Велико признање из Берлина: Суманути хируршки рез који целу државу води у – колапс
17:25 20.07.2026 (Освежено: 17:31 20.07.2026)
© Sputnik / Владимир Песня
/ Пратите нас
Економске теме преливају се и на политички терен, те се инфраструктура једне земље таквих могућности какве има Немачка распада, док се већ пету годину заредом немачки новац у огромним количинама троши на наоружање туђе војске. Ово Мерцу неће донети поене код бирача, а рејтинг му је већ на историјском минимуму.
Овако новинар и дугогодишњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић коментарише Мерцово ново признање. Немачки канцелар рекао је коначно наглас оно што читав свет већ годинама зна – да је одустајање од руских енергената његову државу довело до руба економског краха.
Мерц је у разговору са новинарима покушао да објасни неиспуњавање великих обећања која је дао немачким грађанима, признавши коначно да је недостатак руског гаса изазвао дуготрајну енергетску кризу у Немачкој. Поред овога, истакао је и проблем веома високог нивоа дуга.
Никад гора влада
Од како су се Сједињене Америчке Државе повукле из директног финансирања војне помоћи Украјини, највећи терет пребачен је на европске државе, понајвише Немачку. Из овог разлога, објашњава Стојановић, Фридриху Мерцу украјинска тема, поред тога што га финансијски „цеди“, више не доноси ни политичке поене код бирача.
Мерц се налази у једној крајње незавидној политичкој ситуацији. Никада ниједна немачка влада после само годину дана власти није била толико непопуларна као његова. Популарност јој је драстично пала и више не достиже ни петнаест одсто. Истовремено је Немачку погодио и нови политички потрес који може имати озбиљне последице, а чак се говори и о реконструкцији владе усред лета, што је нешто што се готово никада није дешавало и када су сви на одморима, каже Стојановић за Спутњик.
Никад горе последице
Иако је притисак са америчке стране постојао још много раније да се направи готово хируршки рез у енергетским односима са Русијом, до тога није долазило, бар не у овој мери. Сада, са почетком рата у Украјини, Немачка је сама себи нанела огромну и непотребну штету, тврди наш саговорник.
Од тренутка када је бивши канцелар Олаф Шолц попустио под овим притиском и није издао сертификат за пуштање Северног тока у рад, немачка привреда трпи огромне последице.
Немачка привреда више није конкурентна и већ годинама се налази на самој граници рецесије. Економски опоравак који је најављивао нови канцелар Фридрих Мерц још није ни на видику. Економске последице су веома озбиљне и полако се преливају на социјалне и политичке теме, јер је све то међусобно повезано. Највише страдају гране које су биле најзависније од руских енергената – хемијска и аутомобилска индустрија. Први пут се дешава да један гигант као што је „Фолксваген“ затвара фабрике у сопственој земљи, што је до сада било незамисливо.
С друге стране, немачка привреда је деценијама била у успону управо захваљујући јефтиним руским енергентима. Још од споразума који су постигли некадашњи канцелар Герхард Шредер и председник Путин о Северном току 1, а касније и о Северном току 2, Немачка је имала сигурно снабдевање. Чак и у време Хладног рата, објашњава Стојановић, када су односи били потпуно подељени војно, политички и идеолошки, Немачка је добијала енергенте из Совјетског Савеза.
Сада је ситуација таква да су Немци самовољно направили тај хируршки рез и последице ће бити дугорочне. Са течним природним гасом све иде много компликованије и чињеница је да је све то далеко скупље од онога што су Немци имали деценијама – сигурно и јефтино снабдевање руским енергентима.
Најгоре прошли од свих
Када је реч о зависности осталих земаља ЕУ и Британије од руских енергената, неке су прошле боље, неке горе. Британија, на пример, никада и није била претерано зависна јер је већину потреба задовољавала сопственом производњом природног гаса из Северног мора, као и увозом из Норвешке. Француска, каже наш саговорник, такође није погођена превише јако, јер се већински ослања на своје нуклеарне електране. Немачка је дефинитивно највише економски „осакаћена“ сопственом одлуком да се одрекне руског гаса.
Немачка је, још у време Ангеле Меркел, после несреће у Фукушими, угасила своје нуклеарке и тиме постала готово потпуно зависна од увоза струје, нафте и гаса. Француска то није урадила, па је њен положај било мање завистан. Истина, појавили су се нови снабдевачи на тржишту, али за немачку привреду, која је извозно оријентисана, проблем је што више није конкурентна. Додатни ударац представљају и царине које је покренуо Доналд Трамп, а које посебно погађају немачку аутомобилску индустрију.
За сада се не види могућност брзог изласка из кризе, сматра Стојановић. Последњих месеци све чешће се спекулише да би Северни ток 2 ипак могао бити активиран, а постоје и спекулације да би Американци желели да преузму контролу над њим. Ово би значило да ће Вашингтон уз своју маржу продавати руски гас западноевропским земљама. Међутим, то је све само у домену претпоставки.
Све више утицајних политичара, и то не само у источним немачким покрајинама, где Алтернатива за Немачку има снажну подршку, тражи обнову односа са Москвом. Ако већ није могуће постићи политички договор о Украјини, онда барем о енергетским питањима. Таквих захтева је све више. Мерц ће, међутим, по том питању вероватно остати веома тврдоглав. Питање је само колико ће моћи да издржи такав притисак, закључује Стојановић.
Погледајте и:
