https://sputnikportal.rs/20260720/misterija-vremena-naucnik-stvorio-minijaturni-svemir-istrazujuci-jednu-od-najvecih-tajnih-postojanja-1201506157.html
Мистерија времена: Научник створио минијатурни свемир истражујући једну од највећих тајних постојања
Мистерија времена: Научник створио минијатурни свемир истражујући једну од највећих тајних постојања
Sputnik Србија
Физичар Ђовани Баронтини је у оквиру најновије студије у лабораторији створио „минијатурни свемир“ како би експериментално истражио питање да ли је време... 20.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-20T23:00+0200
2026-07-20T23:00+0200
2026-07-20T23:00+0200
наука и технологија
изуми и открића
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/14/1201506547_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_02901267c5ddd80b2bd02f5aa9517143.jpg
Физичар са Универзитета у Бирмингему направио је студију која пружа прве контролисане експерименталне доказе да у изолованом квантном систему време може да се дефинише његовом унутрашњом еволуцијом, без ослањања на време мерено у спољном свету.Све појаве у свакодневном животу, попут старења и хронолошког ређања догађаја, упућују на то да време има јасан смер, од прошлости према будућности. На темељном нивоу, природа није, међутим, тако једносмерна, а већина основних физикалних закона, укључујући Њутнове законе, класичну механику, Шредингерову једначину квантне механике, могу једнако добро да описују процесе који се одвијају унапред и уназад.Питање стреле временаПоставља се онда питање зашто време тече само у једном смеру, а Баронтинијев експеримент поставља још дубље питање, а то је – ако ентропија одређује правац времена, може ли из ње да се дефинише и сам проток времена.Како се наводи, то питање је важно зато што две најуспешније теорије модерне физике време третирају различито, а у Ајнштајновој општој теорији релативности време је део простор-времена, које се закривљује под утицајем масе и енергије. Зато време спорије протиче у јачем гравитационом пољу, на пример у близини црне рупе.У квантној механици време се углавном јавља као унапред задати спољни параметар према којем се квантни системи мењају.Експеримент са рубидијумомБаронтини је у својој студији испитао идеју да време није независна позадина на којој се догађаји одвијају, него произлази из односа између различитих делова система, при чему један део може послужити као временска референца другом.Баронтини је ту идеју испитао помоћу 24.000 атома рубидијума, охлађених на свега неколико милијардинки степена изнад апсолутне нуле, тачније на минус 273,15 степени Целзијуса. На тако ниској температури настаје Бозе-Ајнштајнов кондензат, стање материје у којем мноштво атома почиње да се понаша попут јединственог квантног објекта.Квантно стање целог изолованог система развија се према Шредингеровој једначини, чија је динамика у овом случају временски реверзибилна. Када бисмо познавали потпуно квантно стање система и закон његовог развоја, из садашњег стања начелно бисмо могли да реконструишемо ранија и израчунамо каснија стања.Математички преокренут систем могао би да прође кроз иста стања обрнутим редоследом, не кршећи темељне законе квантне механике. Када посматрач види само један део, док други остаје сакривен, део информација из видљивог дела постаје му недоступан јер прелази у корелације са скривеним делом. У посматраном сектору зато се појављују раст ентропије и неповратност, односно стрелица времена.Баронтини је указао да „време и стрелица времена можда једноставно настају из незнања“.Значај истраживањаБаронтинијево истраживање је доказ концепта, а не коначан одговор на питање шта је време. Његов значај је у томе што су теоријске идеје први пут директно и квантитативно испитане у контролисаном лабораторијском систему, као и што је у изолованом квантном систему забележена промена ентропије преко које је дефинисано време, наводи се у часопису.Слични системи ултрахладних атома у будућности би могли да послуже за истраживање раног свемира, теорије Великог праска, хипотетичног Великог сажимања и одређених својстава црних рупа, закључује се у чланку.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
изуми и открића, друштво
Мистерија времена: Научник створио минијатурни свемир истражујући једну од највећих тајних постојања
Физичар Ђовани Баронтини је у оквиру најновије студије у лабораторији створио „минијатурни свемир“ како би експериментално истражио питање да ли је време темељна компонента стварности, или може да настане из промена унутар самог система, преноси данас часопис „Physical Review Research“.
Физичар са Универзитета у Бирмингему направио је студију која пружа прве контролисане експерименталне доказе да у изолованом квантном систему време може да се дефинише његовом унутрашњом еволуцијом, без ослањања на време мерено у спољном свету.
Све појаве у свакодневном животу, попут старења и хронолошког ређања догађаја, упућују на то да време има јасан смер, од прошлости према будућности. На темељном нивоу, природа није, међутим, тако једносмерна, а већина основних физикалних закона, укључујући Њутнове законе, класичну механику, Шредингерову једначину квантне механике, могу једнако добро да описују процесе који се одвијају унапред и уназад.
Поставља се онда питање зашто време тече само у једном смеру, а Баронтинијев експеримент поставља још дубље питање, а то је – ако ентропија одређује правац времена, може ли из ње да се дефинише и сам проток времена.
Како се наводи, то питање је важно зато што две најуспешније теорије модерне физике време третирају различито, а у Ајнштајновој општој теорији релативности време је део простор-времена, које се закривљује под утицајем масе и енергије. Зато време спорије протиче у јачем гравитационом пољу, на пример у близини црне рупе.
У квантној механици време се углавном јавља као унапред задати спољни параметар према којем се квантни системи мењају.
Експеримент са рубидијумом
Баронтини је у својој студији испитао идеју да време није независна позадина на којој се догађаји одвијају, него произлази из односа између различитих делова система, при чему један део може послужити као временска референца другом.
Баронтини је ту идеју испитао помоћу 24.000 атома рубидијума, охлађених на свега неколико милијардинки степена изнад апсолутне нуле, тачније на минус 273,15 степени Целзијуса. На тако ниској температури настаје Бозе-Ајнштајнов кондензат, стање материје у којем мноштво атома почиње да се понаша попут јединственог квантног објекта.
Квантно стање целог изолованог система развија се према Шредингеровој једначини, чија је динамика у овом случају временски реверзибилна. Када бисмо познавали потпуно квантно стање система и закон његовог развоја, из садашњег стања начелно бисмо могли да реконструишемо ранија и израчунамо каснија стања.
Математички преокренут систем могао би да прође кроз иста стања обрнутим редоследом, не кршећи темељне законе квантне механике. Када посматрач види само један део, док други остаје сакривен, део информација из видљивог дела постаје му недоступан јер прелази у корелације са скривеним делом. У посматраном сектору зато се појављују раст ентропије и неповратност, односно стрелица времена.
Баронтини је указао да „време и стрелица времена можда једноставно настају из незнања“.
„Да бисмо имали време и могли да посматрамо систем, морамо се одрећи неких степена слободе“, додао је он.
Баронтинијево истраживање је доказ концепта, а не коначан одговор на питање шта је време. Његов значај је у томе што су теоријске идеје први пут директно и квантитативно испитане у контролисаном лабораторијском систему, као и што је у изолованом квантном систему забележена промена ентропије преко које је дефинисано време, наводи се у часопису.
Слични системи ултрахладних атома у будућности би могли да послуже за истраживање раног свемира, теорије Великог праска, хипотетичног Великог сажимања и одређених својстава црних рупа, закључује се у чланку.
