00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Може ли светска организација спречити да вештачка интелигенција буде оруђе моћних
07:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Када фудбал победи немоћ која се претвори у бес!
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Дарко Бајић: Шта смо ми – велики или мали? Србија је у кризи идентитета
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Одеса — последњи украјински прозор ка мору

© Sputnik / Галина КмитОдеса
Одеса - Sputnik Србија, 1920, 21.07.2026
Пратите нас
Одеса је за Русију један од кључних стратешких циљева који би јој омогућио снажнију контролу над црноморским простором и већи утицај у региону, а за Украјину последњи прозор ка Црном мору. Онај ко контролише Одесу заправо контролише један од најважнијих поморских праваца, оцењује Анатолиј Матвијчук, главни уредник руске агенције „АННА њуз“.
Према његовим речима, губитак Одесе би за Украјину представљао снажан војни и економски ударац, док би Русији донео велику геополитичку победу.
Губитак тог града значајно би ограничио њене могућности за трговину, извоз робе и допремање војне помоћи, док би контрола Одесе Русији донела значајну предност у региону, јер би повећала њен утицај у Црном мору и региону Дунава.
Матвијчук наводи да Одеса има велики стратешки значај за Кијев због свог положаја на Црном мору и чињенице да „одески правац представља једини преостали излаз Украјине на то море“.
„Одески правац - излаз из Одесе који иде ка Змијском острву, које је некада било руско. Ми смо га неколико пута заузимали, потом смо га напустили и сада је поново под контролом Украјине. Оно представља контролни пункт за улаз у Одесу. Данас у потпуности блокирамо те излазе и тиме вршимо економску контролу над свим бродовима из тог правца“, објашњава Матвијчук.
Одеса и њене луке имају велики значај за украјинску војну логистику и економију, јер је пре рата око 90 одсто украјинског пољопривредног извоза ишло преко морских лука.
У том контексту, забринутост Кијева и западних савезника је разумљива, јер пољопривредни извоз чини више од половине извозних прихода Украјине и премашује 20 милијарди долара годишње, док морски коридор остаје главни канал за његову реализацију - око 90 одсто укупног извоза. То значи да би нарушавање рада транспортног чворишта у Одеси ограничило главни извор девизних прихода, неопходних Кијеву за финансирање како војних трошкова, тако и основних социјалних обавеза.
Како тврде западни медији, за Украјину извозни пут преко Црног мора практично нема алтернативу. Да би се заменио један брод за превоз житарица капацитета 200.000 тона, који може да се утовари само у дубоководној луци, било би потребно око 10.000 камиона.
Матвијчук наводи да Одеса има велики значај и за западне земље, а посебно издваја интересовање Велике Британије, која је успоставила два важна пункта у региону — у Очакову, некадашњем совјетском центру за поморску контролу, и у Измаилу, који, према његовим речима, представља важну контролну тачку за надзор над акваторијом Црног мора.
На тим локацијама постављени су радарски системи, центри за обуку инжењера за поморско минирање, као и базе за беспилотне чамце који се „користе за нападе на руске гасне платформе, бродове и инфраструктуру за транспорт енергената ка Европи“.
„Одеса данас има велики значај. Французи такође показују велико интересовање за тај град. Током последњих 200 година они су желели да заузму Одесу како би контролисали црноморске луке. Румунија је током Другог светског рата окупирала Одесу и сада би хтела понови то искуство, јер сматра да су Бесарабија и Одеска област историјске територије Румуније које би желели поново да врате“, наводи Матвијчук.
Матвијчук наводи да је циљ руске стратегије потпуна изолација Одесе и украјинског црноморског приобаља како би се онемогућиле испоруке оружја и војне технике морским путем. Другим речима, уколико би Украјина изгубила приступ Црном мору, то би за њу имало далекосежне економске и војне последице.
„Јасно се уочава тенденција која се развила током последњих месеци, а коју је најавио врховни командант Путин — да се приступа потпуној изолацији црноморских пловних праваца, а посебно акваторије Одесе од светских поморских рута, с циљем да се тим путем прекину испоруке оружја и војне технике Украјини. Друго, ако заиста решимо проблем и одсечемо Украјину од Црног мора, Украјина ће изгубити значај за Европу и цео свет који је подржава. Просто им неће бити потребна. Украјина неће моћи да увози војну технику и оружје, нити да извози жито. Постаће копнена држава са свим последицама које из тога произилазе“, каже пуковник Матвијчук.

Одеса — симбол „руског света“

Борба за овај град има, осим војног, и велики политички, симболички и историјски значај за обе стране.
Одеса, основана 1794. године указом руске царице Катарине Велике, настала је као војно-трговачка лука на обали Црног мора. Током периода Руске Империје град је имао значајну улогу у оквиру области познате као Новорусија и развио се у један од најважнијих економских, културних и поморских центара региона.
„Ако сагледамо историју Одесе, то је град који је у потпуности повезан са руском војском, руском херојском традицијом и славом. Постоји чак легенда да је саму луку Одесе открио чувени војсковођа Александар Суворов током борби против Турске на обалама Црног мора. Он је открио и предложио изградњу града. Одесу је тако назвала Катарина Друга, руска царица. Име Одеса је грчког порекла. Тај град никада није био украјински, већ је увек био интернационалан и повезан са Русијом — Руском империјом, Совјетским Савезом и Руском Федерацијом. То је био град руске славе, град-херој Другог светског рата – наши момци су је бранили од румунских и Хитлерових снага“, каже Матвијчук.
После распада Руске империје и грађанског рата, совјетска власт је 1922. године створила Украјинску Совјетску Социјалистичку Републику (УССР) као једну од република Совјетског Савеза. Одеса је тада постала део совјетске Украјине.
„Данас Одеса има два значаја. За Украјину је то принципијелна позиција пред Западом — доказ да они могу нешто да ураде и да се бране, а за нас је то питање имиџа и победе. Ако вратимо Одесу у оквир руског света, онда враћамо историју на своје колосеке. Одеса поново постаје руски град“, истиче Матвијчук.
За Русе, Одеса је и град страдања. Почетком маја 2014. године, током сукоба присталица и противника нових власти у Украјини, у Дому синдиката у Одеси десетине људи је живо спаљено, док је више од 200 особа повређено покушавајући да се спасе од пожара и ужаса.
Уколико би руске снаге преузеле контролу над Одесом, то би за Москву имало велики војни, геополитички и симболички значај.
Матвијчук додаје да би то означило победу у Специјалној војној операцији и , излазак на свој историјски и стратешки простор.
Према његовим речима, контрола над Одесом омогућила би Русији директну контролу над Црним морем, већи утицај у црноморском региону и јачање њене позиције у односу на Турску.
„Поред тога, тиме би били покварени планови НАТО-а везани за милитаризацију дунавског региона, где Молдавија и Румунија покушавају да створе заједничку државу, док у Придњестровљу постоји руска енклава, где живе Руси, грађани Русије, који данас немају копнену границу са нама и изложени су дискриминацији. Русија би тако решила питања руског света у овом региону“, закључио је Матвијчук.

Зашто је Русија интензивирала ударе

Коментаришући интензивирање руских напада на Украјину, посебно на лучке градове попут Одесе, Матвијчук наводи да је циљ удара слабљење украјинске транспортне инфраструктуре којом се допрема западно оружје за украјинску војску. Он прецизира да око 45 одсто војне технике и наоружања НАТО-а које се испоручује Украјини допрема морским путем преко Одесе.
Поред учесталих напада на железничку инфраструктуру, под притиском су и други кључни правци снабдевања Украјине — копнени коридори преко Пољске, Мађарске и Румуније, као и морски путеви преко Црног мора.
Оружје, муниција и војна техника у Украјину су допремани под маском превоза хране, житарица, цивилне и друге мирнодопске робе.
„Ми смо све то знали, али смо до недавно затварали очи, јер су заиста истовремено превозили и оружје и хуманитарну робу“, каже експерт.
У Одеској области налази се око седам лука, кроз које је у последње три године прошло око 8.000 бродова, што је један од аргумената за оправданост руских војних акција усмерених на ову област.
Матвијчук наводи да су, након низа украјинских напада, укључујући ударе на руске бродове у Средоземном и Азовском мору, као и напад у Старобељску, где су страдале студенткиње педагошког колеџа и напада на аутобус са фудбалским тимом из Белорусије, у Русији донете одлуке о промени приступа.
„Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је изјавио да према Украјини више не делују фактори обуздавања и дато је наређење, односно постављен је задатак на државном нивоу да се изолује црноморски басен од могућности извоза и превоза терета за Оружане снаге Украјине“, наводи експерт.
Мета удара били су објекти који се користе за подршку украјинским оружаним снагама, међу којима су логистички центри, складишта, железничка инфраструктура и возови, енергетски објекти, бродоградилишта и ремонтни заводи, луке и лучки терминали, као и предузећа војне индустрије. И, наравно, бродови - у масовним ударима од почетка недеље погођено је готово тридесетак бродова, који су коришћени за превоз војно-стратешког терета.
Према наводима Матвијчука, удари су усмерени и на лучку и енергетску инфраструктуру како би се онемогућило функционисање украјинских лука и спречио истовар терета за украјинску војску.
Као кључне мете издваја војну луку Одеса у центру града, теретну луку Черноморск у предграђу Одесе, као и луку Дњепро-Бугски, подручја делте Дњепра и Јужног Буга, где се налази важан претоварни центар који је организовао НАТО за транспорт робе из Румуније преко Дунава ка Украјини.
„На тај начин се Одеса постепено претвара у полуострво, које је изоловано од Црног мора“, додао је Матвијучук.
Паљба из ракетног система ураган у зони специјалне војне операције - Sputnik Србија, 1920, 14.07.2026
Специјална операција у Украјини
Одеса и Кијев под тешким ударима: Шта стоји иза одлуке руске војске да интензивира ваздушне нападе?
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала