учешћа мултинационалних компанија којима смо добављачи.Без њих Србија, како истиче, не би имала толико снажан извоз да, на пример, има суфицит у размени са неким од најразвијенијих земаља као што је то сада са Немачком, Италијом и у региону са Хрватском с којом смо дуго били у дефициту.Станић подсећа да се често постављало питање односа према домаћим и страним инвеститорима.Домаћи нису запостављени„Неко ће рећи да су наши инвеститори запостављени. Нису они запостављени, него једноставно њихов економски потенцијал је мањи од ових великих играча који овде долазе. Домаћи инвеститори често поставе питање какву ја подршку ћу имати од државе и да ли ћу ја једноставно моћи да обезбедим те своје инвестиције у условима када и даље имамо корупцију, када и даље имамо сиву зону, када и даље имамо неке неформалне утицаје који заобилазе институције... Оно што је кључно и што је неопходно да се уради у наредном периоду јесте да се ојача тај ниво малих и средњих предузећа који су кичма једне привреде, који би били добављачи овим великим“, истиче главни аналитичар Привредне коморе Србије.С друге стране, он очекује и разумевање великих играча, тих страних компанија које неће бити оријентисане само на максимални профит. Производња у Србији често може бити скупља него што је у Кини или некој другој ваневропској земљи, али је у нашем случају тај ланац снабдевања краћи.Кад одумире периферија онда ће и центарЛогика је јасна: зарад сигурности на дужи рок, зарад одрживости целог економског система, боље ми је да одустанем од те максимизације профита, али да будем сигуран у снабдевање, а са друге стране да дам простора да ово тржиште буде витално, односно да се на њему може остваривати промет на дуги рок, сликовито објашњава Станић.Уз то, ако ви имате одумирање једне, да кажемо, економске периферије Европе, врло брзо ће то одумирање да дође и до самог центра, у виду смањених промета, у виду смањене конкурентности, у виду смањеног тржишта, истиче саговорник Спутњика.Он не спори да стране компаније имају сва права да изнесу новац из Србије, уместо да реинвестирају, посебно када се деси криза, када желе да појачају пословање својих подружница, својих фабрика негде у неким кључним тржиштима да би тамо одржали своју конкурентску позицију. Саговорник Спутњика, међутим, указује:„Оно што је битно, без обзира на повлачење на одливе тог капитала, ми немамо повлачење инвестиција, немамо затварање фабрика. Имамо, наравно, у неком делу, али то није последица, ове генерално кризе, него тиме што је цена рада у Србији појачана, повећана, па онда те компаније пребацују послове у Северну Африку, у Подсахарску Африку“.А то, како додаје, није последица негативних трендова у Србији, већ њеног развоја.Нема назнака о одласкуОн нема дилему да Србија мора остати атрактивна за стране инвеститор који су нам итекако потребни, али и да је јако битно да у њихове ланце снабдевања све више укључујемо наше компоненте.То се не очекује јер је, како се сматра, најгора криза на Блиском истоку прошла уз све трзавице које се тамо и даље дешавају и да неће бити већег инфлаторног притиска.Оно што је, по његовом мишљењу, битно је да ЕУ чија привреда посрће већ дуже време, сада покушава да преговара са Кином како би се до краја ове године изашло са смерницама како доћи до неког ширег економског споразума који би подразумевао бенефите за обе стране.Станић очекује да опет крену кинеске инвестиције у Србију, које су биле јако значајне 2024. и 2023. године, да оне буду веће технолошке интензивности. То би, како сматра, био подстицај и за европске инвестиције да овде опет почну да се враћају у већем обиму.За домаће што мањи ризикНа питање који су то предуслови који би оснажили домаће инвеститоре да користе исте могућности које имају странци и почну значајније да улажу, што су и очекивања Владе Србије, он каже да је кључна макроекономска стабилност како би они ризиковали што мање.У том смислу добро је што је ових дана агенција Фич задржала кредитни рејтинг Србије са позитивним изгледом за његово унапређење, а добре су и прогнозе да ћемо следеће године имати привредни раст од 4,0 одсто и инфлацију у оквиру зацртаног циља, каже он.Неопходно је да животни стандард настави да расте како бисмо имали један амбијент који је повољан за пословање што се тиче и стабилности и одрживости, оценио је Станић у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
србија, србија – економија, економија, енергија спутњика, анализе и мишљења
србија, србија – економија, економија, енергија спутњика, анализе и мишљења
Зашто страни инвеститори повлаче капитал из Србије /видео/
12:14 18.07.2026 (Освежено: 13:58 18.07.2026) Стране компаније су у прва три месеца ове године из Србије повукле више капитала него што је то раније био случај, али је битно да није дошло до повлачења инвестиција и затварања фабрика. Страни инвеститори су нам и даље потребни и морамо остати привлачни за њих, све више укључујући наше фирме у њихове ланце снабдевања.
На то је у емисији
Енергија Спутњика указао економски аналитичар Бојан Станић, помоћник директора сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, коментаришући најновије податке објављене у публикацији Макроекономске анализе и трендови.
Изнели 1,3 милијарде евра из Србије
Од јануара до априла ове године стране компаније које овде послују из Србије су изнеле 1,3 милијарде евра добити, што је 12 одсто више него у исто време лани. Истовремено, стране директне инвестиције (СДИ) износиле су 600 милиона евра и биле су 40 одсто мање него у истом периоду прошле године.
Да ли је реч о тренутној ситуацији због неизвесности коју је донео најновији сукоб на Блиском истоку који се због проблема са енергентима одразио на глобалну економију или ће, због вишегодишњег посртања привреде ЕУ изостанак реинвестирања страних компанија у Србију постати тренд?
Станић подсећа да смо закључно са 2024. годином имали преко пет милијарди евра прилива страних директних инвестиција, да је то сада значајно смањено, али да је нето прилив ипак био позитиван. У првом кварталу ове године износио је око 360 милиона евра.
Он каже да разлог за пад прилива страних директних инвестиција, пре свега, треба тражити у динамици привреде Европске уније, пре свега њених најзначајнијих привреда - немачке, француске, италијанске.
По његовом мишљењу, наша држава је доста била на тесту и са кризом око НИС-а, када се постављало питање да ли ћемо компанију са већинским руским капиталом под америчким санкцијама национализовати. Србија за тим није посегнула и он верује да ће тако и остати, јер би у супротном то био лош знак за друге инвеститоре, поготово кинеске.
Станић напомиње да се у последње време често говори да је тај економски модел који је у Србији актуелан, који је базиран на извозној оријентацији, исцрпљен, односно да се не можемо више ослањати на стране директне инвестиције. Он не дели то мишљење, истичући да ми не бисмо могли да будемо конкурентни на међународном тржишту без учешћа мултинационалних компанија којима смо добављачи.
„Данас је јако тешко бити конкурентан Кини у било чему, а посебно када су у питању мале компаније које не могу да имају такву економију обима као што имају мултинационалне. Прича да се ишло у погрешном смеру тиме што се улагало у атрактивност Србије као инвестиционе дестинације, односно подршку тим инвеститорима који би одлучили да овде покрену послове, није тачна, из простог разлога што ми не бисмо могли да дођемо на овај ниво раста да није било тих страних директних инвестиција“, јасан је овај аналитичар.
Без њих Србија, како истиче, не би имала толико снажан извоз да, на пример, има суфицит у размени са неким од најразвијенијих земаља као што је то сада са Немачком, Италијом и у региону са Хрватском с којом смо дуго били у дефициту.
Станић подсећа да се често постављало питање односа према домаћим и страним инвеститорима.
„Неко ће рећи да су наши инвеститори запостављени. Нису они запостављени, него једноставно њихов економски потенцијал је мањи од ових великих играча који овде долазе. Домаћи инвеститори често поставе питање какву ја подршку ћу имати од државе и да ли ћу ја једноставно моћи да обезбедим те своје инвестиције у условима када и даље имамо корупцију, када и даље имамо сиву зону, када и даље имамо неке неформалне утицаје који заобилазе институције... Оно што је кључно и што је неопходно да се уради у наредном периоду јесте да се ојача тај ниво малих и средњих предузећа који су кичма једне привреде, који би били добављачи овим великим“, истиче главни аналитичар Привредне коморе Србије.
С друге стране, он очекује и разумевање великих играча, тих страних компанија које неће бити оријентисане само на максимални профит. Производња у Србији често може бити скупља него што је у Кини или некој другој ваневропској земљи, али је у нашем случају тај ланац снабдевања краћи.
Кад одумире периферија онда ће и центар
Логика је јасна: зарад сигурности на дужи рок, зарад одрживости целог економског система, боље ми је да одустанем од те максимизације профита, али да будем сигуран у снабдевање, а са друге стране да дам простора да ово тржиште буде витално, односно да се на њему може остваривати промет на дуги рок, сликовито објашњава Станић.
Уз то, ако ви имате одумирање једне, да кажемо, економске периферије Европе, врло брзо ће то одумирање да дође и до самог центра, у виду смањених промета, у виду смањене конкурентности, у виду смањеног тржишта, истиче саговорник Спутњика.
Он не спори да стране компаније имају сва права да изнесу новац из Србије, уместо да реинвестирају, посебно када се деси криза, када желе да појачају пословање својих подружница, својих фабрика негде у неким кључним тржиштима да би тамо одржали своју конкурентску позицију. Саговорник Спутњика, међутим, указује:
„Оно што је битно, без обзира на повлачење на одливе тог капитала, ми немамо повлачење инвестиција, немамо затварање фабрика. Имамо, наравно, у неком делу, али то није последица, ове генерално кризе, него тиме што је цена рада у Србији појачана, повећана, па онда те компаније пребацују послове у Северну Африку, у Подсахарску Африку“.
А то, како додаје, није последица негативних трендова у Србији, већ њеног развоја.
Он нема дилему да Србија мора остати атрактивна за стране инвеститор који су нам итекако потребни, али и да је јако битно да у њихове ланце снабдевања све више укључујемо наше компоненте.
„Оно што је минимум јесте да ове инвестиције које су ту наставе да функционишу и ми тренутно немамо никаквих назнака да би ту нешто могло да се промени у смислу да дође до неког озбиљнијег одлива инвестиција, односно да дође до смањења запослених и смањења производних капацитета“, оцена је Станића.
То се не очекује јер је, како се сматра, најгора криза на Блиском истоку прошла уз све трзавице које се тамо и даље дешавају и да неће бити већег инфлаторног притиска.
Оно што је, по његовом мишљењу, битно је да ЕУ чија привреда посрће већ дуже време, сада покушава да преговара са Кином како би се до краја ове године изашло са смерницама како доћи до неког ширег економског споразума који би подразумевао бенефите за обе стране.
Станић очекује да опет крену кинеске инвестиције у Србију, које су биле јако значајне 2024. и 2023. године, да оне буду веће технолошке интензивности. То би, како сматра, био подстицај и за европске инвестиције да овде опет почну да се враћају у већем обиму.
На питање који су то предуслови који би оснажили домаће инвеститоре да користе исте могућности које имају странци и почну значајније да улажу, што су и очекивања Владе Србије, он каже да је кључна макроекономска стабилност како би они ризиковали што мање.
У том смислу добро је што је ових дана агенција Фич задржала кредитни рејтинг Србије са позитивним изгледом за његово унапређење, а добре су и прогнозе да ћемо следеће године имати привредни раст од 4,0 одсто и инфлацију у оквиру зацртаног циља, каже он.
Неопходно је да животни стандард настави да расте како бисмо имали један амбијент који је повољан за пословање што се тиче и стабилности и одрживости, оценио је Станић у емисији Енергија Спутњика.
