Орлићи свесни грешака – Пешић им пружио подршку
08:22 21.07.2026 (Освежено: 08:52 21.07.2026)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Млада кошаркашка репрезентација Србије вратила се са Европског првенства за играче до 20 година у Словенији са сребрном медаљом око врата. Иако је реч о великом успеху генерације коју је са клупе предводио Немања Јовановић, у српском табору није било много разлога за славље, јер су сви били свесни да је златна медаља била надомак руке.
„Орлићи“ су до финала стигли без пораза, остављајући снажан утисак током читавог шампионата. Победа над Шпанијом у полуфиналу потврдила је да Србија има екипу способну да се попне на европски трон, али је у борби за титулу домаћин Словенија искористила слаб приступ српских кошаркаша и стигла до шампионског пехара.
Капитен репрезентације Митар Бошњаковић није тражио оправдања после финала, већ је отворено признао где је, по његовом мишљењу, направљена највећа грешка.
„Потценили смо Словенце. Искористили су то најбоље могуће. Нису им играла два играча и ми смо већ видели себе са златом. То тако не иде у спорту, поготово не у кошарци. Недостајао нам је прави приступ. Можда смо по свему што смо приказали на турниру заслужили злато, али спорт понекад казни и најмањи пад концентрације“, рекао је Бошњаковић.
И Андреј Лучић сматра да умор није био пресудан фактор, иако је Србија само дан раније одиграла изузетно захтеван полуфинални дуел против Шпаније.
„Исцрпела нас је утакмица са Шпанијом. Није било лако, поготово када су нам се приближили у завршници. Сигурно је то оставило трага, али то није никакав изговор“, поручио је Лучић.
Члан идеалне петорке Европског првенства Никола Џепина оценио је да је екипи недостајало енергије, али и да је психолошки моменат одиграо значајну улогу.
„Недостајало је енергије, мало нас је понела атмосфера и публика. Многи момци су први пут играли пред пуном двораном. Главом смо били превише опуштени јер смо чули да Словенцима не играју важни играчи. На крају, они су заслужено победили“, истакао је Џепина.
Упркос разочарању због изгубљеног финала, сви репрезентативци истичу да ће управо заједништво остати највећа вредност ове генерације.
„Нема цену то што једва чекамо да се окупимо и дружимо. То нам је највећа мотивација“, рекао је Џепина.
Слично размишља и капитен Бошњаковић.
„Атмосфера је током целих припрема била савршена. Цео тим је заслужан за све победе. Једну утакмицу најбољи је био Никола, другу ја, трећу Андреј... То ми је највећи утисак, што смо све радили тимски. Пред финале смо сви желели само једно – да освојимо злато, јер нам је ово последња млађа репрезентација. Шта је, ту је“, рекао је капитен Србије.
Занимљиво је да су многи играчи ове генерације одрастали гледајући успехе репрезентације коју су предводили Александар Ђорђевић, Милош Теодосић, Немања Бјелица и Богдан Богдановић.
„Највише памтим Светско првенство 2014. године. Тео, Бјелица, Богдан... Та репрезентација ми је увек била узор и на њих сам се угледао“, открио је Лучић.
По повратку у Београд, сребрне „орлиће“ дочекао је и бивши селектор сениорске репрезентације Светислав Пешић, који је младим кошаркашима одржао говор који је, како су касније признали, оставио снажан утисак.
„Слушајте тренера, наравно слушајте родитеље, слушајте и вашег агента – све је то саставни део. Али на крају, ви сами морате да преузмете одговорност за своју каријеру“, поручио је Пешић.
Легендарни стручњак потом је направио поређење са најтежим тренуцима на паркету.
„То је исто као када шутирате слободна бацања на крају утакмице, при резултату 90:90. Ти станеш и ти си сам. Нико ти не помаже. Мораш да погодиш. Ако погодиш – вођа си. Ако промашиш... па, и то је спорт.“
Пешић је искористио прилику и да понови свој став о будућности српске клупске кошарке, оценивши да је време за јачање домаћег такмичења.
„О српској кошарци као да је забрањено да се прича. Говори се само о АБА лиги и европској кошарци. Ја нисам против заједничких такмичења, али мислим да је АБА лига превазиђена и да Србија треба да има своју јаку професионалну лигу. Када постанеш првак Србије, када одеш да играш у Чачку и осетиш колико људи тамо живе за кошарку, онда схватиш шта значи играти за свој клуб“, поручио је селектор Србије.
Иако је финални пораз оставио горак укус, утисак је да је Србија у Словенији добила много више од сребрне медаље. Ова генерација показала је квалитет, карактер и потенцијал да у годинама које долазе постане окосница сениорске репрезентације, а лекција научена у финалу могла би да буде драгоцена на путу ка неким будућим, још већим успесима.
