https://sputnikportal.rs/20260722/zvono-za-uzbunu-novi-napad-na-srpsku-zemlju-i-krst-1201589153.html
Звоно за узбуну! Нови напад на српску земљу и крст
Звоно за узбуну! Нови напад на српску земљу и крст
Sputnik Србија
Људи који желе да отму земљу православној цркви у Бугојну не презају ни од чега, ништа их не интересује, нарочито не српска црква. Најрадије би је срушили, као... 22.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-22T16:27+0200
2026-07-22T16:27+0200
2026-07-22T16:27+0200
регион
регион
регион – политика
федерација бих
отимање
спц
црква
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/13/1131732349_0:0:3041:1711_1920x0_80_0_0_33c8aac39b3450f9aa7c4b279f36839a.jpg
Овако председник Одбора за заштиту Срба у Федерацији БиХ, Ђорђе Радановић коментарише ситуацију пред којом се нашла православна црква у Бугојну. Подсећамо, Српска православна црква у Бугојну поново се суочила с покушајем отимања имовине.У питању је три стотине квадрата земљишта у центру града, а према речима пароха, оца Славише Ђурића, земљу жели да присвоји породица Идризовић, повезана са Странком демократске акције. Они утицајем на општински катастар и урбанизам онемогућавају цркви да користи или заштити своју имовину, навео је Ђурић за медије.Судско исцрпљивање СПЦЈош 2013. године општина Бугојно отела је и поклонила Исламској заједници знатан део имовине Српске православне цркве у том граду, у коме је пре 1991. живело више од 15 000 Срба, а данас их има свега 44.Сада би да отму и последњи црквени посед у Бугојну, који је већ био предмет спора, али суд 2019. пресудио у корист СПЦ. Међутим, породица Идризовић, која у центру Бугојна, у непосредној близини цркве, већ поседује велики стамбени и пословни објекат, жели да присвоји и ово земљиште.Према Радановићевим речима, црквено земљиште атрактивно је за инвеститоре, који сада, путем суда желе да истисну Српску православну цркву.Црква не тражи ништа што није њено, она има права на ту парцелу, додаје наш саговорник. Чак је и Међурелигијско веће Бугојна разматрало случај и замолило да се изађе у сусрет Српској православној цркви, али апел овог тела остао је без одјека.Према Радановићевим речима, Одбор за заштиту Срба у ФБиХ може да буде на услузи српској цркви тако што би набавио скицу парцеле, активне уписе из земљишних књига и катастра, међутим, проблем је у томе што судска власт у том средњебосанском граду није независна.Вишедеценијска борба за светињуСудбина Српске православне цркве у Бугојну представља једно од најупечатљивијих сведочанстава о страдању српског народа и његове културно-верске баштине у ФБиХ током и након рата. Некада бројна српска заједница, која је према попису становништва из 1991. године бројала око 16.000 људи, данас је сведена на свега неколико десетина становника, док борба за заштиту црквене имовине траје више од три деценије.До почетка рата Бугојно је било један од важнијих центара Српске православне цркве у средњој Босни. Средиште духовног живота представљао је Храм Рођења Пресвете Богородице у Чипуљићу, подигнут средином 19. века, око којег су се налазили парохијски дом, црквено земљиште и друга имовина Српске православне цркве.Рат је потпуно променио слику града. Већ током 1992. године највећи део српског становништва био је приморан да напусти Бугојно, док су бројни Срби убијени или заробљени. Истовремено је миниран и до темеља срушен Храм Рођења Пресвете Богородице, чиме је уништен један од најзначајнијих православних храмова у овом делу БиХ. Са њим је нестао и велики део вредне црквене документације, а вековно духовно средиште српске заједнице претворено је у рушевине.После потписивања Дејтонског споразума уследио је дуг период без озбиљнијег повратка Срба у Бугојно. Тек почетком двехиљадитих почела је обнова црквеног живота. Доласком пароха Славише Ђурића обновљена је капела, уређено црквено двориште, уклоњене су рушевине порушеног храма и започета његова обнова. После вишегодишњих радова, Храм Рођења Пресвете Богородице поново је освећен 2009. године, чиме је српској заједници враћен њен најважнији духовни симбол.Међутим, обновом храма нису завршени проблеми са којима се суочава Српска православна црква у Бугојну. Напротив, уследила је вишегодишња правна борба за заштиту црквене имовине.Један од најпознатијих спорова избио је 2013. године, када је Српска православна црква оспорила законитост преноса дела свог земљишта, тврдећи да је Општина Бугојно парцелу која је била у њеном власништву пренела Исламској заједници, на којој је потом изграђен објекат. Ђурић је више пута изјављивао да је покушавао да разговором спречи извођење радова, али без успеха.После вишегодишњег судског поступка, 2019. године једна од спорних парцела површине око 300 квадратних метара правоснажно је враћена у посед Цркве. Тиме је потврђено да је део њене имовине ипак успешно заштићен правним путем. Међутим, очигледно је да се на парцелу и даље гледа као на плен бугојанских моћника.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260721/linta-otimanje-preostale-imovine-spc-u-bugojnu-je-zavrsni-cin-etnickog-ciscenja-1201560582.html
федерација бих
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, федерација бих, отимање, спц, црква, анализе и мишљења
регион, регион – политика, федерација бих, отимање, спц, црква, анализе и мишљења
Звоно за узбуну! Нови напад на српску земљу и крст
Људи који желе да отму земљу православној цркви у Бугојну не презају ни од чега, ништа их не интересује, нарочито не српска црква. Најрадије би је срушили, као што су је срушили 1992, и побили све свештенике, као што су урадили 1941. Они на цркву гледају као на страни елемент, непожељан терет који морају да трпе.
Овако председник Одбора за заштиту Срба у Федерацији БиХ, Ђорђе Радановић коментарише ситуацију пред којом се нашла православна црква у Бугојну. Подсећамо, Српска православна црква у Бугојну поново се суочила с покушајем отимања имовине.
У питању је три стотине квадрата земљишта у центру града, а према речима пароха, оца Славише Ђурића, земљу жели да присвоји породица Идризовић, повезана са Странком демократске акције. Они утицајем на општински катастар и урбанизам онемогућавају цркви да користи или заштити своју имовину, навео је Ђурић за медије.
Још 2013. године општина Бугојно отела је и поклонила Исламској заједници знатан део имовине Српске православне цркве у том граду, у коме је пре 1991. живело више од 15 000 Срба, а данас их има свега 44.
Сада би да отму и последњи црквени посед у Бугојну, који је већ био предмет спора, али суд 2019. пресудио у корист СПЦ. Међутим, породица Идризовић, која у центру Бугојна, у непосредној близини цркве, већ поседује велики стамбени и пословни објекат, жели да присвоји и ово земљиште.
Према Радановићевим речима, црквено земљиште атрактивно је за инвеститоре, који сада, путем суда желе да истисну Српску православну цркву.
„Знају да црква у Бугојну нема пара да плаћа адвокате, таксе, разна вештачења и тако даље. То су поступци који трају по петнаест и више година. Они мрцваре и исцрпљују цркву финансијски и због тога се свештеник из Бугојна и огласио“, каже Радановић.
Црква не тражи ништа што није њено, она има права на ту парцелу, додаје наш саговорник. Чак је и Међурелигијско веће Бугојна разматрало случај и замолило да се изађе у сусрет Српској православној цркви, али апел овог тела остао је без одјека.
Према Радановићевим речима, Одбор за заштиту Срба у ФБиХ може да буде на услузи српској цркви тако што би набавио скицу парцеле, активне уписе из земљишних књига и катастра, међутим, проблем је у томе што судска власт у том средњебосанском граду није независна.
„Шта год да радите према суду у Бугојну, само можете да добијете кривичну пријаву да вршите утицај на суд. Осим медијског реаговања и да се на тај начин скрене пажња и судијама и суду практично не можете ништа друго. Нико не тражи да се донесе одлука мимо закона, само се тражи да Српска православна црква, као хришћанска црква, буде равноправна са исламском заједницом“, закључује Радановић.
Вишедеценијска борба за светињу
Судбина Српске православне цркве у Бугојну представља једно од најупечатљивијих сведочанстава о страдању српског народа и његове културно-верске баштине у ФБиХ током и након рата. Некада бројна српска заједница, која је према попису становништва из 1991. године бројала око 16.000 људи, данас је сведена на свега неколико десетина становника, док борба за заштиту црквене имовине траје више од три деценије.
До почетка рата Бугојно је било један од важнијих центара Српске православне цркве у средњој Босни. Средиште духовног живота представљао је Храм Рођења Пресвете Богородице у Чипуљићу, подигнут средином 19. века, око којег су се налазили парохијски дом, црквено земљиште и друга имовина Српске православне цркве.
Рат је потпуно променио слику града. Већ током 1992. године највећи део српског становништва био је приморан да напусти Бугојно, док су бројни Срби убијени или заробљени. Истовремено је миниран и до темеља срушен Храм Рођења Пресвете Богородице, чиме је уништен један од најзначајнијих православних храмова у овом делу БиХ. Са њим је нестао и велики део вредне црквене документације, а вековно духовно средиште српске заједнице претворено је у рушевине.
После потписивања Дејтонског споразума уследио је дуг период без озбиљнијег повратка Срба у Бугојно. Тек почетком двехиљадитих почела је обнова црквеног живота. Доласком пароха Славише Ђурића обновљена је капела, уређено црквено двориште, уклоњене су рушевине порушеног храма и започета његова обнова. После вишегодишњих радова, Храм Рођења Пресвете Богородице поново је освећен 2009. године, чиме је српској заједници враћен њен најважнији духовни симбол.
Међутим, обновом храма нису завршени проблеми са којима се суочава Српска православна црква у Бугојну. Напротив, уследила је вишегодишња правна борба за заштиту црквене имовине.
Један од најпознатијих спорова избио је 2013. године, када је Српска православна црква оспорила законитост преноса дела свог земљишта, тврдећи да је Општина Бугојно парцелу која је била у њеном власништву пренела Исламској заједници, на којој је потом изграђен објекат. Ђурић је више пута изјављивао да је покушавао да разговором спречи извођење радова, али без успеха.
После вишегодишњег судског поступка, 2019. године једна од спорних парцела површине око 300 квадратних метара правоснажно је враћена у посед Цркве. Тиме је потврђено да је део њене имовине ипак успешно заштићен правним путем. Међутим, очигледно је да се на парцелу и даље гледа као на плен бугојанских моћника.
