https://sputnikportal.rs/20260719/ekscentrik-koji-je-umeo-s-ljudima-u-knjizi-o-tesli-psiholog-otkriva-sva-protivrecna-svojstva-genija--1201396956.html
Eксцентрик који је умео с људима: У књизи о Тесли психолог открива сва противречна својства генија
Eксцентрик који је умео с људима: У књизи о Тесли психолог открива сва противречна својства генија
Sputnik Србија
Ако бисмо покушали, макар за тренутак, да себи у машти дочарамо модерни свет лишен Теслиних изума, били бисмо изненађени колико би тај наш измишљени свет био... 19.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-19T12:15+0200
2026-07-19T12:15+0200
2026-07-19T12:15+0200
култура
култура
никола тесла
жарко требјешанин
завод за уџбенике
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/05/1147346674_0:105:3071:1832_1920x0_80_0_0_f59adb0765a58bac7624361b9e949e98.jpg
Никола Тесла, рођен пре тачно 170 година, био је човек пун противречности, али оне, како у разговору за Спутњик каже Жарко Требјешанин, нису биле знак расцепљене личности, већ сложене унутрашње логике, а управо у тој равнотежи крије се, према мишљењу психолога, и објашњење како је један човек толико променио свет.Противречности које то заправо нисуТеслин научни допринос данас је неспоран, али његова личност и даље изазива бројне расправе, митове и погрешна тумачења. Управо тим питањем бави се психолог Жарко Требјешанин у књизи „Никола Тесла – личност, неуроза, послање“, коју је објавио Завод за уџбенике из Београда.Уместо да Теслу представи као недодирљивог генија или романтичног усамљеника, Жарко Требјешанин га посматра као сложену личност, чије су, наизглед супротстављене особине, у ствари биле део истог психолошког склопа.„Обично када говоримо о личности, подразумевамо да је она складна и да су све особине усмерене у истом правцу. Али стварност није таква. Личност није саздана од једног комада. Код сваког човека постоје различите, понекад и супротстављене црте. Хтео сам да Теслу прикажем као живу личност, а не као свеца или савршеног човека. Био је несумњиво велики научник, али је, као и сваки човек, имао своје слабости и мане. Управо то га чини уверљивим и стварним“, каже Требјешанин.Девет кључних особина Тесле, које издваја у својој анализи – од интровертности и рационализма до мистицизма, нарцизма и снажне имагинације – нису међусобно у сукобу, већ представљају делове једне необичне, али изнутра доследне личности.Зашто Тесла није био неуротичарЈедна од најраширенијих представа о Тесли јесте да је био неуротична личност. Опсесивне навике, страх од бактерија, строга дисциплина и бројне ексцентричности многима делују као доказ за такву оцену. Међутим, Требјешанин прави јасну разлику између неуротичних црта и неурозе као психичког поремећаја.Како објашњава, сваки човек има извесну меру неуротичности, али то не значи да је болестан. Код Тесле су необичне навике постојале, али нису нарушавале његово функционисање, већ су га, напротив, чиниле веома продуктивним.„Тесла је, са свим својим ексцентричностима, изнутра био веома стабилан. Био је изузетно емоционално уравнотежен. Вежбао је вољу и самоконтролу, живео дисциплиновано и рационално трошио своју енергију. Многе страсти је свесно угушио. Најјачи аргумент да није био неуротичар јесте његово дело. Неуроза нарушава мишљење, памћење, учење и самоконтролу. Човек губи огромну количину психичке енергије. Тесла је, напротив, био у стању да двадесетак сати дневно буде потпуно посвећен стварању и зато је могао да остави тако огроман научни опус“, истиче Жарко Требјешанин.Према његовим речима, управо та унутрашња стабилност омогућила је да се Теслина енергија не расипа на унутрашње сукобе, већ да готово у потпуности буде усмерена на стваралаштво.Интроверт који је умео са људимаНа први поглед делује необично што је човек кога психолози описују као изразитог интроверта истовремено остављао утисак изузетно пријатне и отмене личности. Савременици су писали о његовом благом погледу, отменом држању и беспрекорном понашању.Жарко Требјешанин истиче да интровертност никако не значи неспособност за комуникацију.Теслина повученост, како закључује Жарко Требјешанин, није била последица страха од људи, већ свесног избора, односно одлуке да му је научни рад приоритет.Нарцизам без сујетеЈедна од најзанимљивијих Требјешанинових оцена јесте да је Тесла имао нарцистичке црте личности. Та формулација лако може бити погрешно схваћена, јер се реч „нарцизам“ данас најчешће повезује с поремећајем личности.Психолог зато наглашава да код Тесле није реч ни о патолошком, ни о злонамерном нарцизму, већ о здравој љубави према себи, која постоји код сваког човека.„Без извесне мере самопоштовања човек не би ни опстао. Код Тесле се та црта види у начину облачења, у отменом држању, у пажљиво грађеном јавном имиџу. Он није бежао од тога да покаже своје дело и своју вредност. Данас бисмо рекли да је умео да изгради лични бренд. Али иза те слике постојало је стварно покриће. Није стварао сензацију ради сензације, већ да би људи разумели значај његових открића“, објашњава наш саговорник.Он подсећа на то да се Тесла одрекао огромног богатства како не би финанијски уништио предузетника и свог финансијера Џорџа Вестингхауса, а током живота показивао је снажан осећај одговорности према Србији и спремност да помогне другима. Управо зато Требјешанин сматра да би се уз све особине које је издвојио Тесли могао приписати и – алтруизам.Рационалиста који је веровао у судбинуМожда највећи парадокс Теслине личности лежи у односу рационализма и мистицизма. Научник који је човека описивао као сложени механизам, истовремено је веровао да га прати нека врста провиђења.„Тесла је био крајње рационалан, понекад чак и претерано рационалан. Управо зато је занимљиво што је истовремено имао и мистичну црту. Тај наглашени рационализам понекад представља одбрану од мистицизма. Он је писао да је човек, у суштини, машина од крви и меса и веровао да бисмо, када бисмо знали све утицаје који делују на човека, могли потпуно да предвидимо његово понашање. С друге стране, говорио је о свом рођењу усред олује, веровао да има посебно послање и да га нека сила штити. Управо спој те две крајности чини његову личност тако необичном“, напомиње наш саговорник.Та двојност види се и у Теслином односу према човечанству. Величао је људски разум и веровао да ће научни напредак постепено победити сукобе и национализам. Историја га је, нажалост, демантовала, али та вера говори о снази његовог идеализма.Како се велика страст претвара у велико делоУ младости је Тесла волео карте, коцку, цигарете и кафу, а касније се свега тога одрекао и живео готово аскетски.Према мишљењу Жарка Требјешанина, то није необична појава, јер развој личности никада није праволинијски - велика енергија може човека одвести у различитим правцима, а тек касније постаје јасно да ли ће бити претворена у стваралаштво или ће бити узалуд потрошена.Он додаје да управо због тога Тесла није само геније необичног ума, већ и пример човека који је сопствену вољу успео да стави у службу једне идеје.Није га водио новац, већ открићеИако је умео да изгради јавну слику о себи, Тесла никада није био човек коме је новац био циљ. Требјешанин подсећа на то да је Тесла јасно разликовао научника од проналазача.Научник је, говорио је Тесла, вођен радозналошћу и жељом да човечанству донесе нова сазнања, док је проналазач пре свега заинтересован да та открића претвори у производ и зараду.„Новац му је био важан само као средство да настави истраживања. Слава му је свакако пријала, али је имала и практичну сврху. Без угледа не би могао да придобије људе спремне да уложе огроман новац у идеје које су многима изгледале фантастично“, наводи Жарко Требјешанин и додаје да је велико питање да ли бисмо данас имали сва Теслина открића да је научник више времена посветио пословним интересима него лабораторији.Цена потпуне посвећеностиТесла је читав живот подредио раду. Није се оженио, а лични живот свесно је жртвовао научном стваралаштву.Можда се, како оцењује Требјешанин, управо у тој реченици крије и најтачнији опис човека који је својим открићима осветлио свет, а сопствени живот свесно оставио у сенци свог дела. Теслина личност није била низ противречности које се међусобно поништавају, већ сложена целина у којој су се дисциплина и машта, рационалност и мистика, амбиција и алтруизам међусобно допуњавали. Управо је из те необичне равнотеже настао научник чије су идеје трајно промениле цивилизацију.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, никола тесла, жарко требјешанин, завод за уџбенике
култура, никола тесла, жарко требјешанин, завод за уџбенике
Eксцентрик који је умео с људима: У књизи о Тесли психолог открива сва противречна својства генија
Ако бисмо покушали, макар за тренутак, да себи у машти дочарамо модерни свет лишен Теслиних изума, били бисмо изненађени колико би тај наш измишљени свет био измењен, уназађен, осиромашен до непрепознатљивости. Широм планете завладали би сабласни мир, мук и мрак, наводи у књизи „Никола Тесла – Личност, неуроза и послање“ психолог Жарко Требјешанин.
Никола Тесла, рођен пре тачно 170 година, био је човек пун противречности, али оне, како у разговору за Спутњик каже Жарко Требјешанин, нису биле знак расцепљене личности, већ сложене унутрашње логике, а управо у тој равнотежи крије се, према мишљењу психолога, и објашњење како је један човек толико променио свет.
Противречности које то заправо нису
Теслин научни допринос данас је неспоран, али његова личност и даље изазива бројне расправе, митове и погрешна тумачења. Управо тим питањем бави се психолог Жарко Требјешанин у књизи
„Никола Тесла – личност, неуроза, послање“, коју је објавио
Завод за уџбенике из Београда.
Уместо да Теслу представи као недодирљивог генија или романтичног усамљеника, Жарко Требјешанин га посматра као сложену личност, чије су, наизглед супротстављене особине, у ствари биле део истог психолошког склопа.
„Обично када говоримо о личности, подразумевамо да је она складна и да су све особине усмерене у истом правцу. Али стварност није таква. Личност није саздана од једног комада. Код сваког човека постоје различите, понекад и супротстављене црте. Хтео сам да Теслу прикажем као живу личност, а не као свеца или савршеног човека. Био је несумњиво велики научник, али је, као и сваки човек, имао своје слабости и мане. Управо то га чини уверљивим и стварним“, каже Требјешанин.
Девет кључних особина Тесле, које издваја у својој анализи – од интровертности и рационализма до мистицизма, нарцизма и снажне имагинације – нису међусобно у сукобу, већ представљају делове једне необичне, али изнутра доследне личности.
Зашто Тесла није био неуротичар
Једна од најраширенијих представа о Тесли јесте да је био неуротична личност. Опсесивне навике, страх од бактерија, строга дисциплина и бројне ексцентричности многима делују као доказ за такву оцену. Међутим, Требјешанин прави јасну разлику између неуротичних црта и неурозе као психичког поремећаја.
Како објашњава, сваки човек има извесну меру неуротичности, али то не значи да је болестан. Код Тесле су необичне навике постојале, али нису нарушавале његово функционисање, већ су га, напротив, чиниле веома продуктивним.
„Тесла је, са свим својим ексцентричностима, изнутра био веома стабилан. Био је изузетно емоционално уравнотежен. Вежбао је вољу и самоконтролу, живео дисциплиновано и рационално трошио своју енергију. Многе страсти је свесно угушио. Најјачи аргумент да није био неуротичар јесте његово дело. Неуроза нарушава мишљење, памћење, учење и самоконтролу. Човек губи огромну количину психичке енергије. Тесла је, напротив, био у стању да двадесетак сати дневно буде потпуно посвећен стварању и зато је могао да остави тако огроман научни опус“, истиче Жарко Требјешанин.
Према његовим речима, управо та унутрашња стабилност омогућила је да се Теслина енергија не расипа на унутрашње сукобе, већ да готово у потпуности буде усмерена на стваралаштво.
Интроверт који је умео са људима
На први поглед делује необично што је човек кога психолози описују као изразитог интроверта истовремено остављао утисак изузетно пријатне и отмене личности. Савременици су писали о његовом благом погледу, отменом држању и беспрекорном понашању.
Жарко Требјешанин истиче да интровертност никако не значи неспособност за комуникацију.
„Он није избегавао људе зато што их се плашио или зато што није умео да комуницира. Био је веома љубазан и одмерен. Једноставно је своје време сматрао превише драгоценим да би га трошио на друштвени живот. Умео је одлично да разговара с људима, што доказује и чињеница да је успевао да пронађе финансијере за изузетно скупе и амбициозне пројекте. Човек који је потпуно социјално неспретан то не би могао“, наглашава наш саговорник.
Теслина повученост, како закључује Жарко Требјешанин, није била последица страха од људи, већ свесног избора, односно одлуке да му је научни рад приоритет.
Једна од најзанимљивијих Требјешанинових оцена јесте да је Тесла имао нарцистичке црте личности. Та формулација лако може бити погрешно схваћена, јер се реч „нарцизам“ данас најчешће повезује с поремећајем личности.
Психолог зато наглашава да код Тесле није реч ни о патолошком, ни о злонамерном нарцизму, већ о здравој љубави према себи, која постоји код сваког човека.
„Без извесне мере самопоштовања човек не би ни опстао. Код Тесле се та црта види у начину облачења, у отменом држању, у пажљиво грађеном јавном имиџу. Он није бежао од тога да покаже своје дело и своју вредност. Данас бисмо рекли да је умео да изгради лични бренд. Али иза те слике постојало је стварно покриће. Није стварао сензацију ради сензације, већ да би људи разумели значај његових открића“, објашњава наш саговорник.
Он подсећа на то да се Тесла одрекао огромног богатства како не би финанијски уништио предузетника и свог финансијера Џорџа Вестингхауса, а током живота показивао је снажан осећај одговорности према Србији и спремност да помогне другима. Управо зато Требјешанин сматра да би се уз све особине које је издвојио Тесли могао приписати и – алтруизам.
Рационалиста који је веровао у судбину
Можда највећи парадокс Теслине личности лежи у односу рационализма и мистицизма. Научник који је човека описивао као сложени механизам, истовремено је веровао да га прати нека врста провиђења.
„Тесла је био крајње рационалан, понекад чак и претерано рационалан. Управо зато је занимљиво што је истовремено имао и мистичну црту. Тај наглашени рационализам понекад представља одбрану од мистицизма. Он је писао да је човек, у суштини, машина од крви и меса и веровао да бисмо, када бисмо знали све утицаје који делују на човека, могли потпуно да предвидимо његово понашање. С друге стране, говорио је о свом рођењу усред олује, веровао да има посебно послање и да га нека сила штити. Управо спој те две крајности чини његову личност тако необичном“, напомиње наш саговорник.
Та двојност види се и у Теслином односу према човечанству. Величао је људски разум и веровао да ће научни напредак постепено победити сукобе и национализам. Историја га је, нажалост, демантовала, али та вера говори о снази његовог идеализма.
Како се велика страст претвара у велико дело
У младости је Тесла волео карте, коцку, цигарете и кафу, а касније се свега тога одрекао и живео готово аскетски.
Према мишљењу Жарка Требјешанина, то није необична појава, јер развој личности никада није праволинијски - велика енергија може човека одвести у различитим правцима, а тек касније постаје јасно да ли ће бити претворена у стваралаштво или ће бити узалуд потрошена.
„Ништа велико није створено без велике страсти. Људи попут Тесле поседују огромну енергију, али је пресудно у ком ће правцу она бити каналисана. Код њега је та снага постепено усмерена ка научном стваралаштву. Код многих других велики таленти пропадну јер та енергија оде на другу страну“, истиче психолог.
Он додаје да управо због тога Тесла није само геније необичног ума, већ и пример човека који је сопствену вољу успео да стави у службу једне идеје.
Није га водио новац, већ откриће
Иако је умео да изгради јавну слику о себи, Тесла никада није био човек коме је новац био циљ. Требјешанин подсећа на то да је Тесла јасно разликовао научника од проналазача.
Научник је, говорио је Тесла, вођен радозналошћу и жељом да човечанству донесе нова сазнања, док је проналазач пре свега заинтересован да та открића претвори у производ и зараду.
„Новац му је био важан само као средство да настави истраживања. Слава му је свакако пријала, али је имала и практичну сврху. Без угледа не би могао да придобије људе спремне да уложе огроман новац у идеје које су многима изгледале фантастично“, наводи Жарко Требјешанин и додаје да је велико питање да ли бисмо данас имали сва Теслина открића да је научник више времена посветио пословним интересима него лабораторији.
Цена потпуне посвећености
Тесла је читав живот подредио раду. Није се оженио, а лични живот свесно је жртвовао научном стваралаштву.
„Он сам је говорио да човек који жели да створи нешто велико мора огромну количину енергије да усмери на истраживање. Верујем да су га жене привлачиле, али је ту жељу успео да стави под контролу. Занимљиво је што је, говорећи о томе, на једном месту тихо додао да су такви људи често усамљени. То показује да је био свестан цене коју плаћа“, наводи наш саговорник.
Можда се, како оцењује Требјешанин, управо у тој реченици крије и најтачнији опис човека који је својим открићима осветлио свет, а сопствени живот свесно оставио у сенци свог дела. Теслина личност није била низ противречности које се међусобно поништавају, већ сложена целина у којој су се дисциплина и машта, рационалност и мистика, амбиција и алтруизам међусобно допуњавали. Управо је из те необичне равнотеже настао научник чије су идеје трајно промениле цивилизацију.
