https://sputnikportal.rs/20260719/turska-i-azerbejdzan-zatrazili-od-unesko-a-zastitu-baklave-mnoge-zemlje-negoduju-1201458984.html
Турска и Азербејџан затражили од УНЕСКО-а заштиту баклаве, многе земље негодују
Турска и Азербејџан затражили од УНЕСКО-а заштиту баклаве, многе земље негодују
Sputnik Србија
Азербејџан и Турска су заједнички поднели захтев УНЕСКО-у за заштиту баклаве и увођење те традиционалне посластице на листу нематеријалног културног наслеђа... 19.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-19T12:27+0200
2026-07-19T12:27+0200
2026-07-19T12:27+0200
економија
свет – економија
грчка
турска
туризам и трговина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/13/1201459331_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_8caed7702a5bd6fdbc8efce587151761.jpg
Баклава је колач који се прави од више слојева танких кора са филом од сецканих орашастих плодова и преливен је сирупом од шећера или меда. Баклава је популарна у око 20 земаља – у Турској, широм Балкана, на Блиском истоку и области Кавказа, централне и јужне Азије, али свака земља има своју варијанту припремања овог колача и многе је сматрају својим кулинарским наслеђем.Почетак „својатања“ баклавеСвојатање баклаве је почело 2013. године, када је Европска комисија регистровала баклаву из Газиантепа, турске престонице баклаве, као производ са заштићеном географском ознаком и називом „Antep Baklavası“ заштићеним од имитација.Турска историографија инсистира на томе да је баклава у свом модерном облику настала у османском Истанбулу, грчки историчари тврде да је овај култни колач измишљен у Византијском царству из којег је створена и савремена Грчка, а још 15-ак земаља на тлу Европе и Азије сматра да баклава припада њима.Грчки посланици у Европском парламенту су у јануару 2025. године поднели пригoвор у којем истичу грчко порекло баклаве и изражавају забринутост због тога што Азербејџан и Турска полажу право на овај специјалитет.Гастронационализам и контроверзеСтручњаци су ову националну и националистичку опсесију око порекла хране назвали „гастронационализмом“, а чини се да је Турска под председником Реџепом Тајипом Ердоганом посебно посвећена том питању.Током прошлонедељног боравка у Турској високих званичника из земаља чланица НАТО-а на самиту северноатлантске алијансе у Анкари, баклава је често служена као десерт, а бројни регионални специјалитети око којих се воде спорови представљени су гостима као део јединственог кулинарског наслеђа Турске.Врхунски турски кувари су осам месеци осмишљавали „аутентични турски мени“ за НАТО самит у сарадњи са Дирекцијом за комуникације председника Ердогана која је као главни циљ поставила „јачање бренда Турске“.Чињеница да су Азербејџан и Турска заједнички поднели захтев да се баклава призна као део културног наслеђа обе земље такође представља вид гастронационализма јер су ове две суседне земље блиски савезници, а њихови билатерални односи почивају на формули „једна нација, две државе“.Ове две државе пружају подршку једна другој у свим областима сарадње: војној, дипломатској, економској, образовној, али и у домену кулинарства.Све је почело са чорбомИницијатива Азербејџана и Турске у вези са баклавом уследила је неколико месеци након што је један ресторан у Солуну затражио од УНЕСКО-а да призна „пацу“, врсту традиционалног чорбастог јела, као аутентично грчко јело чији корени сежу још у Хомерово доба.Турски медији су одмах оспорили грчки захтев, тврдећи да је та чорба, у Турској позната као „ишкомбе“ заправо турског порекла, наводећи као доказ записе путописца Евлије Челебије из 17. века.Расправе у оквиру УНЕСКО-а о статусу неког јела воде се сваке године и то не само када је реч о земљама некадашњег Османског царства, а многе државе сматрају да је признавање статуса неком јелу код УНЕСКО-а својеврсни заштитни знак.У пракси, ознака УНЕСКО у већини случајева значи веома мало јер та организација не обезбеђује ни новац, ни гарантовану подршку, а изостаје и било какав значајнији наставак промотивних активности након доделе статуса. Ипак, видљивост која може да генерише неке промене је најзначајнија корист коју пружа додела статуса УНЕСКО.Да ли ће баклава стећи већу видљивост као азербејџанско-турска посластица призната од стране УНЕСКО-а биће познато тек након предстојећег заседања те организације у децембру ове године.Погледајте и:
грчка
турска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, грчка, турска, туризам и трговина
свет – економија, грчка, турска, туризам и трговина
Турска и Азербејџан затражили од УНЕСКО-а заштиту баклаве, многе земље негодују
Азербејџан и Турска су заједнички поднели захтев УНЕСКО-у за заштиту баклаве и увођење те традиционалне посластице на листу нематеријалног културног наслеђа, али ова иницијатива је изазвала неговање бројних суседних земаља.
Баклава је колач који се прави од више слојева танких кора са филом од сецканих орашастих плодова и преливен је сирупом од шећера или меда. Баклава је популарна у око 20 земаља – у Турској, широм Балкана, на Блиском истоку и области Кавказа, централне и јужне Азије, али свака земља има своју варијанту припремања овог колача и многе је сматрају својим кулинарским наслеђем.
Почетак „својатања“ баклаве
Својатање баклаве је почело 2013. године, када је Европска комисија регистровала баклаву из Газиантепа, турске престонице баклаве, као производ са заштићеном географском ознаком и називом „Antep Baklavası“ заштићеним од имитација.
Турска историографија инсистира на томе да је баклава у свом модерном облику настала у османском Истанбулу, грчки историчари тврде да је овај култни колач измишљен у Византијском царству из којег је створена и савремена Грчка, а још 15-ак земаља на тлу Европе и Азије сматра да баклава припада њима.
Грчки посланици у Европском парламенту су у јануару 2025. године поднели пригoвор у којем истичу грчко порекло баклаве и изражавају забринутост због тога што Азербејџан и Турска полажу право на овај специјалитет.
Гастронационализам и контроверзе
Стручњаци су ову националну и националистичку опсесију око порекла хране назвали „гастронационализмом“, а чини се да је Турска под председником Реџепом Тајипом Ердоганом посебно посвећена том питању.
Током прошлонедељног боравка у Турској високих званичника из земаља чланица НАТО-а на самиту северноатлантске алијансе у Анкари, баклава је често служена као десерт, а бројни регионални специјалитети око којих се воде спорови представљени су гостима као део јединственог кулинарског наслеђа Турске.
Врхунски турски кувари су осам месеци осмишљавали „аутентични турски мени“ за НАТО самит у сарадњи са Дирекцијом за комуникације председника Ердогана која је као главни циљ поставила „јачање бренда Турске“.
Чињеница да су Азербејџан и Турска заједнички поднели захтев да се баклава призна као део културног наслеђа обе земље такође представља вид гастронационализма јер су ове две суседне земље блиски савезници, а њихови билатерални односи почивају на формули „једна нација, две државе“.
Ове две државе пружају подршку једна другој у свим областима сарадње: војној, дипломатској, економској, образовној, али и у домену кулинарства.
Иницијатива Азербејџана и Турске у вези са баклавом уследила је неколико месеци након што је један ресторан у Солуну затражио од УНЕСКО-а да призна „пацу“, врсту традиционалног чорбастог јела, као аутентично грчко јело чији корени сежу још у Хомерово доба.
Турски медији су одмах оспорили грчки захтев, тврдећи да је та чорба, у Турској позната као „ишкомбе“ заправо турског порекла, наводећи као доказ записе путописца Евлије Челебије из 17. века.
Расправе у оквиру УНЕСКО-а о статусу неког јела воде се сваке године и то не само када је реч о земљама некадашњег Османског царства, а многе државе сматрају да је признавање статуса неком јелу код УНЕСКО-а својеврсни заштитни знак.
„То је чисто симболично. Наслеђе је политичко средство, то није тајна. Државе га користе ради видљивости, престижа и изградње идентитета. Другим речима, реч је о јефтином механизму за подстицање национализма и пројектовање такозване меке моћи“, изјавила је Кијара Бортолото, антрополошкиња специјализована за културно наслеђе при Француском националном центру за научна истраживања.
У пракси, ознака УНЕСКО у већини случајева значи веома мало јер та организација не обезбеђује ни новац, ни гарантовану подршку, а изостаје и било какав значајнији наставак промотивних активности након доделе статуса. Ипак, видљивост која може да генерише неке промене је најзначајнија корист коју пружа додела статуса УНЕСКО.
Да ли ће баклава стећи већу видљивост као азербејџанско-турска посластица призната од стране УНЕСКО-а биће познато тек након предстојећег заседања те организације у децембру ове године.
