https://sputnikportal.rs/20260725/1201685457.html
У каквом су стању српске задужбине у Северној Македонији
У каквом су стању српске задужбине у Северној Македонији
Sputnik Србија
Како се преводе велики песници, пре свега руски, али тако да превод буде и леп и тачан, шта се све нашло у новој књизи „Преточене речи“, збирци преведених... 25.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-25T10:00+0200
2026-07-25T10:00+0200
2026-07-25T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/19/1201685299_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_b363b82c81e0709ba878fb08d5f2a0f4.jpg
У каквом су стању српске задужбине у Северној Македонији
Sputnik Србија
Како се преводе велики песници, пре свега руски, али тако да превод буде и леп и тачан, шта се све нашло у новој књизи „Преточене речи“, збирци преведених песама аутора из 11 земаља – од Турске и Азербејџана, до Немачке и Норвешке и шта су летонске „даине“, чији ће превод после сакупљања и истраживања ускоро бити готов, а песме пред читаоцима – питамо награђиваног књижевног преводиоца, песникињу и историчарку уметности Веру Хорват.
Шта данас представљају српске задужбине у Северној Македонији, зашто је њихово очување важно не само за историју, већ и за будућност региона, какво је стварно стање на терену и да ли још има времена да се спречи њихово даље пропадање – за „Орбиту културе“ објашњава др Јасмина Ћирић, историчарка уметности, која се годинама бави проучавањем и заштитом српске средњовековне баштине на овом простору.
О представама и концертима који нас очекују током наредна два месеца, у оквиру 33. Београдског летњег фестивала, разговарамо с уредницом Центрa београдских фестивала Милицом Кадић.
Шта се нашло у другом делу двотомне студије „Манифести српске авангарде 1902 – 1934“, због чега је ова антологија истовремено и јединствена историја књижевних идеја – питамо њеног пориређивача, угледног историчара књижевности проф. др Гојка Тешића.
Како се преводе велики песници, пре свега руски, али тако да превод буде и леп и тачан, шта се све нашло у новој књизи „Преточене речи“, збирци преведених песама аутора из 11 земаља – од Турске и Азербејџана, до Немачке и Норвешке и шта су летонске „даине“, чији ће превод после сакупљања и истраживања ускоро бити готов, а песме пред читаоцима – питамо награђиваног књижевног преводиоца, песникињу и историчарку уметности Веру Хорват.Шта данас представљају српске задужбине у Северној Македонији, зашто је њихово очување важно не само за историју, већ и за будућност региона, какво је стварно стање на терену и да ли још има времена да се спречи њихово даље пропадање – за „Орбиту културе“ објашњава др Јасмина Ћирић, историчарка уметности, која се годинама бави проучавањем и заштитом српске средњовековне баштине на овом простору.О представама и концертима који нас очекују током наредна два месеца, у оквиру 33. Београдског летњег фестивала, разговарамо с уредницом Центрa београдских фестивала Милицом Кадић. Шта се нашло у другом делу двотомне студије „Манифести српске авангарде 1902 – 1934“, због чега је ова антологија истовремено и јединствена историја књижевних идеја – питамо њеног пориређивача, угледног историчара књижевности проф. др Гојка Тешића.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Како се преводе велики песници, пре свега руски, али тако да превод буде и леп и тачан, шта се све нашло у новој књизи „Преточене речи“, збирци преведених песама аутора из 11 земаља – од Турске и Азербејџана, до Немачке и Норвешке и шта су летонске „даине“, чији ће превод после сакупљања и истраживања ускоро бити готов, а песме пред читаоцима – питамо награђиваног књижевног преводиоца, песникињу и историчарку уметности Веру Хорват.
Шта данас представљају српске задужбине у Северној Македонији, зашто је њихово очување важно не само за историју, већ и за будућност региона, какво је стварно стање на терену и да ли још има времена да се спречи њихово даље пропадање – за „Орбиту културе“ објашњава др Јасмина Ћирић, историчарка уметности, која се годинама бави проучавањем и заштитом српске средњовековне баштине на овом простору.
О представама и концертима који нас очекују током наредна два месеца, у оквиру 33. Београдског летњег фестивала, разговарамо с уредницом Центрa београдских фестивала Милицом Кадић.
Шта се нашло у другом делу двотомне студије „Манифести српске авангарде 1902 – 1934“, због чега је ова антологија истовремено и јединствена историја књижевних идеја – питамо њеног пориређивача, угледног историчара књижевности проф. др Гојка Тешића.
