Отворен нови фронт: Шта стоји иза удара на руски „Амазон“
© Sputnik / Илья Питалев
/ Пратите нас
Украјински напади дроновима на складишта највећег руског интернет трговца „Вајлдберис“, према оценама руских експерата, имају за циљ не само наношење материјалне штете, већ и стварање економског притиска, ширење панике, незадовољства и осећаја несигурности међу становништвом уочи новог изборног циклуса.
Истовремено, Кијев кроз медије настоји да скрене пажњу са ситуације на фронту и прикрије сопствене проблеме и неуспехе.
„За почетак је веома важно разјаснити да интернет платформа ‘Вајлдберис’ нема никакве везе са трговином оружјем. Чак и ако се на њиховој платформи продају некакви војни комплети увезени из Кине или неки други производи то не значи да она снабдева војску. Дакле, она није ни на који начин укључена у Специјалну војну операцију. Друго, оружје се тамо свакако не продаје. То је лиценцирана делатност, па се компоненте, опрема и техника не могу тамо продавати према закону Руске Федерације. Противници — Украјина и Запад — то знају, па се поставља питање зашто онда нападају незаштићене цивилне објекте? То је покушај да се изврши притисак на власт преко незадовољства народа“, оцењује Андреј Клинцевич, шеф руског Центра за проучавање војно-политичких сукоба.
У последњих неколико дана украјинске снаге извеле су серију удара на логистичке центре компаније „Вајлдберис“ у више руских региона — Московској и Тамбовској области, као и у Краснодарском и Ставропољском крају. Последњи напад догодио се у ноћи између уторка и среде, када је погођен логистички центар у Вороњежу. У нападима има погинулих и десетине повређених, док се материјална штета и даље процењује.
Инфраструктура „Вајлдбериса“ који се често описује као руски еквивалент компаније „Амазон“, повезује милионе купаца, стотине хиљада независних продаваца, брендова, домаћих и страних произвођача и увозника, као и читав ланац логистике. Према неким проценама, на „Вајлдберису“ је регистровано више од милион продаваца и преко 850 хиљада брендова, док мрежа пунктова за преузимање пошиљки броји више од 90 хиљада локација. Компанија запошљава преко 150 хиљада људи, од магацинионере и курира, до запослених у логистици, сортирању, корисничкој подршци и другим секторима који су неопходни за функционисање целокупног система.
Поремећаји у раду логистичких центара могу имати последице не само за компанију, већ и за хиљаде малих и средњих предузетника који преко платформе продају своју робу. Оштећење логистичке инфраструктуре може довести до кашњења у испорукама, пада промета, губитака за продавце, незадовољства купаца, као и до већег броја рекламација.
Татјана Ким, оснивач и генерална директор компаније, уједно и најбогатија жена у Русији, оштро је осудила нападе на објекте „Вајлдбериса“, оценивши их као „акт међународног тероризма“. Она је истакла да компанија пружа сву неопходну подршку породицама погинулих и повређених радника.
Клинцевич наводи да Русија на нападе одговара по принципу реципроцитета, али за разлику од Кијева не циља цивилне објекте, већ инфраструктуру повезану са војним потенцијалом Украјине.
„Зеленски је прешао у режим Другог светског рата, у режим тоталног уништавања цивилне инфраструктуре. Русија ће се са тим изборити, Русија је велика земља. Имамо много система којећемо прерасподелити и сада ћемо почети боље да штитимо одређене објекте. Свуда у свету постоји дефицит система, па није могуће ‘покрити’ баш све. Наше узвратне акције, као што је рекао председник Русије, биће спровођене по принципу реципроцитета. То за Украјину ствара озбиљне проблеме. Када су започели рат против рафинерија нафте, ми смо претрпели тешке ударе, али се опорављамо, док у Украјини више не ради ниједна велика рафинерија, не постоји ниједна велика функционална база за складиштење и прераду горива. У Украјини је већ уништено око 300 бензинских станица. Зато Русија може да покрене веома озбиљну операцију и да потпуно избаци из функције цивилну логистику Украјине, ако то буде желела“, истиче Клинцевич.
Као пример наводи ситуацију у Црном мору, где је Русија практично блокирала луке Одеса и Черноморск, чиме је поморски саобраћај онемогућен, што је заправо био руски одговор на претходне украјинске нападе на руске бродове у Азовском и Црном мору.
У последњих неколико дана украјинске снаге извеле су серију удара на логистичке центре компаније „Вајлдберис“ у више руских региона — Московској и Тамбовској области, као и у Краснодарском и Ставропољском крају
© Sputnik / Natalia Seliverstova
Дронови, дим и политичке поруке
Руски војни експерти сматрају да су украјински напади дроновима на складишта „Вајлбериса“ део шире стратегије усмерене на нарушавање стабилности унутар Русије и нормалног функционисања земље.
Поред економског ефекта, овакви напади имају и психолошку компоненту — циљ је да се код становништва створи осећај несигурности и уверење да ни делови земље удаљени од зоне сукоба нису у потпуности заштићени. Додатни значај има и медијски ефекат, јер слике великих пожара и црних густих облака дима привлаче пажњу јавности, појачавајући поруку о рањивости и небезбедности.
Због тога се овакви догађаји могу посматрати и као покушај утицаја на расположење у друштву, подстицања незадовољства међу становништвом и стварања унутрашњих проблема уочи важних избора за Државну думу.
„Заиста, ти удари не пролазе без финансијске штете. Компаније и мали предузетници трпе веома озбиљне губитке. Противници рачунају на то да ће народ изаћи на протесте или организовати штрајкове. Овде је реч о покушају дестабилизације друштва, јер јасно је да држава и одбрамбена способност не страдају. То су потпуно различити системи”, додаје експерт.
Клинцевич сматра и да су напади на инфраструктуру повезани и са ситуацијом на фронту, јер могу да послуже као средство за подизање морала украјинској војсци, као и за преусмеравање пажње јавности са војних неуспеха.
„То, према њиховом схватању, подиже борбени дух, јер на фронту немају чиме да се похвале. Неко мало село које је било у сивој зони не сматра се успехом, a снимци великих терминала који горе, укључујући и оне снимљене из ваздуха, по уверењу Зеленског подижу морал. Али, то је привремена мера. Свест о последицама ће доћи онда када на територији Украјине све то почне да гори“, истиче Клинцевич.
Украјина од почетка сукоба користи цивилне логистичке системе за војне потребе, укључујући транспорт дронова, војне опреме, муниције и људства, те сада настоји да и Русију оптужи за исту праксу. Владимир Зеленски тврди да логистички центри „Вајлдбериса“ служе за снабдевање руске војске навигационом опремом, компонентама за производњу дронова и другим војним материјалом.
Међутим, експерти истичу да руске интернет продавнице и њихова складишта немају војни значај. Пре свега, намењени су за продају одеће, технике, кућних потрепштина и друге робе широке потрошње. Због тога нападе на такве објекте оцењују као ударе по цивилној инфраструктури.
„Овде постоји веома важан моменат који даје одговор на то питање. Када је Русија извела напад на предграђе Кијева, у насељу Вишњево, секундарне детонације муниције која се тамо налазила трајале су готово пола дана — око 12 сати су трајали пожари и нове експлозије. С друге стране, током удара и пожара на складишта „Вајлдбериса“ није забележена ниједна секундарна експлозија, чак ни оних материјала који би могли да изазову такве последице, попут горива или гаса. Ничега од тога није било. Просто је горела огромна количина пакета упакованих у пластику, зато је било само црног дима. Нема никакве потврде да се тамо налазило нешто војно“, истиче Клинцевич.
Друго, како наводи, коришћење цивилних логистичких центара у војне сврхе било би непрактично и захтевало би потпуно другачији систем организације. Војна опрема, попут муниције и дронова, транспортује се посебним каналима, преко одвојених локација, уз мере скривања и камуфлаже. Према његовим речима, Русија већ има успостављену војну логистику и нема потребу да за те намене користи цивилне центре.
Експерти упозоравају да ширење тврдњи да цивилни логистички објекти у Русији имају војну намену отвара могућност да се широк спектар инфраструктуре — од поштанских и дистрибутивних центара до других цивилних објеката — представи као легитимна мета.
Хоће ли Русија променити војну стратегију
Упркос томе што је „Вајлдберис“ почетком јула изменио услове уговора са продавцима и скинула са себе одговорност у случају оштећења или уништења робе услед ракетних или дронских удара, компанија је након напада на своје логистичке центре најавила исплату накнада продавцима чија је роба уништена. Реч је о милионима артикала који су се налазили у нападнутим складиштима.
Према речима директорке компаније Татјане Ким први ће помоћ добити више од 88 хиљада малих предузетника.
Ким је раније најавила и друге мере подршке продавцима, укључујући попусте на складиштење робе у магацинима, као и на транзитне испоруке ка регионалним складиштима. Она је саопштила да компанија са државним органима разматра увођење пореских олакшица и других мера подршке за продавце који су претрпели штету. Навела је да се компанија обратила надлежним институцијама и својим банкама-партнерима, који су спремни да помогну.
Ким је додала да су сви логистички комплекси „Вајлдбериса“ осигурани, али да постојеће полисе за велике индустријске објекте углавном не покривају ризике од терористичких напада и удара беспилотних летелица.
Ипак, измене услова сарадње са продавцима, уведене само неколико недеља пре напада, изазвале су питања, одређене сумње и различите инсинуације.
„Овде је све логично. То су урадили сви власници таквих предузећа – дакле, не само ‘Вајлдберис’, него и друге компаније. То је класификовано као ‘виша сила’, јер ‘Вајлдберис’ пружа услугу помоћи у продаји одређене робе - логистичке услуге, складиштење и слично. Ако се нешто догодило њиховом кривицом они,наравно, сносе одговорност за то, али ако је њихово складиште изгорело услед удара дронова, онда је логично да се то сматра вишом силом и околношћу која је настала спољним утицајем. Ипак, треба признати да чак и у условима такве понуде коју су сви потписали, они ипак проналазе начине да подрже предузетнике који су претрпели штету“, истиче Клинцевич.
Говорећи о могућности промене руске стратегије након ових напада, Клинцевич сматра да до тога неће доћи. Према његовим речима, противник рачуна на то да ће Русија одустати од својих политичких циљева услед економског и друштвеног притиска, али Москва, како наводи, има довољно ресурса да настави започету политику.
„Они, наравно, рачунају на то да ми нећемо до краја спровести политичке одлуке које смо донели и да ће наше војно-политичко руководство негде стати. И заиста, оваква штета је неприхватљива и за економију и за грађане, али на то треба гледати као на спаринг - као на борбу два играча у рингу, где ће на крају пресудити ко ће први пасти. Са становишта ресурса, Русија има веће могућности. Друга ствар је што Украјина тврди да има континуирану подршку европских земаља у новцу и оружју и то је чињеница, али да ли она има довољно ресурса да настави да функционише као држава - то је питање“, закључио је експерт.
