Извели смо само децу! Потресна исповест Србина чију су породицу булдожером отерали са Газивода
Пратите нас
„Неко је добио десет минута, неко пола сата за исељење. Мени су рекли пола сата, али ја сам се побунио. Деца су ми била ту. Рекао сам им да немам намеру да изађем, а да они слободно руше ако хоће. Тада су ми запретили да ће ме ухапсити и рекли да је боље да изађем него да деца гледају како ме хапсе“.
Ово је део потресног сведочења Србина Бранимира Михајловића чију су кућу Албанци сравнили са земљом на обали језера Газиводе. Он се налазио у кући са женом и три ћерке старе шест, осам и једанаест година када су им униформисана лица покуцала на врата.
У седам и пет ујутру су нам залупали на врата, изашли смо, а они су нам дали рок од пола сата да узмемо шта можемо и напустимо кућу. Право да вам кажем, нисмо ништа ни узели. Шта да узмете за пола сата? Само смо извели децу да не гледају шта се дешава. Спаковали смо децу и изашли. Толико, прича Михајловић за Спутњик.
Његова породица није једина тада исељена, већ су кроз исто пролазили и житељи околних кућа – још троје породица је тог јутра протерано. Након што се побунио, а албански полицајци запретили хапшењем, Михајловићева супруга га је убедила да се евакуишу и поспану децу убаце у кола. Након тога су посматрали како им булдожери равнају кућу у којој су се и даље налазиле све њихове ствари, намештај, одећа, успомене.
Све што смо имали од ствари остало је унутра, кашику једну нису изнели пре него што су сравнили кућу за земљом.
Потпуно безвлашће
Михајловић је своју кућу почео да зида 2007. године. Из родног Вучитрна је избегао 1999. године, а његова кућа у селу Свињаре, које се налази између Митровице и Вучитрна тада је спаљена. Он се после рата вратио у село, али је за време Мартовског погрома 2004. године поново из њега протеран, док му је нова кућа поново спаљена и срушена. Након тога је затражио помоћ од „Косовошума“ и добио је плац од испод шест ари на обали Газивода. Зидао га је мало по мало, док се није појавила компанија „Ибар-Лепенац“ да му, под другим околностима, изговорима и на другом месту – поново сруши кућу.
Нама нико ништа није рекао. Само су нам саопштили да је земљиште, наводно, власништво „Ибар-Лепенца“. Оно што је спорно јесте да се до пре годину или годину и по дана водило као земљиште „Косовошума“. Ми смо за то имали документацију, међутим, у последњих годину дана земљиште које је припадало „Косовошумама“, а које смо ми добили на коришћење, пребачено је на грађевинску фирму „Ибар-Лепенац“. Од адвоката смо сазнали да је то урађено зато што, по Ахтисаријевом плану, за земљиште којим управљају „Косовошуме“ пита општина. За сваку сечу шуме или било какве радове мора да постоји сагласност општине. Међутим, „Ибар-Лепенац“ је директно подређен министарству у Приштини и њима таква сагласност није потребна.
Трећег јула око пола четири поподне Михајловићу и другим Србима су уручена решења и дат им је рок од 15 дана. Није било никакве судске одлуке која би потврдила овакав потез и Михајловић је уложио жалбу, достављајући сву потребну документацију суду. Међутим, јуче ујутру су њега и његову породицу пробудили, дошавши не само са механизацијом за рушење, већ и у пратњи полицијских снага наоружаних дугим цевима и у блиндираним возилима.
Тражио сам им судску одлуку о рушењу, али су ми рекли: „Све ћете добити. Имате пола сата да изађете“ и то је било то.
Као со на рану долази и сазнање да су Србима из Чечева, којима су пре двадесетак дана такође срушили куће по истом принципу, стигле казне у видини од 2500 евра за рушење и одвожење шута. Наш саговорник каже да и Срби са Газивода очекују исти поступак – приштинске власти су им прво бесправно срушили куће, а онда су им наплатили рушење.
Горка реалност
Михајловић каже да је једино што му је преостало то да чека шта ће суд рећи, али се не нада одлуци која ће ићи у корист Срба.
Искрено, не очекујем позитиван исход, јер се судске одлуке доносе онако како Албанцима одговара. Оно што могу да кажем јесте да нас још нико није контактирао. Ни Српска листа, ни Канцеларија за Косово и Метохију, ни Влада Србије. Нико није понудио било какву помоћ или бар реч утехе. Ја већ размишљам шта ћу и како ћу даље, можда чак и да одем одавде. Највероватније ће тако и да буде. Шта више да тражим овде.
Наш саговорник каже да он, као и сви преостали Срби са Косова и Метохије знају да је њихово протеривање и исељавање циљ Албанцима, а да се тај циљ полако али сигурно остварује.
Дај Боже, али чисто сумњам да ће се нешто променити. Ово је само почетак, они су решили да све Србе „обришу“, језеро је само део тога. Руке су им одрешене да раде шта год хоће и то сви врло добро знамо, закључује Бранимир Михајловић.
Свет ћути
Градоначелник Зубиног потока Милош Перовић каже за Спутњик да општина није дала сагласност за рушење, нити ће је дати, да Албанци руше српске куће без сагласности суда, власника и општине, те да је у питању чиста примена силе. Простор се чисти наменски и селективно – пре месец и по дана су срушили пет српских кућа на другој локацији, затим су одређена места прескочили, да би сада рушили на Газиводама.
Обавештене су све могуће међународне организације – земље Квинте, амбасада Сједињених Америчких Држава, Европска унија, КФОР, УНМИК, ЕУЛЕКС. Одговора није било.
Погледајте и:
