Тајни планови Трећег рајха: Хитлер припремао хемијски рат против СССР-а
© Sputnik / Pavel Lisitsyn
/ Пратите нас
Федерална служба безбедности Русије објавила је нова декласификована архивска документа о томе како се нацистичка Немачка припремала за рат против СССР-а уз помоћ хемијског оружја.
Двадесет другог јула 1941. године, месец дана након почетка Великог отаџбинског рата, у саопштењу Совјетског информбироа објављена је кратка вест о заплени докумената штаба једног од батаљона 52. минобацачког хемијског пука немачке војске, међу којима су се налазила и упутства за употребу средстава за напад хемијским оружјем.
Истицало се да се у једном од заплењених пакета налазило тајно упутство „Гађање хемијским гранатама и минама“, издато 1940. године, као и тајни додаци овом упутству, послати немачким јединицама 11. јуна 1941. године. Ови документи су садржали пажљиво разрађене смернице за технику и тактику примене отровних супстанци у великом обиму. Такође је наведено да су у саставу активних немачких снага постојале „специјалне хемијске јединице за отровне супстанце“.
„Како се види из текста, десет дана пре напада на Совјетски Савез — 11. јуна 1941. године — немачке трупе су добиле упутства у вези са употребом хемијских борбених средстава”, наводи се у саопштењу ФСБ-а.
„Могуће је да је јавно обелодањивање ових конкретних информација одвратило војно-политичко руководство нацистичке Немачке од њихове употребе у борбеним дејствима на совјетско-немачком фронту”, истиче се у саопштењу ФСБ-а.
Признања о развоју бојних отрова
Још једно сведочанство о намерама нацистичке Немачке да против Црвене армије употреби хемијско оружје забележено је у оперативним документима Народног комесаријата државне безбедности (НКГБ) СССР-а из 1943. године.
Уочи Курске битке, начелник четврте управе НКГБ-а (обавештајни рад и диверзије иза линије фронта) Павел Судоплатов упутио је народном комесару државне безбедности СССР-а Всеволоду Меркулову посебан извештај који је стигао од оперативне групе која је деловала на подручју града Борисова у Минској области.
У документу се говорило о пребацивању немачких трупа и војне технике из Минска у правцу Гомеља.
„Поред тога, у том правцу кретао се један воз натоварен отровним материјама које су мирисале на јабуке, као и 73 воза са муницијом – од којих је сваки превозио до 900 тона. Судећи према разговорима немачких официра, Немци планирају офанзиву за крај јуна ове године на десном крилу Орловског фронта, као и на подручјима Курска и Харкова“, додаје се у саопштењу.
ФСБ је објаснио да се вероватно мислило на нервни агенс „Табун“.
Нови детаљи о припремама нацистичке Немачке за употребу хемијских борбених средстава обелодањени су у СССР-у још у пролеће 1945. године.
Нови детаљи о припремама нацистичке Немачке за употребу хемијских борбених средстава обелодањени су у СССР-у још у пролеће 1945. године.
Након пораза немачких снага код Стаљинграда, совјетске снаге су заробиле потпуковника Герхарда Вестербурга, команданта батаљона у 51. минобацачком пуку. Током накнадне истраге дошли су до сазнања о његовој умешаности у развој хемијског оружја.
Наводи се да је Вестербург доставио руком писану изјаву са детаљима о 25 врста бојних отрова, тестирању тих средстава у оквиру широког спектра нове муниције, новим средствима за деконтаминацију и хемијским средствима која је усвојила немачка војска, такође је доставио податке о 52 особе укључене у развој и употребу бојних отрова у немачкој војсци.
Како је Вестербург открио, ратни плен који су нацисти запленили у Француској 1940. године укључивао је ручну бомбу са адамситом типа „Цс-5” и упутство за њену употребу.
Према Вестербурговом сведочењу, крајем 1941. и почетком 1942. године, немачка војска је спроводила експерименте стварања димних завеса помоћу малих, специјализованих, беспилотних тенкова на даљинско управљање, дизајнираних за уништавање минских поља.
Oд 1940. до 1942. године експериментално одељење је, у сарадњи са инжењеријским одељењем врховне команде копнене војске Вермахта, спроводило испитивања примене угљен-моноксида за уништавање утврђења. Експерименти су извођени у казаматима француских и чехословачких утврђења која су Немци заузели, указао је Вестербург.
Наводи се да је експлозија изведена у казамату француског утврђења „Мажино“ дала изузетне резултате.
„Према речима Вестербурга, експлозивни гасови су дигли оклопну куполу у ваздух, све животиње смештене у казамат у кавезима биле су мртве, а неке кавезе уопште није било могуће пронаћи“, наводило се у белешци.
Такође је саопштено да су, према наводима стручњака из Главне војно-хемијске управе Црвене армије, Немци у знатној мери изазвали уништење Варшаве „употребом неидентификованог гаса”.
Према исказу Вестербурга, Немачка је у пролеће 1942. године на полигону Раубкамера код Минстера тестирала гранате калибра два сантиметра са отровним супстанцама, намењене за испаљивање из авионских топова. Гранате пуњене иперитом требало је да се користе за ударе на аеродроме, а након удара требало је да пробију објекте и распрше токсични садржај.
Како се Берлин припремао за хемијски рат
Годину дана касније, 2. јула 1946. године, министар унутрашњих послова СССР-а Сергеј Круглов упутио је Јосифу Стаљину, Вјачеславу Молотову и Лаврентију Берији извештај са изјавом ратног заробљеника Вестербурга совјетској влади од 26. јуна 1946. године. У документу се наводи да је Вестербург саслушан у МУП-у СССР-а након признања бившег немачког министра за наоружање Алберта Шпeра на Нирнбершком процесу да се Немачка припремала за хемијски рат.
Он је навео да су опште руковођење припремама нацистичке Немачке за хемијски рат спроводили вођа Трећег рајха Адолф Хитлер, начелник штаба Оперативног руководства Вермахта генерал-фелдмаршал Вилхелм Кајтел, начелник Врховне команде копнене војске (ОКХ) генерал-пуковник Франц Халдер и начелник Управе за наоружање ОКХ, генерал артиљерије Емил Либ.
Развојем хемијског оружја од 1936. до 1942. године непосредно су руководили инспектори минобацачких трупа и противгасне одбране при ОКХ — генерали Едгар Тајсен, Херман Окснер, Ервин Лајстер и пуковник Герхард Зеле.
У прављењу бојних отрова и начина њихове примене учествовали су и познати немачки научници-хемичари: Волфганг Вирт, Рихард Кун, Фердинанд Флури и Јоханес Еберт.
„Експерименталном одељењу девет била је потчињена војна лабораторија за противхемијску заштиту у Шпандауу. Она се бавила научним истраживањима бојних отрова са фокусом на њихову примену и дејство, као и на утврђивање њихових хемијских и физичких својстава. На полигону Раубкамера извођени су експерименти на терену“, рекао је Вестербург говорећи о раду експерименталног одељења и његовој сарадњи са лабораторијама при високошколским установама и хемијским фабрикама.
Вестербург је такође навео које врсте гасова су биле уведене у наоружање Вермахта и предате индустрији на производњу средином 1942. године:
Бели крст: сузавaц — хлорацетофенон.
Зелени крст: агенс који изазива гушење — фосген.
Плави крст: материја која надражује дисајне путеве — адамсит.
Жути крст: материја која изазива оштећења коже и пликове — иперит.
Зелени крст: агенс који изазива гушење — фосген.
Плави крст: материја која надражује дисајне путеве — адамсит.
Жути крст: материја која изазива оштећења коже и пликове — иперит.
Наводи се да је, за разлику од других бојних отрова, „Трилон“ деловао на жива бића врло брзо. Стручњаци Управе за наоружање немачке војске сматрали су га једним од најопаснијих средстава у арсеналу Вермахта.
Истиче се да је супстанца након примене веома брзо деловала на противника, а код особа које би је удахнуле у већој концентрацији последице су могле брзо довести до смртног исхода. Према његовом исказу, тешко тровање било је праћено снажним грчевима, а смрт или озбиљно обољење могли су наступити већ неколико минута након излагања.
Погледајте и:
